Please wait...
Print Friendly, PDF & Email


КУЋО МОЈА НА БАЛКАНСКОМ БРДУ

Кућо моја на Балканском брду,
Гордо стојиш времену се недаш,
Твог оџака плави дим се вије,
У свет носи причу, Српске трагедије.

Кад силници пре осамнаест  лета,
На тебе ми подигоше хајку,
Само с једном вековитом жељом,
Да убију моју Српску мајку.

Изручише све отрове своје,
Нечовештва свуда им се виде,
Док је људи и док  Света буде,
Требали би себе да се стиде.

Убише ми нерођену децу,
Руком зла су у корен ми такли,
Сем оружја које за смрт нуде,
Ништа друго немају за људе.

Још ми земља на барут задише,
Што бедници бацаше с висина,
Сад су гробља  од градова већа,
Недај ми се кућо, окреће се срећа.

Кући мојој врата и прозори,
Ка Истоку  окренути вазда,
Кући мојој сваки гост је мио,
Што не жели да јој буде газда.

Кућо моја на Балканском брду,
Причај ветру нека у Свет носи,
Да Србија још није прћија,
Крст на Цркви православној сија.

© Драгојло Јовић

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

311total visits,1visits today

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.