RAZOČARANJE -Jelena Đurašković

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

Okretah se odblesku zapamćenih rumenih osvita,
probuđenih u slepoći zalutalih stremljenja,
razorenih u plimi strasnog pakla.
Oćuteh odsjaje razabranih nada
šamarom prokletstva rasutih u pakleni pepeo.
Tresak,trzaj,treptaj,opaka smrt,
a živeti se još htelo.
Avetinjske asocijacije,čemu ste vi još tu?
Jauci iz mračne jame kupe vas ko strvina lešinare.
Sipate pakost,sotonski parate razboljenu psihu,
a onda je ukopate negde između neba i zemlje.
Pesma mi tumara po palubi zalutalog broda.
Okeani mojih misli trpe valove plime.
Krvare prolećna pamćenja osvajajući setom ućutali razum,
prelaman nad nepoznanicama ljudskih grehova.
Ali zakleti ponos se bori i tuži posrnuće,
našavši jedinog krivca u nemiloj igri slučaja.
Iskušenje ljudske nadmoćnosti pronašlo je kraj za kraj.
Mač je presekao napeto uže naivnosti.
Načela duhovne nepobedivosti već podsećaju na bajku;
arhaični napitak onima što sami sebe lažu.
Drhtaj prošlih nadanja opet ucenjuje za izdaju ponosa,
al’ vrata zaborava se teško otvaraju.
Moćni ih otvore migom prolazne sreće,
ali tada mrlje prošlosti kolaju.

FavoriteLoadingAdd to favorites

238total visits,3visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58727

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.