УСАМЉЕНИ ВУК…..Mиладиновић Сандра Мајра

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
49 пута прочитано

УСАМЉЕНИ ВУК

Немирна, али тиха суза кану ми из ока
док гледах патњу на туђем лицу,
скотрља се низ образ и без по скока,
паде на земљу и не баш тако близу!

Срце крену да ми бије као лудо,
немоћна остадох пред оваквим чудом…
Ма ни сама себе неће да послуша,
против свога мира уротила се душа!

А непознато лице се смеје док дрхти,
сваки дамар бруји ко надошла река,
али све остаје као сенка ветра,
и све постаје прикривена штета!

И док идем чујем улицу док јечи,
зашто ли ме гане свака туђа мука,
и због чека видим оно што не требам,
када свако глуми усамљеног вука?

Мајра

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54513

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.