Рајица Драгићевић: СВЕДОК ЛЕПОТЕ ПОСТОЈАЊА

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
129 пута прочитано

 

СВЕДОК ЛЕПОТЕ ПОСТОЈАЊА

Весна Егерић: Песме о Зеленој земљи; „Сфаирос“ Београд 2013.

Свој књижевни лет Весна Егерић започела је рембоовски, у младим годинама, пре пунолетства, књигом приповедака „О свему што те чека“, коју је потписник ових редова пропратио текстовима у „Борби“ и „Дневнику“. Ти њени први кораци нису били несигурни. Напротив, најављивали су сериозан улазак у свет књижевности. Са ове стајне тачке, после неколико објављених прозних и песничких књига, или много година касније, како би то у великом стилу саопштио Маркес, види се да је она овоме послу пришла са с крајњом озбиљношћу, и то је дало резултате.
Окамењени симболи српског историјског, градитељског и духовног постојања, у виду манстира Жиче, Милешеве, Љубостиње, заузели су високо место у певању и мишљењу, у посвећеничком и молитвеном истрајавању Весне Егерић. За разлику од већине наших писаца, она је имала срећу да расте окружена књигама, у породици где се књижевно слово уздизало до највиших националних домета и вредности. То јој је, разуме се, са једне стране, отворило путеве да стекне веома широко образовање и увид у литературу на светској позорници, а са дуге стране обавезало на високе критеријуме. Али, то је тек први услов да се крене на „тежак пут“. Други услов за успех на путу којим је пошла је да се роди „с пером у руци“.
Прослављена пољска песникиња Вислава Шимборска, која је 1996 године, за књижево дело овенчана Нобеловом наградом, има песму „Разговор с каменом“.
„Куцам на врата камена
То сам ја пусти ме
Хоћу да уђем у твоју унутрашњост
Да погледам уоколо
Да те упијем као дах…“
Песник има потребе да открије суштину, да на сва врата закуца, да сва питања отвори, да би као одговор изградио свој свет кристалне структуре. Песнику је као и монаху потребно самовање, тиховање и разговор с каменом.
Но да се вратимо наслову изабраних и нових песама Весне Егерић и понудимо одговор на основно питање: Шта је Зелена земља? Зелена земља је песничка уобразиља, идеал. Свет није онакав какав је већ каквим га видимо, рекао би филозоф. Писци су склони тој врсти идеализације. Добрица Ћосић је у роману „Бајка“ такође створио идеал: Земљу савршене среће и слободе. Само његова „Земља“ је „заљуљана“ снажним иронијским одразом.
Песма „На крају свега“ открива нам искрену намеру, без трунке ироније, да свет оплемени, унапреди, уздигне:
„А ти се од кишне ветрометине,
Склањаш у топлину мога кутка
Од злобних језика од светине
У светлост блиставог тренутка.

Својим песничким метром Весна Егерић премерава поље које су освојила наша проверена пера: Његош, Црњански, Десанка Максимовић, Бранко Миљковић. Ту долазимо до кључне одреднице која учвршћује њено место у савременом српском песништву. Дакле, на темељу великих националних узора, уз много шире увиде изван граница наше земље и наше литературе, без посезања за експериментом на пољу форме и значења, она гради кристалну песничку структуру у коју уграђује само проверене вредности, сликајући своју земљу, коју воли и којој је одана. При том не напушта лирско и мисаоно поље, удубљује се у далеке догађаје и појаве, прилази им са крајњом обазривошћу, промишља и објављује да на неки начин припада и том, давно прошлом времену, јер је у свему открила лепоту, какву је открила у једној од најостваренијих песама:

ВИЗАНТИЈА

У Византију оде ми мисао при лутању,
Мајстори, иконе сте сликали у ћутању

Тамни ликови девица ваших
На тамном платну
Од златних листића ткали сте своју
Подлогу златну

И чини ми се ко да сам тамо живела и ја
У срцу моме сад сија светло – Византија.

У знак подршке песникињи Весни Егерић њеном усрдном и искреном напору да свет поправи и преуреди да завршимо сликом песника наднесеног над бели папир на којем настају и уписују се у људско и историјско памћење велика дела:
„Над белином као над бескрајем
Тражим се као у птици лет
Над белином занесен опијен
Држи се у мени свет“.

Нови Сад,                                                                                                                                           Рајица Драгићевић
12.9.2015.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59733

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.