ОПСТАНАК – Дуле Р. Пауновић

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

Dule

ОПСТАНАК

Одувек сам био сам, то је судбина моја
и не плачем више, одавно су пресахле сузе.
Само чекам да ме обрадује блага реч твоја
ако дођеш, ако те неко већ из мог сна не узе. 

Тако ти растеш у чекању и мојој нади:
постајеш велика, све већа… постајеш НЕКО,
за мене само. И стари сат је стао, не ради…
И зашто би ? Мој живот је одавно истеко. 

Али, варљиве су судбина и срећа:
већ сутра ћеш бити у глибу, немоћна и сама,
гледаћеш како, титрајући, догорева твоја свећа,

као ја сада. Надираће и гушиће те густа тама.
Нестајаћеш, постајаћеш НИКО, аја ћу расти…
Дозиваћеш ме, незнам хоћу ли те спасти ? 

Дуле Р. Пауновић

У Мајданпеку
3.августа 2004. год.

FavoriteLoadingAdd to favorites

396total visits,1visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/584

1 comment

  1. Please wait...

    Jooo pa tako me odusevi ova pesma. Moracu da joj nadjem neku lepu ilustraciju!
    Braco javicu ti se…

    Topli pozdrav Lepa

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.