Песничка сусретања ПоезијаСРБ – јун 2017.

Rating: 10.00. From 3 votes.
Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је у сарадњи са Културним центром Крушевац у Пионирском парку 23.06.2017. године одржало свој традиционални поетско-музички програм Песничка сусретања ПоезијаСРБ. У програму су учествовали: чланови удружења „Перо Крушевац“, чланови Чарапанског афористичког клуба ЧАК, чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, чланови Певачког етно ансамбла Лазарице, а и други песници. Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПозијаСРБ се на почетку програма похвалио да је Удружење у Јуну објавило три књиге и то: књигу Мирославе Смиљанић из Сталаћа – ДОШЛА САМ ТЕБИ, књигу НАДА Зорана Јовановић из Лесковца и књигу Аријане Хинић из Крушевца – МостАријана! Наравно ових дана у штампу иде и књига Стефана Кнежевића из Крушевца – МИРИС ДУШЕ! Своју поезију говорили су песници: Драган Тодосијевић, Даница Рајковић, Светлана Ђурђевић, Невена Милићевић, Градимир Карајовић, Стефан Кнежевић, Радован Стефановић, Мића Живановић, Никола Стојановић, Драгојло Јовић Драгиша Павловић Расински, Живота Трифуновић, Дејан Петровић Кенац, Ратко Тодосијевић Баћо, Љубодраг Обрадовић, Аријана Хинић и Јована Марковић. Афоризме су говорили: Братислав Костадинов, Дејан Ристић, Дејан Андрејић, Дарко Михајловић, Драгиша Павловић Расински, Михајло Ћирковић, Драган Матејић, Ивко Михајловић и Саша Милетић. Погледајте и преслушајте на сајту поезија.срб како је то било…

Чланице Певачког етно ансамбла Лазарице




Љубодаг Обрадовић је показао књигу НАДА – Зорана Јовановића

НАДА

Празна оста кућа мог прадеде
прозоре јој умивају кише,
на тавану попуцале греде
Само трешња још увек мирише.


Огњиште је давно угашено
у оџаку сад се гнезде вране
по дворишту блато расквашено
Само орах болно шири гране.

Под амбаром у осами ћуте
стари јарам и кола теглећа
с њима виле, немарно ћушнуте
Само дуд још олиста с пролећа.

На дувару слике црно-беле
кум, прадеда и стари побратим
успомене давно избледеле
ал’ још увек радо им се вратим.

© Зоран Јовановић


Водитељи: Саша Милетић, Аријана Лола Хинић и Љубодраг Обрадовић



Живорад Милановић Маки, Мића Живановић и Драгиша Павловић Расински




Драган Тодосијевић


Даница Рајковић


Светлана Ђурђевић

ПАРАЊЕ ДУШЕ

Не парај ми душу,
као изношену блузу.

Не даруј ми олако
изнуђене милоште
јер, моје је срце
залеђено стакло
и за себе само
једну искру иште.

Не говори ништа,
нека туге тону,
од наших љубави
остала су згаришта,
а пепео је
испунио васиону.

И не кај се лажно
због промашене среће;
јутро је од суза влажно,
оних, које више тећи неће.
И само то
на крају је важно.

Не парај ми душу,
као поцепану блузу.

© Светлана Ђурђевић


Невена Милићевић


Градимир Карајовић


Стефан Кнежевић


Радован Стефановић


Чланице Певачког етно ансамбла Лазарице




Братислав Костадинов


Дејан Ристић


Дејан Андрејић


Дарко Михајловић


Драгиша Павловић Расински


Михајло Ћирковић


Драган Матејић


Ивко Михајловић


Саша Милетић


Чланице Певачког етно ансамбла Лазарице


Чланице Певачког етно ансамбла Лазарице


Мића Живановић


Никола Стојановић


Драгојло Јовић


Драгиша Павловић Расински


Живота Трифуновић


Дејан Петровић Кенац


Ратко Тодосијевић


Љубодраг Обрадовић

СЛИКАРСКА

Сачувати заувек пролазности трен,
који разум изазовима опија.
И сликати док стих неизговорен
на платну одговорима засија.

Гледање у светлост око замара,
а слика само благодет зрачи.
На путу до коначног бескраја,
прави спокој никад неће наћи.

Слутњом се не откривају тајне,
нити се немиром свемир буди.
Четкицом искри чари бескрајне,
ветром у нове пустиње жуди.

Да
сложи дину своје оазе,
и лепоту до неба узнесе.
Светом да лута и да га спасе,
од будућности зле, без адресе.

Не
кунe се доносиоц вести,
четкица платном шири идеје.
Наду ће он опет у сну срести,
иако му снег већ косом веје.

Пролећу секунде, сати, живот!
Вечност се, ко лед на сунцу, топи.
Пред огледалом све је сад криво,
и са судбином лако се стопи.

Ухватити заувек прохујало време,
које пред очима сумњом чарлија.
Сликати тако, да све дилеме,
црна рупа, ко космос упија.

Еј
животе, ти зачас пролетиш,
а птице сликом заувек лете.
Та истина тек ће да се осети,
кад судбина безизлаз исплете.

©
Љубодраг Обрадовић


Аријана Лола Хинић



Дејан Петровић Кенац



Јована Марковић




Плакат Песничких сусретања
ПоезијаСРБ – јун 2017.

 

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...