SRNA – Slobodan Jevremović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
126 пута прочитано

Nemam lepotu o kojoj sanjam
pa tražim svuda da nadjem tvoj lik
a tamo daleko u gori zelenoj
čuo sam jasno nestvaran krik.

Potrčah tamo, a ono – srna,
ranjene duše pa majku traži,
oh, slobodno pridji, kod mene dodji,
rane sve tvoje ovde ublaži.

I onda vidim, nije to srna,
nisu to boli koji se leče,
nije to prošlost koja je bila
ona što tebe jadi i peče.

Ja dobro vidim, nije to srna,
pa ti si, moja najlepša dušo,
izadji iz šume, dodji kod mene,
budi mi deo svakog svanuća,
izbriši davnine, zaživi sada
ljubavi one, za mene i tebe.

(Bgd, 05. Jun 2017)

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55054

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.