JADRANKA – Dejan Ivanović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
52 пута прочитано

 

JADRANKA

 

Voleo sam, voleo Jadranku,

jednu lepu Zadranku.

Rumenih obraza, žednih usana,

visoku i vitku, bujne kose.

Sa talasima što joj se,

zamrse u nežne prste,

dok sa lica pramen sklanjaju,

skidaju, pa se nestašno igraju 

i u vihore bure pretvaraju.   

 

Iznenada mi popodne javi,

da sutra putuje za Majami … 

Zbog posla i da nije mogla znati, 

da li će zauvek tamo ostati.

Otišao sam da je ispratim.

Nismo žurili da se pozdravimo,

zagledani dugo u daljinu nemo.

Držali smo se za ruke i samo,

jednom sam još na rastanku,

poljubio Jadranku.

 

Posle sam mazio i Branku,

otmenu Dubrovčanku,

sa kožom od svile.

Sonja, devojka najbolja,

I druge lepršave kao iz bajke

morske vile, moje su bile.

Znao sam ranije da svratim često

u svako poznato mesto.

Na tren bi mi tamo raspalila maštu,

devojka neka dugonoga i laka.

Ali ni jedna, ni jedna kao Jadranka…

 

Dejan Ivanović

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56493

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.