Pesme nedelje januara 2017g. bira – Lepa S.

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
48 пута прочитано

SNAGA – Milka Vukić V.

Malo lice rumeno
Ukrasava dete usnulo..
Zraka sunca ga zadirkuje
Caroliju ozivljuje..
.
Sirok osmjeh se izmami…
Sneno lice poljubi..
Andjeo Gospodnji prilazi
Radost cedu da podari…
.
Postoji li vece srece
Od pogleda novorodjenceta….
On je snaga ovog sveta…
Nasa ljubav najveca!
ИЗДАЈА – Зорица Шошић Максимовић

Казуј мајко сину своме
Да су му корени
Са Косовског Поморавља,
Да је рођен
Поред Биначке Мораве,
На међи Дуњишта
и Јасен ливаде,
Да је његово село П а с ј а н е !
Одолело Турцима, Бугарима,
Арнаутима, селило се није,
Већ је своје редове,
Све гушће и гушће.
Гледало да збије.
Прихватисмо Шиптаре,
За браћу!
А браћа нам нису,
Та браћа, заменише хришћанство
За ислам.
Издадоше веру своју,
И све што је српско.
Заменише свете цркве,манастире
За џамије,
И уместо Богу , клањаше се алаху.
Та наша браћа, славише славе,
Светог Николу, Светог Јована, и
Све свеце православне,
Издајнички сакрише иконе свете,
И прођоше у муслимане.
Заборавише своје порекло
Па јурнуше на све што је српско,
Ж е д н о!!!,
Да се српске крви напију,
Да нам још не рођену децу побију.
Отеше нам њиве и ливаде,
Посекоше шуме наше,
Направише обруч од шиптарских села,
Заузети Пасјане немогаше.
Сад Пасјане пркоси њима,
Гаји српску децу,
Чува своју веру,
цркву, иконе драге,
Слави славу,
Све што је свето,
За српска покољења.
СЕЛО РОДА (Тараш) ТАТЈАНА Ђ.

У нашем селу деси се згода
и плану љубав између рода.
Oзбиљне намере показа своје
мужјак без мана, лепи Првоје.

За трен окупи дружину стару
са раним пролећем…испроси Мару.
Мара пристаде истога трена
беше до звезда заљубљена.

На гозби оркестар врабаца свира,
прелећу званице поља кромпира.
И сасвим случајно краљевским летом
причу о себи проносе светом.

Пером се ките чланци о пару,
насловне стране сликају Мару.
У село Тараш путеви воде
навире народ да види роде.

Године среће заједно броје
драга нам Мара и драги Првоје,
Ти мили путници небеског свода
што гнездо свише у селу рода.

 

ЕХ ДА БЕШЕ САН – Драгојло Јовић

Сањао сам ноћас путеве беле,
Завејане снегом промрзле и неме,
Што чекају да прође колона,
У колони санке и на њима она.

Окићена цвећем ко ливада мајска,
Та колона моли за њу врата рајска,
Ал’ на крају пута чека земља жута,
Прекриће свог госта уместо капута.

Капљу сузе вреле на том месту туге,
И најдражи знају, крај је њене пруге,
Сад у рајском насељу нека нађе мира,
С молитвом у песми Божијих пастира.

Док с ковчегом тешким предају је Богу,
Бачен грумен земље одзвања и јечи,
Куд то за навек нестају нам душе,
Зашто смрт нас иште, а време не лечи.

Зашто нас и даље као децу лажу,
Да време све лечи и данас нам кажу,
Пробудих се ал сан није био,
Ех, да беше среће да сам само снио.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54251

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.