DRVO CIMETA – Dejan Ivanović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
54 пута прочитано

Divlji konj je stresao inje
sa osedele grive.
U prašini, niotkuda, samoniklo
pod prozorom je stasavalo drvo cimeta,
zalivano odvažnom rukom mladosti …
Sustigao me ponos
i spokoj njegovog cveta;
Posledice čvrstih odluka .
Sad mi u bujnom višeglasju stolisni
aromatični, mudri oligarsi,
pevaju iz zahvalnosti;
Umij se laticama mojim, namiriši …

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58180

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.