САВАМАЛСКИ КЛОШМЕРЛ – Драгослав Граочанкић

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

САВАМАЛСКИ КЛОШМЕРЛ
Габриел Шевалије: ,,Клошмерл“; Београдско драмско позориште,
премијера, 23. Април 2018. Режија: Кокан Младеновић

Публика је позвана на премијеру ,,Клошмерла“. Свугде, код сваког упућенијег у читавом свету, наћи ћете да се мисли на роман Габријела Шевалијеа из ране средине 20. века, на један од најзанимљивијих, најљупкијих, гротескно најотменијих романа светске литературе, што је славу галског духа увећао, не само у књижевности. На признато ремек-дело!

Бесмислено прегнуће варошке власти: изградња монументалног јавног клозета у средишту месташца – само је једна од бројних сцена и метафора овог сјајног текста. Није, дакле, једина. Чак није ни средишња! Сежу јој бар до рамена (неке је и надилазе!) бројне друге, чудесне, апсурдне, каламбурне, парадоксалне, раблеовске и ине животне приче и судбине житеља Клошмерла…

Свака је за себе роман. Реч је о роману који врца од романа који се нуде за појединачну, и још боље, преплетну или здружену инсценацију! За велика промишљања о човеку, о његовим стабилним мањкавостима, о његовој улози у породичном, друштвеном, страначком, религиозном – у властитом животу, заправо.

Изабран је поменути део о амбициозном, сулудом науму (и остварењу) челника бургундске варошице, не би ли је ,,улепшали“ велелепним писоаром. Да би себе обележили, наравно.

И сам наслов Шевалијеовог дела је индикативан, представља елегантно и дискретно упутство за читање овог ремек-дела. У наслову је назив бургундске варошице (стварне или измишљене, свеједно), а не генерички назив за објекат у којем се задовољавају ,,велике и мале потребе“.

Али, о избору и о укусима се не расправља. Редитељ је опсесивно и раздрагано посегао за писоаром, ставио га (и сценографски) у центар свог театарског универзума, чинећи од тог ,,објекта“ извор и утоку свега, најинспиративнију институцију људског рода, једину достојну сценског разигравања, умовања и одашиљања безбројних, махом уметнутих, произвољно дописаних подука и порука о животу, чак и о овом који се живи у Београду!

Додуше, није први кога је овај француски клозет опчинио, догађало се то и много бољима и ученијима од њега; као да има неке магичне снаге у овој ,,институцији“ која спречава да се ,,Клошмерл“ сагледа у целини свог филозофског, етичког, културолошког ,,озрачја“!

На сцени су непрекидно модалитети беспредахног и густог клозетског реситала који би да комуницира са данашњим временом: имплицитно, експлицитно, ,,самокритички“ , и надасве неукусно.

2

У то време овој представи не пада на памет да уроњује нити да уз помоћ ,,полазног текста“ истражује узроке његове моралне, политичке, естетске девастираности. Али, то би били потпуно нереалистички захтеви у овом случају.

Сценом доминира џиновска, зналачки и минуциозно израђена (четвороделна!) макета вароши, потребна да јој се у важном тренутку представе прикраде група црних ликова са маскама на лицу, која ће порушити један њен део – да би се направио простор за изградњу писоара…

Нажалост, то није врхунац ове представе! У њених првих десет минута слушаћете монолог-речитатив на лошем француском – све док у гледалишту не настане комешање због овог апсурда, први пут виђеног и чутог у српском позоришту, односно у било којем театру са чије се позорнице очекује српски сценски говор.

Српског сценског говора, међутим, нема ни у наставку представе!!! После овог ,,француског“ десетоминутног почетка, започиње консеквентно и непрекидно говорење исквареним (до непрепознатљивости), унакаженим српским језиком. У програму је име лица које такав говор надгледа, које ваљда ,,субвертира“, да се употреби реч из пролегомене. У овом наказном српском говору учествују сви ликови. И тако се тера до краја!

Редитељ очигледно умишља да овим шаље круцијелни, магистрални и астрални сценски знак (и дух), и то онај за којим још нико пре њега у оваквом, готово двочасовном термину није посегао!

Ово мучење и потцењивање гледалаца, тешко и неинвентивно унакарађивање језика, српског напосе, довољно је да не заборавите овакав редитељски труд и писоарске трудове, стварне и глумљене, осталих перформера ове зачудне сценске приредбе.

Не помаже ни труд домаћина да по представи, на проверени и уобичајен начин, награди стрпљење и високи праг толеранције премијерне публике.

Добро би било да се поводом овог редитељског залута, овакве редитељске занетости и осебујног сценског читања ,,Клошмерла“ огласе бар остали источитачи, или другочитачи, овог слојевитог и мудрог ремек-дела. Макар не долазили из редова заљубљеника у макетарство.

Београд, 25. 4. 2018.


Драгослав Граочанкић

 

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

929total visits,2visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57782

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.