КОСОВО ЈЕ РАНА ЉУТА – Драгојло Јовић

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email


КОСОВО ЈЕ РАНА ЉУТА

И кад зора бела сване,
Косовске ме боле ране,
Несаница не мирује,
Душу Српску стално трује.

А кад душа напуни се,
Са чемерним јадом својим,
Ја пред песмом тужан стојим,
Сузе капљу, њих не бројим.

Те сузе су сад црвене,
Јер из ока крв ми тече,
Џаба зора, џаба јутро,
Још у мени тутњи вече.

По Косову Божур цвета,
Па нас стално опомиње,
Да из крви мученика,
Никао је цветак први.

Сад по њему злотвор гази,
Све са жељом да га сатре,
Да у корен отров сипа,
Да му Српско семе затре.

Ал Божур је свето цвеће,
Изнова се увек јави,
Па с пролећем кад процвета,
Пркосно се још усправи.

Хеј злотворе још сам овде,
Још из Српске крви ничем,
Корен ми се затрет неће,
Док Дечанске горе свеће.

© Драгојло Јовић, 06.05.2018.

 

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

605total visits,1visits today

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.