Stih dana- Februar 2010 – Bogdanka Rakić

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
77 пута прочитано

28.02.2010.

Stih dana i PESMA NEDELJE

Ja, Solomon-Miljojko Milojević 

                
Kad mesec pozlati vrhove gora,
podigne nivoe reka, jezera i mora
u mojoj glavi čudno pitanje se mota:
pre ovog, koliko sam imao života…

Tad drevna slika se javi:
ja, Solomon,  s krunom na glavi,
star, sed i bled ko lattice, belog, svelog, krina,
umoran od svojih 700 žena i 300 konkubina…

Gavran mi slete i nemušto izusti:
“Stiže Makeda, kraljica od Sabe.
Možda su ti šanse slabe,
al pokušaj i ovakvu priliku ne pusti…
Prelepa je: crna, ljupka, nežna -ustreptala srna…

A pokloni prebogati: mnoge kamile i ati,
zlato, srebro, tamjan , začin, dijamanti…
Kraljevstvo joj predaleko-iza devet gora,
Arabije Južne i Crvenog mora.”

Veče pada, al još sunce Jerusalim zari,
trešte zurle, biju talambasi, stižu njene sluge, poklisari
s puno blaga u kovčezima od sandala i kedra
i za njima moja gošća mlada, lepršava, vedra…

Kraljica od Sabe -vatrena Makeda,
sva u zlatu, u tirkiznoj odeždi od svile,
 ima oči crne, nemirne i mile…
Dok me  krišom zagonetno gleda
i ništa ne pita, kao da mi dušu iz očiju čita.

Biserne joj reči mudre zagonetke nose,
bedra, nedra, usne, osmeh mojoj starosti prkose…
O, željo moja, čežnjo, nado, šta da radim sad!?
Posle gozbe, odmah je spopadoh, kao da sam mlad.

“Ne, ne, mudri Solomone, care stari,
ne dodiruj me!Zaboravi moje mladalačke čari!”
“U redu-rekoh, al i ti ne diraj moje lične stvari!”
I tako dogovor pade, ali ja ne ostah bez čežnje i nade.

Kao davljenik za slamku-uhvatih se za zamku:
“Za narednu gozbu-kuvara zamolih-
da sva jela dobro začini i jako posoli!”
I jeli smo, pili…Ispred mene i lepe Makede fine
igrale su,svirale,pevale,ludovale moje konkubine…

Kad smo, ko što pristaje, pošli u svoje odaje,
rekoh jasno i glasno, da me čuje, dok ne ode:
“U moju odaju tri pehara hladne, biserne, vode!”
Noć.Tišina, tama…Čekam da mi dođe sama…

Tek čas prođe i kraljica u moju odaju dođe…
Žedna, snena…Pehar zgrabi nežna ruka njena.
Uhvatih je: ”A dogovor!? Nek mi sude i dvor
i ceo svet -upadaj odmah u moj krevet!”

Dok Jerusalim pohod na Etiopiju sneva
i Davidova zvezda nebo Izrailja šara
vodili smo ljubav ko Adam i Eva
u vremena rajska predivna i stara.

Rodila je Menelika- našeg sina, svetlog lika.
Odrastao-car postao.
***
Oprosti, Sabice moja, oprosti
što ti, posle vekova mnogih, pretresam kosti.
Znam da te tvoje savršenstvo štiti- ko faraonku Nefertiti.
Znam da tvoje vatreno oko sitnim dušama prkosi
ko ponosno srce Žorž Sand i cvet joj u mašti i bujnoj kosi.

Starim, starim, a još bih da sanjarim,
bar dok ne stignem do kraja beskraja,
gde ljubav dvoje u jedno biće spaja.
Kad čežnja starim srcem hara -šta da se radi?
Teško je biti star, a mlad… I lud sto gradi.

27.02.2010.

ПЈЕСНИК И МОРЕ-Невен Милаковић Ликота

Бесмртној сјени Шарла Бодлера

Склопљених сам очију у олујној ноћи
Удисао пјену побјешњелог мора,
Скривен испод старог искривљеног бора
Снио будан зору која неће доћи.

Хтио сам да додирнем тмину и пучину,
Да избавим свијет с три сломљена прста,
Да завапим као Спаситељ са Крста:
Подај Оче кончину свом једином сину.

А онда ме хладна запљуснула вода
Горчином коралног стијења и јода,
И чудна ме грозница што пјеснике тресе

Крилима џиновског галеба узнесе,
Да се мраку смијем са облачног свода
Гдје таштина пузи, а врлина хода.

26.02.2010.

ROĐENDAN-Mirjana Lukić Čalić

Po uranku,

tragove neprespavane noći

ispisane tvojim imenom,

umivala sam dugo.

Obukla haljinu

samo za tebe,

kao da si tu

ovu,

koja otkriva,više nego skriva,

raspustila kosu.

Obojila sam usne

bojom sočne trešnje,

stavila po neku kap parfema,

na mesta koja voliš,

skuhala kafu.

Umesto šećera

suzama je solim,

mešam sećanjem.

Milujem crvenu ružu

poklonjenu samoj sebi

jutros,

za rođendan.

Crveno,

podseća na ljubav.

25.02.2010.

ПОСТАНИ ПЕСНИК-Александра Пејић

Напиши слово,
ослови реч!
Па за њом ново,
знаћеш га, већ!

У венчић речи
уплети стих
и малу строфу
сложи од њих!
У гнезду рима
свиће се дело
јаче од жеља,
храбро и смело!
И ти се склупчај
у свежањ рима!
У сваком слову
нека те има!
И твојих снова
и живе маште
и малих тајни
бакине баште!
Змаја на ветру!
Замка од песка!
Рибица златна
нека се љеска!

Са песмом лети,
расти и живи!
Постани песник!
Песми се диви!

24.02.2010.

GENETSKI ALGORITAM-Ratka Bogdan

Tako kodeks genoma
preslikava bogojavljenje
u zenicama
i priziva potomke
na trokratno kupanje
u deltama od pamtiveka
a beli golub
poruku nosi izabranima
o produženju vrsta
i spasenja.
Mudrost putuje
od usta na usta
kao poljubac sa neba
do preobraženja.

22.02.2010.

Stih dana i PESMA NEDELJE:

Прошло је лето-Слободан Ганић

Прошло је лето са укусом соли,
прозорска окна јесен кишом влажи,
лудо срце куне ме и моли :
тражи је , тражи је , тражи…

Из сна ме буди , на пут ме спрема
шта ти је лудо , шта те мучи кажи
кад од ње више ни помена нема
а оно тихо да га једва чујем:
тражи је ,тражи је ,тражи…

Враћам се тамо где смо ноћас били,
тражим њене стопе у песку на плажи,
лудо срце као пашче цвили:
тражи је ,тражи је ,тражи…

Прошло је много ужарених лета ,
са срцем својим ја сам још у свађи.
Стојимо сами ту на крају света ,
а оно вапи нађи је ,нађи је ,нађи…

21.02.2010.

IMA DANA-Gordana Knežević

ima dana kada bih se rado
dala mladim vukovima

…u ponoć između dva vriska u meni…

ima dana kada mirišem na kroasane
noć i vrelo kestenje

…a ljubav gladuje…

i slutim prelidijume tvojih reči
zarđalih na kiši

i ćutanje tvoje ponekad slutim

i tvoje ledene prste
što cvile oko mojih zglobova

pa te mahnito grlim
mirisom zumbula u bokalu

…a oči me izdaju…

20.02.2010.

Шта сам ти ја?-Милисав Ђурић
 

Да ли сам само бљесак олује
ил` прва кап што на длан ти паде,
умилан дашак што косу ти дира,
голица срце препуно наде?

Или сам можда љубави сјај
пожуда у оку твом,
на уснама име, страст,
безобразан поглед
што прави ти лом? 

Малени кристал јутарње росе
на грудима твојим,
опојан мирис парфема
већ предодређен
ту да постојим…

18.02.2010.

NAJDRAŽOJ ZVEZDI NA NEBU(Stanković-Anđelković Slavici)-Lepa Simić

Razapeta u bol
osećam te
na smrznutim usnama!

A volela si… kad se smejem
i želela si za mene
jedno mesto iz snova.
Tvoja velikodušnost
bila je bezgranična…

Kako je istina surova i gorka…
Nakon svih godna…
Ah, ta sudbina!

Umorne mi oči
u nebo zabodene…
I nije više ono tako daleko
kad znam da si tamo.

Tvoj prerani odlazak govori;
da je život
kao trenutni bljesak na suncu!

Srešćemo se opet…
Jedino vreme nema
početak i kraj!

Često mi dodješ u san, nasmejana
…da se duša izbavi od tuge!

A kad se probudim
udiišem vazduh duboko
da bih te preko mene oživela.

Moja pitanja u grudvu sabijena
kao crne noći vrte se u krug…
Zašto baš ti, zašto baš ti?

Dok tvoj večni san cveta
u nekom oblaku iznad nas,
ja u svom bolu, preslušavam
one naše melodije stare…

Ne vidim te,
ali znam da si tu…
Andeli ne idu daleko-
uvek su nad nama
paze i čuvaju nas…

U mom srcu živećeš zauvek!

 

PESMA NEDELJE:

ZEMLJA ČUDA-Spasoje Ž. Milovanović
 

ljubav je pobegla
u zemlju čuda
u poređane karte po stolu
i molitvu 

sva si
kao
neko
kao neko ko lebdi 

u snegu ovom
sa ledenog vrha
spuštaš se na
zaleđeno jezero 

pleše ta grupa
po sjajnoj ledenoj površini
zadihana
bez ikakve namere 

ovde si tek
upućena si na sopstvenu neuspeh
na smrt na život
presude se donose
tvojim treptajem 

hteo bih da je sve ovo
kao život spomenut
da zaista ne znamo
tačno na čemu smo 

trebalo je da radiš
ono što nisi htela
ali ti si tu ulogu
uredno vratila 

i ja te stvaram uvek iznova
upravo sada
ne
u tome provodim
svoj život spomenut

17.02.2010.

ЈОШ ЈЕДНО ПРОЛЕЋЕ-Латинка Ђорђевић

Савијам живот
брже од ветра,
чувајући љубоморно
сећања дубоко  
у грудима сакривена.

Корачам гордо
кроз прах светлости,
мраморном душом
од заборава
бежећи.

Дајте ми само
још једно пролеће,
да олистам у врт
зумбула и љубичице.
Ватром мојих зеница
да испијам росу
са твог лица,
лица  нарциса.

Да пројездим
модрим небом,
са пчелама
где још липа цвета,
и очима
где се љуби река.

Дајте ми
још само једно пролеће
на ћилиму праскозорја
да растргнем гнев
у жар свитања.

16.02.2010.

ДИВЉЕ СРЦЕ-Стојанка СЕКА Закић
Срце лупа
Срце удара
Срце дивља

Дајем ти
Своје дивље срце
Прими га
Због тебе је подивљало

15.02.2010.

NOVI ŽIVOT-Aleksandra Pavlović-Teda

Više ne trčim
po zreloj zemlji.
Trave talasaju,
a moj se korak
bezrezervno razbrajava
izmedju sočiva i sečiva.

Više me ne obuzima
ledena uzaludnost.
Hlebna toplina
otopila je zenice.
Mrve mi otisci
malog prsta mislioca.

Više mi ni budjenje
ne biva isto.
Ono što postaje
moja kap i kip
kamen je drag,
osmeh na srcu,
tren novoga života.

14.02.2010.

LES NEIGES DE FUJI-SAN: Снегови цвећа-Peer Sever-Sena

Hiromi Aso
је некад била
једина моја љубав
и најлепша љубав
свих времена света
трагом њених очију
зачараног месеца.

А кад ме понекад позове у сну
глас њен је најлепши
од најлепше планинске руже
велике светлости
од једног краја
до другог краја дуге
нежни пролазак ветра.

Hiromi Aso
је једина моја љубав.
Прелепа латицa ноћнa
наранџастa кајсијa нежнa
у сновима путује звезда
у љубави сва најлепша.

А сан је дуг          
од срца њеног
њеном имену руже
изговарајући једине

речи љубави:
Hiromi Aso
име  мојe нежнe тугe.

13.02.2010.

PIŠI PROPALO-Vida Nenadić
 
Hmmmm….
Znam šta ću!
Isričaću ti
jednu priču.
Živeli su jednom
ljubav i prijateljsvo
zajedno.
Onda se prijateljsvo
malo pomaklo,
i u tom pomaku
zavist je dotaklo.

Tad je i ljubav,
Iznenada
onako vrela,
ljubomoru srela.
Sad se,
već neko vreme,
prijateljsvo i zavist
i ljubav i ljubomora
redovno druže.
I prepliću se
godinama.
Samo,
i pored toga
što se
međusobno druže
ljubav i prijateljstvo
nikako ne znaju
kako da se
ponovo zbliže.
Pišem ti:
Piši propalo.
Mnogo je to
komplikovano.
A ti,
čitaj
kao što je napisano.

12.02,2010.

ZEMLJA ČUDA-Spasoje Ž. Milovanović
 

ljubav je pobegla
u zemlju čuda
u poređane karte po stolu
i molitvu 

sva si
kao
neko
kao neko ko lebdi 

u snegu ovom
sa ledenog vrha
spuštaš se na
zaleđeno jezero 

pleše ta grupa
po sjajnoj ledenoj površini
zadihana
bez ikakve namere 

ovde si tek
upućena si na sopstvenu neuspeh
na smrt na život
presude se donose
tvojim treptajem 

hteo bih da je sve ovo
kao život spomenut
da zaista ne znamo
tačno na čemu smo 

trebalo je da radiš
ono što nisi htela
ali ti si tu ulogu
uredno vratila 

i ja te stvaram uvek iznova
upravo sada
ne
u tome provodim
svoj život spomenut

10.02.2010.

VALJDA LJUBAV-Slobodan Ivanović
 

Ne želim

Da budeš moja

I neću

Da budem tvoj

Hteo bih

Da si svoja

I hteo bih

Da sam svoj

Pa da sebe svoju

I svoga sebe

Jedno drugome

Darujemo

Poklanja

I uzimamo

I tražimo

Bez predaha

Do zadnjeg daha

I da

Jedno u drugom

Nalazimo

Ja tebe

Ti mene

Pa da jedno u drugom

Sretnemo sebe

Valjda bi to

Bila ljubav.

09.02.2010.

ZA MOJ RODJENDAN-Eleonora Luthander

Za  moj rodjendan
 volela bih da čitam pesme
na fudbalskom stadionu

Da pljunem
u crnu rupu univerzuma

PESMA NEDELJE

ŽIVOT-Jovan Mihajilo

Depresija smrti.
Otuđeno srce.
Uzimam aortu
i plešem sa
suzom.

Magazin misli
u telo trpam
tokovi reka
u mom krvotoku

Otrovi zmija
planduju u
toru.
Pogani krikovi
nažuljaše mozak
a glava trula  
i sve se prosu.

Čekićem okivam
misli. Zamrsi kosu
medom.
Ruka mi trne prsti je
dave

Od kosti dedova
svojih zidaću kulu
novu.
Krv će mi biti voda
za beton sakatog
groba

08.02.2010.

IMPRESIJA-Miljojko Milojević

Kad noć, duga, nestane
i prohladno, zimsko, jutro svane,
moja, uska i kratka, ulica oživi.

Na suženom horizontu grada,
dok lebde vlažni oblaci sivi,
i krovovi, visoki, nebo rezbare,

dve vrane, svadljive, stare
grakću na jato golubova
pod strehom susednog krova.

Jedan golub i golubica žuta,
poput starog zlata,
šćućureni na ćošku, van jata,

ljube se… ljube… i maze…
Dok tiho na pešačke staze,
i svuda, sleću retke pahuljice,

i jato se ježi i zbija ispod krova
njihova čežnja ne zna za granice
vremena, prostora i snova…

Pet- šest đaka- prvaka i trećaka,
sa rancima prepunim knjiga i svezaka,
sanjivi, bledi i nežni, prema obližnjoj školi žure…

Ulica cela već postaje bela. Ispred nekih zgrada,
sa borova i jela treperi, blista i oko mami čista,
tamno-zelena boja kao na slikama impresionista…
                      

07.02.2010

ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 2-Пеко Лаличић

Иза мене капије
и заборављене ципелице

испред мене капија
и неми вис
који се крије

између
ја
и моја сена
водимо рат
на путу
који ме пије.

06.02.2010.

Маслачак и Бела Рада-Зорица Прокопић

Бела Рада, стидљивица
испод густих трепавица
сакривала наде трачак
да је спази жут Маслачак.

А то момче жутоглаво
не сме да погледа право
већ искоса, крадомице,
пут ливадске лепотице.

Прође читав месец један,
Наниза се дана ђердан,
и још који минут више-
они се не осмелише.

Маслачак је сад  делија,
Бела Рада заноснија,
кришом гаје жељу сетну,
да се пред крај песме сретну.

Ветар нежни развигорац,
као какав  чудотворац,
случајно и нехотице
споји  две оклевалице.

Заћарлија близу, ближе
Маслачак се  увис диже
долете до Беле Раде –
у наручје њено паде.

05.02.2010.

SAMA-Marina Adamović

Zadivljena pratim boje

Duge,

Vode

I oblaka,

Znajući da više nema

Mučnog puta kroz bespuće,

mutnog svetla,

sivog zraka

i preteškog osećanja

da mi nema ni koraka…

04.02.2010.

И  ОВЕ  НОЋИ -Стојанка СЕКА Закић

И ове ноћи срце пати
И ове ноћи душа замире
И ове ноћи ја љубав желим

И ове ноћи остадох сама

И ове ноћи ја тражих нешто
И ове ноћи имадох жељу
И ове ноћи пожељех срећу

Ујутру се смијах својим сновима

03.02.2010.

NE TUGUJ-Sanja  Petrović

Ja vidim mora i planine.
Osećam mirise vetrom nošene.
Čujem razdragane osmehe
i plač dece tek rođene.

Ne tuguj, strašnije je
da u zdravom telu duša umire.

02.02.2010.

RAPSODIJA RASIJANJA-Danja Đokić

Iz korijena ću vaditi korjenje
tvoje riječi oblagati svojim viđenjima
i neću se čuditi ako u ogledalu
prepoznam tebe iz davnih dana
jer hodam tvojim tragovima
udišući zaborave danih obećanja
spajamo se sporama rasprsnutih
kometa dodirnutog Svemira dok
ugrušak straha kola krvotocima

(tipična simbioza gubitnika
između sjetve i žetve)

01.02.2010.

PUTNICE -Branka Zeng

Putuju mislima
u daljini
neka se jutra bude
kao da cvet latice
otvara i čeka rosu

život da rodi
u danu koji nastaje
otvara se i bledi
sena od koje
su pobegle zvezde
misleći da put jesu
daljine ali nisu
misli one koje
se skrivaju
i nestaju one
moje putnice
priča-lice
tužbalice
veselice
radosnice
tek tako
namernice
ne-skrivalice
moje
putuju mislima
mojim.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/6868

3 comments

    • Marina Adamovic on 05/02/2010 at 8:13 pm
    • Odgovoriti
    Please wait...

    1. Please wait...

  1. Please wait...

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.