RAZGOVOR SA TOBOM – Slobodan Jevremović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

U DIVNOM SEĆANJU,
Željka (23.09.1949 – 27.11.2015)

Magla je,
pre podne prohladno
a ja sedim ispred našeg spomenika
i gledam Tebe kako si velika
i stvarna i lepa,
najlepša od svih
okolnih odvedenih duša.

Prerano si otišla,
iznenada i nestvarno,
kao u tužnim snovima
baš kao u tužnim snovima,
a mi smo, ne znajući i potpuno nemoćni
da pomognemo
patili i bolovali Tvoje bolove i rane
i patnju
i tugu
i jad
i nesanicu,
moleći dragoga Njega da Te još
ne vodi sa andjelima…

Pa naše ljubavi,
pa naše ljubavi,
onda…

A Beograd, tu sam Te upoznao,
tu si bila sa mnom, pa sa našom decom,
pa i sa unucima,
pa i sada.
Beograd, naše utočište od tuge,
naše sklonište od neznanog.
naše bekstvo od demonstracija i sile,
pa naša sreća u sreći i radosti,
u mirisima,
u ljubavi
samo za nas…

Ja znam da si sa andjelima,
ali Te molim da mi pomogneš,
jer gubim život
i snagu i veru
i gubim razgovor
od vremena Tvoga odlaska.

Niko mi ništa ne pomaže, zaista,
a ja možda i ne živim
otkako si otišla
sa andjelima.

U onom Nepročitanom pismu,
Tebi,
pomenuo sam kako smo puno putovali,
a Hvar, Ljubljana, Maribor, Sarajevo,
Mostar, Skoplje, Priština, Zagreb, Tribunj, Trst,
pa Tvoj Dvor na Uni,
pa Zlatibor,
bili su naša uzglavlja i naše večeri,
i dani sreće
i noći sreće
i tamo smo bili samo MI.

Ja
mnogo sam se posebno trudio,
ali Ti nisam mogao da pomognem
i zato oprosti
i ne ceni strogo moje greške…

A moram da kažem,
začudo,
čim sam zapalio sveće, danas,
da Ti osvetlim lice,
odjednom je
nestalo magle i hladnoće
i bilo mi je toplo oko srca.
Oko srca, tužno ali toplo. Baš tad.

I još sam pričao sa tobom…
A već je bilo vreme
da se vratim nekom normalnom
– nenormalnom životu.
Ja doći ću Ti opet.
I oprosti,
puno mi oprosti,
molim Te.

Ja znam da muškarci ne plaču,
ali ja hodam nestvarnim životom,
stazom,
ali ja hodam i plačem,
moja najdraža Žiži,
ja upravo hodam i plačem.

(Bgd/Lešće, 18.feb.2017.)

FavoriteLoadingAdd to favorites

Autor: Slobodan Jevremović

Pišem odavno pesme i nešto proze. Prestao jedno vreme, ali od 2017 opet uglavnom ljubavnu poeziju. Molim komentare, njih posebno cenim. Volim Roya Orbisona, zatim i USA COUNTRY. Sakupljam kolekciju audio snimaka pesme “La Golondrina” svih jezika /već više od 3.100 audio snimaka/. Iz Beograda.

2 mišljenja na „RAZGOVOR SA TOBOM – Slobodan Jevremović“

  1. Please wait...

    Svaka Vam čast što ste smogli snage da napišete nešto toliko realistično (autobiografsko pretpostavljam), tužno i divno.
    Rasplakali ste me i ostavili snažan utisak.
    Hvala Vam.
    Jedna mlada pesnikinja

    1. Please wait...

      Puno vam hvala… Jeste, sve je veoma tačno, realno, vidjeno baš ovako… Sudbinu je teško opisati. Moja priča ima veliki nastavak, sve je opisano u mojim pesmama, ali jasno, moja pokojna supruga se ne zaboravlja. I molim vas, nemojte suze, mene suze ženskih osoba naročito bole, to su zrnca kristala iz duše… Molim vas…
      Pozdrav veliki vama, Dunja, sve najlepše vam želim. Sve moje pesme su ovde, moja sadašnja ljubav je veoma komplikovana priča o zapravo jednostavnoj stvari – o ljubavi. A ja svih ovih 50 godina to nisam znao. Neverovatno je, pravi siže za jedan dobar scenario za odličan ali tužan film… I upravo zato, ja i dalje pišem…
      Pozdrav veliki…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...