Т О Д А–Зорица Шошић Максимовић

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

 

рецензија- 2

Зорица Шошић Максимовић својим романом доноси нам причу историјске природе која прати два временска тока. Први ток обухвата детаље личних судбина у догађајима везаним за бугарска зверства током Другог светског рата на простору јужне Србије. Ауторка сликовито представља личну трагедију газда Савине породице, угледног сеоског домаћина, из околине Гњилана. До детаља је описан успон, врхунац и пад ове знамените куће и њених потомака. Други временски ток премешта нас у ново време, догађаје који су претходили новој сеоби Срби у другој половини XX века са Косова. Ти су догађаји условљени међунационалним односима са Шиптарима у самопроглашеној Републици Косово. Нагласак ауторкиног пера стављен је на понижавање, страдање и прогон Срба који су били присиљени да продају своју имовину и спас пронађу у сигурнијим крајевима. За јунаке овог временског тока, та утопија је био Крушевац.

Можемо разликовати глас наратора и глас јунака. Зорица Шошић Максимовић прави јасну разлику између савременог српског језика (којим нам се обраћа наратор) и дијалекатског говора (којим су обојени дијалози и унутрашњи монолози јунака). Управо овде можемо видети да ауторка има истанчано осећање за дијалекатску реч, што доприноси квалитету њеног приповедања. Тако обојен локалним говором, језик је живописан и доприноси да приповедање буде спонтано, а да ликови, догађаји и околина живе пред нашим очима.

Зорица Шошић Максимовић успева да отргне од заборава и да нас подсети на обичаје и традицију која је угрожена пред налетом новог доба: проводаџисање као начин проналажења супружника, спремање девојачке спреме, начин прослављања свадбе; опстанак патријархалне породице, поштовање родитеља, покорност и послушност према старијима, многочланост породице; врачање и бајање, бацање проклетства…

Мотив љубави се прожима кроз читаву фабулу, али та је љубав често осуђена на пропаст. Епизодом о Крски и Николи не видимо само верно предочену љубавну патњу двоје младих, већ и покорност Николину према оцу. Поштовањем очеве речи да се мора оженити девојком коју је отац за њега испросио, Никола гази своје обећање да ће оженити Крску, девојку коју воли. Њихова љубав је осуђена на пропаст јер припадају различитим друштвеним слојевима. Зорица Шошић Максимовић нас овим примером подсећа да је подела на сталеже постојала одувек, и је то био кључни фактор у склапању бракова.

Тода и Младен бивају растављени Младеновом смрћу. Ауторка нам приказује другу врсту бола и патње, као и Тодину верност и након губитка мужа. Више се није удавала, децу је извела на прави пут, и можемо пратити на даље њихове судбине. Губитак најмилијих је још један у низу  мотива који нам ауторка верно осликава. Сузе, патња, бол за смрћу мајке, оца, брата, мужа, слике сахрана су готово на свакој страници романа.

Мотив породичног јединства и оданости је један од најјачих мотива романа. Списатељица нагласак ставља на опстајање породице и предочава колико је она важна у животу сваке јединке. Само уједињењем и слогом породица може опстати. То можемо приметити у Тодиној породици, која се временом само умножавала (синови су се оженили, добили су децу, али су сви и даље били на окупу).

У широком дијапазону ликова које нам роман доноси ипак постоје оне које можемо издвојити. Газда Сава, као представник патријархалног и имућног сеоског домаћина, али и као страдалник који не разуме зашто му се све недаће догађају. Тода, као домаћица, пожртвована мајка и верна супруга која је успела да опстане након свих злодела која су је задесила. Посебан осврт треба направити на лик  баба Цвете, сеоске лекарке, траварке и врачаре. Код баба Цвете су сви одлазили јер је она та која се у све разуме, успешно се бавила и проводаџисањем и скидањем урока. Ђорђа, саткан од негативних особина. Неверан и немаран према супрузи и кћери, не преза ни од тога да убије жену и кривицу пребаци на другога. Склон преварама и отимању девојака и туђих жена. Смиљана, као представник другог временског тока романа. У овом лику видимо развој од својеглаве и уображене девојчице до мајке и особе коју емотивно погађа свачија несрећа. Кроз Смиљанину судбину видимо заправо историју српског становништва на Косову. Ауторкиним успешним приповедањем, као да Смиљаниним очима видимо сурово понашање шиптарских лекара према једној српској трудници, паковање ствари и одлазак са свог огњишта. Заједно са Смиљаном посматрамо запуштене авлије и куће исељених Срба. Напуштене школске установе и улице, које су некада врвеле од деце. Гашење српских села, измамиће тешке уздахе и нама као и Смиљани.

Зорица Шошић Максимовић, својим искреним и емотивно обојеним казивањем, премешта нас у један период страдања српског појединца. Немогуће је остати равнодушан на сваки осмех или сузу њених јунака. Читањем њихових личних судбина као да заједно проживљавамо сваки њихов тренутак. Роман који тражи пуну пажњу при читању, али и роман који обећава да нећете остати апатични на оно што има да вам каже.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Jedno mišljenje na „Т О Д А–Зорица Шошић Максимовић“

  1. Please wait...

    Prvo bih se zahvalila Ljubi Obradovicu sto je napravio ovaj sajt i omogucio svim ljudima sirom planete koji vole da pisu ili citaju poeziju, prozu…da to javno urade a da ih nista ne kosta. Ljuba svima pruza istu mogucnos, ne osudjuje, ne odbacuje tekstove vec ih promovise onako, kako ih je autor napisao.Na ovaj nacin sam mnogo toga procitala i izlagala ono sto je pisem i stvaram. Do skoro je bilo omogucen uvid u posecenosti svaku od nasih objava.Sada ta opcija ne postoji. Zasto? Ako je moguce da se vrati.
    Srdacan pozdrav za sve ljubitelje pisane reci.

    Zorica Sosic Maksimovic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...