МОРЕНДО и МОЛБА ГОСПОДИНУ ВЕТРУ – две песме Андреје Ђ. Врањеша

МОРЕНДО
Говорио је тихо, радовао благо, све је у његовом трајању било пажљиво да никога не увреди до можда једино самога себе, могло се са са њим провести сате без и једне речи, па ипак од њега се одлазило као са АГОРЕ, проговорио је пред смрт, рекао је : „La donna e mobile“. Жене су варљиве. Један пас је залајао до дубоко у ноћ, једна звезда је без сјаја пала, песник је написао песму МОРЕНДО.
© АндрејаЂ. Врањеш
МОЛБА ГОСПОДИНУ ВЕТРУ
Урежи моје име у камен, где ме има,
однеси ме до краса, вриска белина,
застaни кратко у тврдој луци,
да снове вратим из тишина.
У вртаче и шкрапе ме одувај,
у сноп светлости да се претворим,
засјајим ведрином само трена,
после могу и да се изгубим,
као тачка црна,
небом преварена.
© Андреја Ђ. Врањеш

Add to favorites
288total visits,1visits today
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59834
1 comment
Autoru sve cestitke za pesmu,.