ЧУДНА ПРИСНОСТ…..Миладиновић Сандра Мајра

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

ЧУДНА ПРИСНОСТ

У мојој башти станују звезде,
и први пролећни уздаси,
круне се груде земљине језе,
и језде немирни таласи…

Из срца зиме са првим зраком,
набори се појавише,
и изникоше бели прамени,
па небу новост најавише…

Чудом се чуди грлица тиха,
шта се то зором догађа,
зар после студа толики жамор,
који сред срца погађа?

Чудом се чуди и верни шаров,
због дворова што сањаре,
а бокори се шепуре вешто,
подижу и спуштају дамаре!

А ја пожелех да крај њих легнем,
и стопим се са чарима,
да ме опије таква лепота,
и нико не пронађе данима!

И још осетих то да још нисам
ништа такво осећала…
Ех када бих неком људском бићу,
овакву присност обећала!

(с) Миладиновић Сандра Мајра

FavoriteLoadingAdd to favorites

548total visits,1visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/53851

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.