Маслачак и Бела Рада – Зорица Прокопић
6 februar 2010

Маслачак и Бела Рада
Бела Рада, стидљивица
испод густих трепавица
сакривала наде трачак
да је спази жут Маслачак.
А то момче жутоглаво
не сме да погледа право
већ искоса, крадомице,
пут ливадске лепотице.
Прође читав месец један,
Наниза се дана ђердан,
и још који минут више-
они се не осмелише.
Маслачак је сад делија,
Бела Рада заноснија,
кришом гаје жељу сетну,
да се пред крај песме сретну.
Ветар нежни развигорац,
као какав чудотворац,
случајно и нехотице
споји две оклевалице.
Заћарлија близу, ближе
Маслачак се увис диже
долете до Беле Раде -
у наручје њено паде.
Copyright by Zorica Prokopić
No related posts.
Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.




Zoko, vi ste čarobnjak! Ovako lepa osećanja nisam doživeo otkad…BRAVO!


I u naručju bele rade,
zauvek ostade…
Jeste dečja, ali baš setna…
Mnoge ljubavi se ne sretnu…
Pozdrav Ljuba