ЗБОГОМ – Дуле Р. Пауновић

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
26 пута прочитано

                      ЗБОГОМ

Прошлости морам ове ноћи “ с Богом“ да кажем,

Сви су својим путевима отишли а ја сам сам остао

И нећу више себе у својим сновима да лажем:

Признајем да сам као човек на дно живота пао.

 

И хоћу да васкрснем, не као Бог, већ као – човек,

Снаге имам да још увек гордо идем овим светом,

Крст свој још не носим, хоћу да проживим век,

Ако треба… само ако треба, са слашћу и осветом…

 

Па… сада остајте с Богом све моје љубави:

Велике и мале, којима подједнако веровах слепо.

Остајте с Богом, у очима су ми хоризонти плави:

 

За њима идем, у њима је скривено нешто лепо,

И једнога дана, скривену лепоту сигурно ћу открити:

Она ће свему смисао дати а вас ћу тада – заборавити.

 

Дуле Р. Пауновић

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/695

1 comment

  1. Please wait...

    Upravo tako treba objaviti svetu koliko si jak!!!!!!!!!!
    Snažno,lepo i poučno.Pozdrav od Aleksandre.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.