Večni ciklusi

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
21 пута прочитано

Mnogih neprospavanih noći i trenutaka samoće,

izmučenog duha  tom velikom tajnom,

koju sam uporno želeo da saznam,

a tek nakon što bih postao umoran i slab

odgovor je dolazio, ali uvek nepotpun.

Pri svakoj pomisli o smrti

javlja se u nama taj iskonski strah,

a od pravremena do sadašnjeg trena

uobličenom verom  zaobilazimo konačni kraj.

Ta neprestana promena iz trena u tren

u večitoj sadašnjosti našeg postojanja,

dok naizgled sve prošlo umire i nestaje,

ali  ipak u dubini nesvesnog zauzima mesto .

Šta je život, a šta smrt,

ciklusi što se smenjuju konstatno

dok razlika ima sve manje i manje

a kružnim tokom se uvek vraćamo u prvobitno stanje.

Na tom putu stalnih promena

menjam se svakim udahom svojim,

ali sve ono vredno ostaje u meni

i jedino se svojih dugova bojim.

Ako nekad budem saznao da grešim

i da sam već na putu večnog mraka ,

moga duha nerazorna snaga

neće nikada nestati bez traga.

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57824

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.