San – Marina Adamović

Bilo je divno leto
kada se setih zime,
i one zadnje reči
koja još uvek boli.
Nije je nosio vetar,
nije je prekrio mrak…

Osetih oblake blede,
pune grumenja soli.
Dizali su mi pogled na ispisano ime.
Misli sam skrivala vešto
i gonila ih na leto,
a stihovi su tekli sami-
o begu, strepnji, o tami.
Ugledah opet tebe i ono naše vreme:
sumorno ćutiš i žmuriš
posle još tmurnije priče…
zašto mi dušu kradeš
i vraćaš preteško breme?

Marina

Stumble! for WP

Related posts:

1. Marina Adamović . mislim- o praznim temama pišem- na stranici u begu...
2. Civilizovana obmana — Marina Adamović (Uvek računajte na to da i kada ste sami –...
3. Bez kraja priča —Marina Adamović Pričaćemo predugo Svako će obrazlagati poimanje Prava čoveka na svoje...
4. Vreme ne teče – Marina Adamović . Vreme ne teče, čovek ga gura Da popuni prazninu...
5. ŠTA SAM – Marina Adamović Čitala sam stihove jednom divnon stvoru. Znala sam da govorim...
6. Slika od blata – Marina Adamović pokazujem ti sve od A do Ž da li je...
7. Gubitnik — Marina Adamović . isprala sam duplju i prikačila drugu dok se ova...
8. Nema kraja – Marina Adamović drvo je načas zapevalo pa uzdahnulo iz oka mu kliznu...
9. Svakidašnja noć – Marina Adamović Da li je svanulo? Možda? Da li?.. Znam, nije… Moje...
10. COGITO, ERGO NON SUM – Marina Adamović (ludošću protiv suicida) DA, DA, MISLIM, zato – NE POSTOJIM!...

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Marina Adamović