Поезија и музика: Љуба, Гана, Јована, Кристина и Илија

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
71 пута прочитано
У Дому културе у Треботину, који је био испуњен до последњег места,  30. 3.2019. године одржан је први у низу културно-уметничких програма у оквиру Такмичења села града Крушевца у 46 сезони. Први се представио КУД „Вук Караџић“ из Треботина Жабара и Мале Врбнице са програмом „НИКО НЕМА ШТО СРБИЈА ИМА“. У поетско-музичком блоку програма све било је поезија и музика… Поред песника Љубодрага Обрадовића и Драгана Тодосијевића – чланова литарарне секције КУД-а „Вук Караџић“ и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, чули смо и вокалне солисткиње Кристину Дамњановић и Јовану Обрадовић, као и хармоникаша Илију Обрадовића. Погледајте како је то изгледало, прочитајте поезију и преслушајте поезију и музику…


Љубодраг Обрадовић

ОТИШЛИ СУ…

Отишли су многи наши,
отишли су у свет бели.
Ниједан се још не враћа,
са селом жал да подели.

Отишле су наше снаше
и одвеле ближње своје.
Што је скупо, то се плаћа!
Судбину и мени кроје.

Остале су празне куће
и дворишта у корову.
А огњиште није вруће
и не пече нико проју.

Ветрови селом дувају,
на крову цреп се ломи.
Пси за газдом завијају,
нема никог’ да их удоми.

Заруделе трешње ране,
нема никог’ да их бере.
На њих слећу само вране,
кад немају друге хране.

Њиве неоране стоје,
све је парлог и врзина.
Блата се путеви боје,
нас горка чека судбина.

Пусто је сад моје село,
док поглед може да допре.
Прође понекад опело, 
кад у селу неко умре.

Отишли су многи наши,
Отишли су у свет бели.
Ниједан се још не враћа,
са селом бол да подели.

Док се они тамо куће,
кости предака их зову.
Да обнове земљу своју
и узору бразду нову.

© Љубодраг Обрадовић


Драган Тодосијевић

КРАЈ МОРАВЕ

На обали реке Мораве миле,
старица седа таласе броји.
Сећа се радо младости своје,
љубави прве, коју још воли.

Морава милује корито своје,
ко њега некад старица што је,
Мораву гледа, ал срце пати,
пуста младост неће да се врати.

Морава спира обале своје,
а сећање старици остаје.
И док животну битку бије,
Мораве никад доста јој није.

Морава тече, таласи пене,
док скривају сету старе жене,
која памти и још се сећа,
љубави прве, давног пролећа.

© Драган Тодосијевић


Илија Обрадовић


Јована Обрадовић


Кристина Дамњановић


Чланова литарарне секције КУД-а „Вук Караџић“ и Удружења песника Србије
– ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу
: Љубодраг Обрадовић и Драган Тодосијевић

 

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60295

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.