San – Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
81 пута прочитано

Bilo je divno leto
kada se setih zime,
i one zadnje reči
koja još uvek boli.
Nije je nosio vetar,
nije je prekrio mrak…

Osetih oblake blede,
pune grumenja soli.
Dizali su mi pogled na ispisano ime.
Misli sam skrivala vešto
i gonila ih na leto,
a stihovi tekli sami-
o begu, strepnji, o tami.
Ugledah opet tebe i ono naše vreme:
sumorno ćutiš i žmuriš
posle još tmurnije priče…
zašto mi dušu kradeš
i vraćaš pakleno breme?

Marina

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/6944

4 comments

Preskočiti na obrazac za komentare

  1. Please wait...

    Lepa pričica Marina, lepa, pa još i priroda kad umeša prste…mmmm odlično

    • Marina Adamovic on 06/02/2010 at 5:24 pm
    • Odgovoriti
    Please wait...

    A, ne ovo je bila pesma. Prica je duga, slacu deo po deo..

    1. Please wait...

      Počinje kao priča, priznaj

        • Marina Adamovic on 06/02/2010 at 6:34 pm
        • Odgovoriti
        Please wait...

        Priznajem , pola mi se prasta .. A prica je „ALTER EGO“; vec je tu deo..pozzz

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.