ЧУВАЊЕ  ЛЕПОТЕ и друге песме – Андреја Ђ. Врањеш

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
23 пута прочитано
ЧУВАЊЕ  ЛЕПОТЕ

Сачувај обојени лептиров лет,
требаће ти кад ружноћу навршиш,
кад ти мудрост отужи,
кад те радост опржи.

Једном,
кад се нађеш,
између додира суровости и старости.

ЗАВИЧАЈ

Како отићи тамо где живот ћути,
никога драгог да исповеда немир,
како са очима од светла бити слеп,
опростити тугу за цео један свемир.

 МИЉКОВИЋ

На дну душе становала светлост,
изношен поглед бронзаног вида,
љубави имао за сва времена,
радост вежбао ко да је етида.

Скупљен у мисао писао,
стихове дубоке до дна времена,
ништа бледо његово није,
у сивилу живота бремена.

У ОКУ НЕБО
Татјани Т.

Кад будеш враћала успомене,
сети се погледа који се изгубио тамо,
где су топовске и пушчане цеви односиле поразе,
када су једине победе биле очи,
које су у себи сачувале небо.


ПОЛОВНО  ДОБА

Песама много без речи,
љубави тајне откривају прости,
јутра објављују неми неки петли,
никога нема да каже опрости.

Отишли су стари донжуани,
сами јединци,нестало деоба,
тешко је и пијанца под освитом срести,
половно неко доба.


ДА  БИ  СВЕТЛА
БИО  ДЕО

Рађа се и онај што воли пити,
не може се силом  бити,
сликар који слика нема,
боемија  без боема.

Уметник је  пекар,зидар,
чију  карму руке славе,
да би светла био део,
знати мораш ретке траве?

ЖДРАЛОВИ

Од људи се одмичу висинама,
гласове сам од њих крао,
а за такву крађу,
одлази се у слободу.

СПЛИТ  ОПЕТ

Он није град,
он је део неба,
са којег се види цео свет.

РОМА

Из ње се враћамо млађи за величанствену старост.

ИЗМЕЂУ ТАЈНИ

Сунчане осмехе сакриј,
склони их између тајни,
угледаће их крадљивци лепоте,
разне ће ти усне и осмехе.

ХРИЗАНТЕМЕ

Постоје да улепшају поглед.

БЕОГРАД

На обали времена,
почиње изпочетка,
од када се заименио,
плаши се да неће остарити.

ДУГ

Човечности ни за светлости трак,
лаж лажју затвара круг,
за један поглед новац траже,
човек је човеку дуг.

КЛАРА

Није прљаво мислила,
отимали су јој време,да без њега чека,
у недозиву је остављали,да из њега зове,
терали је да не стигне,
јутра јој тамнили,
тешили је мржњом,
она је чиста остала,
са Сунцем занела,
светлост родила.

ИЗРАЗ

Протеран из радости,
избегао је у себе,
до краја живота,
лице му је тражило израз.

© Андреја Ђ.Врањеш.

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60222

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.