Iglo-Mila

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
291 пута прочитано

Ko upravlja tobom

Ko stoji nad svakom poprskanom rečju

Užarene lave

Da li ideale meka svetlost kroz zube

Propušta

Il te hobotnica mraka stegla u naručju

 

Pa crveniš posmatram te

Kako samouvereno vladaš sobom

Kako stojiš iza svake reči

I ispred njih  stražariš da se ne izgube

Jer ko zna, možda ti opet zatrebaju

 

Sneg je u meni nevino pokrio

Sve ono čemu nisi svedočio

Ne topiš  ga

Ne razvejavaš

Ništa mu ne možeš

Kad ljubiš samo one od kojih strahuješ

 

Srce se savesti osvetilo

Pokorilo je ćutanjem i vremenom

Ne dopireš

Ne dotičeš

Ne pripadaš

Ne otvaraj vrata ako se opireš

 

Na mene čekaju oči što svrhu će otkriti

Bajke koje će i na vetrometini  lako ih sklopiti

I negde na tople ruke prazne čekaju

Uklještene u nevremenu

 Da se napune

 

Nemam ni himnu za tvoje svetinje

Ni empatiju za tvoje muke

Jer hoću više za druge

Jer hoću bolje za one kojima treba

Vere i neba

Pod iglom koji nam dom zamenjuje

 

Jer mogu bolje ispod tog snega

Pronaći volje za nevoljene

Za bose prste

Ja mogu bolje

Od toga što se od mene očekuje

Od ove puste jurnjave za besmislom

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58087

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.