СУНЦУ У КОЛЕВЦИ – Дуле Р. Пауновић

No votes yet.
Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

                СУНЦУ У КОЛЕВЦИ

 

Негде у Равници Севера Ја сам посустао и – стао

и као човек сам пао,

сиво обзорје, тада, страхом душу ми је оковало

и време је за мене, тада – нестало.

 

Мој живот се претворио у страх, постао је пакао:

пао сам, дно његово сам дотакао…

по њему пузим, мој је живот, можда смисао ?

тражим га…али, од тела се не одваја бледа мисао:

 

од сивог мрака у души спасу и уточишту се нада

а мрак је и плашим се – неће га наћи никада,

и не у мени. На Исток, зарад њега, морам стићи,

 

морам Сунцу у колевци близу, близу прићи,

пред Њим клекнути и усне на Њега прислонити:

из Његовог осмеха Нађеног времена се напити.

 

Дуле Р. Пауновић

(0)

FavoriteLoadingAdd to favorites

1 mišljenja na „СУНЦУ У КОЛЕВЦИ – Дуле Р. Пауновић“

  1. No votes yet.
    Please wait...

    Lepo…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...