ПОЕЗИЈА – ИЗ ЗБИРКЕ СА ДРУГЕ СТРАНЕ СНА – Андреја Ђ.Врањеш

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
157 пута прочитано


ПОЕЗИЈА – ИЗ ЗБИРКЕ СА ДРУГЕ СТРАНЕ СНА



ОСМЕХ


Отисак среће,
на пољани
дечјег ока.

Зрачак Сунца,
у врту детињства.
Тренутак који траје.

Не вене.
Да га нема,
кловнови би сишли са сцене.


ВЕТРОВИ

Доносе трагове,
обојене снове,
успомене луде.

Са њима долазе кише,
квасећи сетом оседеле године,
када би могли заборав донети…


РУКЕ

Шта год да чине
судити им не треба.
руке су понизне мозга слуге.


КОВАЧ

Да сам ковач
ковао бих све,
само ланце не.


УПОЗОРЕЊЕ

Човече стани!
Видиш, све се не види.


СТАРАЦ

Самује у безнађу,
плаче без суза.
јауче без гласа,
пита се, има ли спаса?
Сетне кише у њему падају.


ПРЕЦИ

На комадићу муке рођени,
облачили се љубављу,
волећи страдали,
болећи сањали.

Све што су имали
у патње стало.


ОПРАШТАЊЕ

Живот га је рањавао,
а он трње клео,
око њега мржња,
стала у век цео.

Велик опраштао
и мржњу волео.


ЗМИЈА

Чаролија облика,боја,
шарена геометрија страха,
слика камених галерија.

Ко је пожели,
отроваће се лепотом.


РАЗОЧАРЕЊЕ

Умро!
Заспали му снови.


СПЛИТ

Лепотом заробљен,
лепши од лепоте.
Клесали га ветрови,
вечности на дар.

У оку морнара,
светлости слика.
Од пурпура отмен,
прича дугачку причу.

Када се сретнемо,
време се рашири,
тако ми један другом,
заборав опраштамо.



СЕЋАЊЕ

новинару  Владимиру Ћосићу.

Када бих кроз окна јутра,
могао осетити мирис далеког пролећа,
слушати рику јелена Букинских шума,
отворити врата прошлости.

Детињством се браним,
газим по барама давних киша,
разгоним немире,
плаћам поразе.

Загледан у ширине равнице,
тражим ватре циганске,
срећан што ћу на тренутак,
пролазност преварити.


ПОРАЗ

Побегао осмех,
нестало је лица,
можда скривен светли,
у светлости свица.

Лута човек,
лавиринтом греха,
нити има лица,
нит има осмеха.


ПОЕТА

Живот пространи није био клише.
Истеран из детињства,
чувао тајне модре,
волео је победе да брише.

Његове су љубави врхови планина,
изнад њих је облаке вајао,
загледан у дубоке висине,
тражио истине.

Никада дознала није,
да је песник, да воли мудрост
профета,

да су му другови дивови били,
да му је отаџбина цела планета.

ИСКРЕ

Немоћ је  од смрти страшнија.


© Андреја Ђ.Врањеш

 

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60612

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.