NEK OSTANE SAMO ŽUBOR – Milovan Petrović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
20 пута прочитано

Padao je prvi suton

iznad moga grada

ja čitao Bodlera sam

Lorku i Nerudu.

 

Tu u parku ispod seni

starih kestenova,

vodila se mrtva trka

Getea, Prevera.

 

Oko mene samo knjige

poezije more,

s korica se jedne smeši

lik slavnog Tagore.

 

Čitao sam tu i Lorku

Puškina, Prevera,

Cvetajevu pa Nerudu

Bloka i Hajnea.

 

I sve tako dok noć pada,

žuborila česma,

a iz knjiga nudila se

neka nova pesma.

 

Do ponoći trajalo je

veče poezije,

tu naravno čitanje se

završilo nije.

 

Zadnje uvek čitam pesme

slavnog Jesenjina,

pa se lepo veče pesme

završi sa njima.

 

Tad tišinu niko dugu

narušiti ne sme

nek ostane samo žubor

vode stare česme.

Milovan Petrović

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60233

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.