DRHTAJI DUŠE NA VETRU – Slobodan Jevremović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
121 пута прочитано

Tada,
travka podrhtava nežnim povetarcem
onim što duše nam seća je milovana,
a jedna je, sama, tamo na proplanku
gde trava i nema, gde duše ne žive,
a ona je jedna, plašljiva, sama,
raste i boli odživi na suncu
gde hlada nema, i nevid je svuda,
na proplanku naših proteklih života.

Tada,
ja neću ubrati travku nežnih drhtaja,
hoću da milujem više od vetra,
hoću da zovem i vičem tebe
i ne znam ja gde sam, ne znam za sebe,
a travka je nežna, drhti i dalje,
pa zlate kapljice rose na suncu,
a meni drago pogledom milim,
i tad tek razumem da ti si ta travka,
najmilu gledam, na vetru prkosnu,
tamo na drhtaju duše na vetru
naših života i naših sećanja.

Tada,
neću te brati, leći ću tamo, najblizu tebe,
i opet snivati, tolikih godina, onaj naš samo,
najlepše duše, najlepši san.

Tada,
nemoj se plašiti, ranjena srno,
ne drhti dušu, već dodji da snivamo
najlepše radosti, najlepši san.

* * *
I onda se budim
i shvatim sada,
ja neću ovde,
ja hoću TADA,
ne treba život, neću ja snove,
hoću da tvoje drhtaje gledam,
hoću da nikome tebe ja ne dam,
da čuvam nežno i ljubav da pijem,
i uvek, da bude, kao što snijem,
tada.

(Bgd, 31. Maj 2017)

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54997

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.