172 пута прочитано
Ниси ти ходао у мојим ципелама
са високом штиклом или без ње
црвеним,плавим,коралним,црним
са машном ил’ шналом
па не разумеш!
Није ти душа саткана од
сребрних перли што дрхте
када је тишина прегласна,
нити су ти очи срне одбегле
у пољима далеко од људи
па не разумеш!
Ниси ти сањао моје снове
беле,ружичасте,невине,
мале и велике,
насукане на спруд безнађа,
одлепршале ко јато птица
па не разумеш!
Ниси ти имао моје наде
у освит зоре
румене ко јабуке,ко руже црвене
украдене од крадљиваца судбине
па не разумеш!
Add to favorites 
Коментари