КАД СЛАВУЈ ЈАВИ ДА ЗАЛАЗИ……. Миладиновић Сандра Мајра

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
161 пута прочитано

КАД СЛАВУЈ ЈАВИ ДА ЗАЛАЗИ

Лед, лед хоће да ми срце окове,
због љубави праве недоживљене,
онако као кад чаше се ломе,
усуд кад заспи сузе док боле…

Јецај, јецај ми уздахе краде,
одлази опроштај на починак вазда,
и златно класје њише ми ветар…
Чији ли грех то поста ми казна?

Сама у подне док сунце пржи,
звездано небо не видим сада,
ал’ синоћ сам га се нагледала,
беше та ноћ ми пучина гладна…

Тражила је од мене чуда,
да ширим руке попут грана,
да листам, цветам и миришем,
да се шепурим као меана….

А, мени до тога није било,
уткао си се у роју мисли,
у неким муклим ноћним звуцима
зидови шапташе да са мном ти си!

Ипак знала сам да то је привид,
сувише чудно да буде стварно
сувише рано да те додирнем,
али лажно није то знам одавно!

С’ тобом у свету прoлазних чари,
где све мирише на гутљај више,
на крађу часова и минута,
крај наше светиње песму ти пишем!

У песми осмех, пољубац, жеља,
уз верност навек на истој стази,
наше су речи скривена стена,
личи на препреку, а на нас пази!

Наше су очи и руке.. аласи,
и река што подрива обале,
кад славуј песмом јави да залази,
Сунце се само скрива за облаке!

Миладиновић Сандра Мајра

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/53796

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.