(Bez naslova)

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
188 пута прочитано


НЕ  ТУГУЈ  ВИШЕ 
 

Не тугуј драга више,
Одавно светла се гасе,
Док завеса тихо паде,
Други те одведе за се.

Одавно слике су жуте,
Тишина по њима пала,
Од тебе само ми оста,
Мирис косе и зимског шала.

Ни у снове не свраћаш више,
Да по њима наслутим дан,
Док седе власи гледам,
Знам да сам бескрајно сам.

А тако бих волео да чујем,
Да макар једном ми кажу,
Да живиш срећним животом,
И да те осећања више не лажу.

Опрости за моје грехе,
Што млађан повредих  тебе,
Јер тада схватио нисам,
Да волиш ме више од себе.

Времена минуше многа,
Сад видим да је касно,
Ал опет бих желео још једном,
Да љубим усне ти страсно.

А онда нек склопим очи,
И нек те не видим више,
Да суза не кане ни једна,
Тужна ко јесење  кише.

Обриши прашњаве слике,
Унуцима причај бајку лагану,
О нама само им кажи,
Како боле љубави на Балкану.

© Драгојло Јовић

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54855

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.