Живот – Ивана Зајић

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
71 пута прочитано

Сваког јутра себе питам,
Кад се златно сунце роди,
Докле ли ћу ја да скитам,
Куд ме овај живот води.

Што не могу само једном
Да се винем у висине,
У животу овом бедном
Да осетим чар даљине…

…па да тихо једног дана
На тло паднем, да се скрасим,
Да зарасте стара рана
Пре н’о што се ја угасим?!

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56712

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.