NEDOSTAJANJE MOJE – Slobodan Jevremović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
138 пута прочитано

Ludice moja slatka i voljena,
ti meni pišeš ono što znam
što i ja osećam na daljinu,
reči koje sam od tebe čekao,
ono što napisa tvoja duša,
samo za mene, baš tako, znaš.

Istina je da se ti menjaš
i vrlo često to nisi ti,
nikada takva, veselo – luckasta,
ali i zamišljena, nemerno srećna,
bez samokontrole, nenadna,
bez objašnjenja…

Nikada znala šta je to ljubav,
iskrena, prava, ona iz duše,
a ne ona „ljubav“ za po neki dan.
Okovi su bili oko tebe,
i luda pravila za druge ljude,
neke sebično – zadovoljne,
a ti, kao najbolje biće, a ti,
gde si ti bila, robinjo moja,
bez ljubavi prave, tada… A sad…

I kao odbrana, niko mogao nije
zaista iskreno blizu tebe,
ti ničija zaista nisi bila,
ne osećala stvarne dogadjaje,
nisi htela da nikakve takve vidiš,
jer ogradu tvoju nije niko,
nije stvarno i nikako mogao preći.

I ti si se, braneći, odlazila,
i uvek odlazila, ne videći možda ljubav,
ali, u odlaženju i velika greška,
životna veza skoro nesmislena
ali ostvarena momentom neznanja
i nerazmišljanja dovoljnog o tome tada.

To nije fatalna pogreška,
jer ipak si istala skoro ista,
smejuljica moja iz mladih dana,
a bol si sakrila da se ne vidi više,
skoro nikad, i tako bolje nikad…

Ti ne moraš voleti potpise,
ljubav baš ne zna za objašnjenja,
a ako si grešna što nekog voliš,
a to samo ti meni kažeš,
nek’ si i grešna, najveća na svetu!

Al’ ja sam već rekao, ti nikako nisi
ona što greši pred Bogom i ljudima,
jer tvoja iskrena ljubav daje za pravo
da još veruješ i još više
u puteve sutrašnje tvoje,
ludice moja najdraža.

I ja tebe do bola volim
i ja sam deo onog tvog smeha
i zato me voli, još više voli,
i čuvaj mene i srce moje.

Ja hoću da budem deo il’ delić
tvojih tih „grehova“,
da ti pokažem da puno grešiš
u takvom mišljenju iz tvoje duše,
ja, da budem rob tvog zagrljaja,
pa zato, upravo zato, ludice moja,
ti noćas budi jastuk gde spavam,
i noćas i danas i svakog dana,
i da se umorim i odmorim i umorim
od tebe i nas.

I samo lepo sada, i nasmejano,
najdraža,
ludice moja daleka.

Ti budi luckasta, vrišti i smej se,
i plači i voli neispavana
i voli odmorna, i ispavana,
pijana budi od ljubavi ove,
za mene samo,
ti znaš, samo ti, znaš.

Daleka sada,
nedostajanje moje,
to samo ti znaš!

(Bgd, 11. Mart 2017)

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54853

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.