ONDA – Slobodan Jevremović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
96 пута прочитано

Na mladosti utisnutoj u naše osmehe
kad bili smo sasvim i svoji i naši
dok su daljine nepostojane bile
a osmesi radosnih reči na nama,
a osmesi,
onda…

Pa bezizlaze u izlazu našli,
u najvećem drugarstvu iskrenosti,
dobrote razumne i do danas naše
i ljubav nepomenuta da nikog ne povredi,
u susrete poznatih tad pretvorena,
ta ljubav, do danas,
onda…

I ružu crvenu kao što voliš
jednoga dana dao sam tebi
negde u gradu prošlosti tvoje,
vremena onih davno proteklih,
setio danas na to ja jesam
na krilima nade i naših saznanja,
na poklon tebi, jednoga dana,
onda…

Pre mojih lutanja i pre daljina,
pre vozova, vozila, ulica, staza,
tudjih gradova, mora i brodova
i stranih lica i stranih kreveta,
pre drugih i uvek pre onih drugih,
što uzalud hteli su tvoji da budu,
ja ružu sam dao,
tebi,
onda…

(Bgd, 23. Maj 2017)

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54940

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.