U CVIJETU ŽUBORIŠ – Mirko Popović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
169 пута прочитано

za  M . V.

                     
Želiš da te staza

nekamo odvede 
plovio bi
a u oku ti crni  
čokoti daljinā, rane
čije si zarastanje
davno zaboravio
Plovio bi. Nečujno
dovikuju šetnje
Cvjetaju ruže efemerne
u njihovu snu 
ne možeš zaspati

Glatkim bi želio morem
bonacom što čeka
u zavjetrini od srebra
ali obala je zaboravila 
šumor buđenja, hrapav je
kamen u njenim grudima

Kopnom života bi želio
preko iscrtanih granica
zakone minskih polja
izbrisati

ali još su nijemi koridori
još nisu iskovane novčanice
da jednako sjaje 
svim plemenima
naše bratoubilačke epohe
naše veleumne generacije

Jednog si, kažu blagog
devetnaestog februara
već bujao, već pupao 
S nekim si se 
julskim kalendarom
bacio u buktinju
da bi slušao uzlete
one neizgubive
i zlatne vatre 
poslije rođenja
Da bi zaboravio 
cupkati u mjestu 
i samo žuboriti
u laticama
cvijeta grimiznog
u lancima uma

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54282

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.