ПОЧЕТАК И КРАЈ – Андреја Ђ. Врањеш

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

 

ПОЧЕТАК И КРАЈ

                                                                                                                                                  проф. и драматургу Јовану Радуновићу

Кадa све учини се, стане,
живот изгуби радости сјај,
у драгом оку не видиш се више,
то је један крај.

А крајеви нови су почеци,
ко рукопис час у старом, час у новом редку,
и живот је када се сагледа,
пола га на крају, пола на почетку.

Када се примакне онај задњи крај ,
вид улови светла потоњи трак,
нећеш ни знати, нема страха више,
свуд около и у нама мрак.

И опет онај чаробни почетак,
крај упорно прати,
трзај живота, новог,
из грумена земље расту траве, влати.

© Андреја Ђ. Врањеш


НЕКРОЛОГ ОЧЕВОM ДРУГУ

Живот је кратак да би смо стигли, посебно престигли, али довољно дугачак да себе делом продужи, ако га умом има. Професор Јован Радуновић себе је оставио лепотом зaписаном на најлепшем али и најодговорнијем умнилишту , белини папира, где нема преваре где или се брука или с у трајање уоквири. Слушали смо његова казивања са задовољством награђених, просечни се гледају,ретки слушају. Постоје они које је Бог послао да на овом свету придодају умности своју искру ,оној свеукупној светлости духа, рушећи баријере које неуки и силни у сваком времену препознати и непризнати постављају.Отишао је из махнитог времена а мало које време није заједно са мрачним људима рушило вредности ,напустио нас је шестог маја на ЂУРЂЕВДАН лета господњег 2о19. скрајунут на први поглед, али само на први ,сваки следећи отвара најлепше видике .На његовој сахрани сам се осећао религијски мистично у молитвеној какофонији маленог храма у који сам ушао скрушен да се опростим од умног човека очевог пријатеља и духовног сабрата, заједно су радили на два пројекта, АНТОЛОГИЈИ ЕПСКЕ НАРОДНЕ ПОЕЗИЈЕ „КАПИЈЕ ЛЕПОТЕ И ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ ,(ПРЕДГОВОР И ПОГОВОР) Обојица духовни самим тим и мање срећни. Срећни и превише срећни су људи без духовности каже Серен Кјеркегор у своме делу ПОЈАМ СТРЕПЊЕ.Чулни и оптерећени,ходили су кроз живот,препознавајући дубином и ширином све каузално последичне разлоге људског страдања кроз време.Несхваћени какви су били у свету људи без маште нису се обазирали на онај други паралелни живот профаних без којих се у биолошком смислу такође не може као што рече Достојевски.ОСЛОВЉАВАО САМ ГА СА Ви, мада је он захтевао да прекинем са том праксом. Задње наше виђење десило се на пијаци,увелико забораван рекао ми је да сам био један од бољих ђака  у гимназији у којој је предавао,нисам хтео да га демантујем,нисам био његов ђак а ето интимно бих волео да јесам.Отишао је физички из овог исчашеног света препуног мржње и злобе,предпостављам у један други хармоничнији поредак.Била ми је част што је био део мога времена,тог дана када је сахрањиван падала је родна ђурђевска киша и није случајно,била је она метафора плодног живота човека који је од силне љубави у причи волео да се заборави,неки му то нису могли опростити а ја сам га слушао срећан што имам ретку прилику.Сањао је на Француском други на жалост не умеју ни на свом језику.Веровао је у Бога и Бог је њему веровао.

© књижевник АНДРЕЈА Ђ. ВРАЊЕШ

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

101total visits,3visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60701

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.