БЕШЕ ЧОВЕК – Мирослав Јосифовић

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
52 пута прочитано

БЕШЕ ЧОВЕК

Из тужних очију испод набораног чела
отргла се као изгнаник још једна суза
на њу се читава сад судбина свела
покидана и стара као његова блуза

Његова се душа сад младости сећа
кад је та иста блуза била нова
кад му је тек за мало измакла срећа
и угашен пламичак дечачких снова

Сад усамљен стоји, мишљу занесен
сузе му се сливају по образима и носу
сам је дочекао и ову јесен
прсте провлачи кроз оседелу косу

Несигурно је кренуо калдрмом старом
мислећи о неком бољем свету
док га је сенка пратила тротоаром
очи су покушавале да сакрију сету

А беше то човек мио и драг
људина као одваљена од брега
коме су са осмехом прелазили праг
у кући у којој нема више места за њега

Све се променило у само једном часу
тренутку који га је бацио на под
нестале су речи у његовом гласу
претежак му је постао небески свод

Почеле су да га напуштају особе драге
све је дубље и дубље тонуо
понестало му је воље и животне снаге
док није беспомоћан потпуно клонуо

А беше то човек мио и драг
људина насмејана, препуна шала
у једном је трену срећу однео враг
остао је без наде и без идеала…

© Мирослав Јосифовић

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/53858

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.