Не тражи ме – Данијела Нела Јевремовић

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
156 пута прочитано

Не тражи ме,не зови ме,

не пиши ми,не моли ме,

нисам више она иста,

не би ме такла ни твоја

суза чиста.

 

Ако ти се учини да негде

видиш мој лик,

то је нека друга жена

мени налик,

не би ме такву хтео

чак и када би ме  данас смео.

 

Можда ме има у крошњама

дрвећа,

можда су ми усне у боји

цвећа,

или у лелујавој трави

где се назиру пупољци плави.

 

Можда ми чујеш глас

у ветру који ти речи шапуће

да је за мене био спас

што си ме оставио у пролеће.

 

Можда ми се душа вије

негде међ’ птицама ластавицама

или псима луталицама,

убогим бескућницима.

 

Међ’ рекама и морима,

модрим зорама,

дубоким водама

и нечујним рибама.

 

И када би ме срео

ухватио,у мрежу бацио

не би ме такву више волео,

не би ме такву хтео,

чак и кад би ме данас смео.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59812

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.