Stih dana-mart 2010-bira Lepa Simić

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
59 пута прочитано

Stih dana i pesmu nedelje bira LepaS

30.3.10

GREŠKOM SAM TE SREO

Greškom sam te sreo,
na ulasku u plamen.
I odmah zavoleo,
a tvoje srce kamen.

Kakav je to osećaj bio,
let za tobom u nizine.
I ja sam se sledio,
usred leta, ko usred zime.

Pametni to brzo shvate:
uvek si htela slatko voće,
samo da ga ubereš
i ostaviš u izlogu samoće.

Greškom sam te sreo.
Ne, ti ne postojiš.
Nisam te ni voleo,
samo si proletela,
snovima mojim.

(C) Ljubodrag Obradović

29.3.10

BABA

Dala baba banku da udje u stranku,
sad bi dala dve, da beži iz nje.
Čupa baba kosu, ispala je sojka,
obećali babi da će bit devojka.

Okupali babu, podigli joj ložu,
očešljali babu, zategli joj kožu,
da popravi nama ovaj život bedan,
posadili babu pred mikrofon jedan.

Gleda deda babu i drhte mu prsti,
podigao levu, pa se triput krsti.
Pa ona i ne zna svoju narav pravu,
sredila je mene, a neće državu.

Što je moja baba Bože mi oprosti
i otvori zemlju da odmorim kosti,
nebuloze ove skoro me ubiše,
ne mogu da gledam ovaj cirkus više.

Dala bab banku da udje u stranku,
sad bi dala sve da beži iz nje.
Čupa baba kosu, ispala je sojka,
obećali babi da će bit devojka.

(C) Srbobran Matić

28.3.10 PESMA NEDELJE

ŽRTVENIK

Na vrhu Himalaja
Podignuta dugom želje
Stajala sam

Okrenuata Bogu
Suncu danju
Mesecu i zvezdama noću

Manitu me podučio
Pojavivši se
Na tren večnosti

Maje me naučile
Da je verovanje
Trajanje želje

Bog Perun
Me štitio
Na stenama mudrosti

Zevs se smešio
Amor me strelom
pogodio

Na žrtvenik
Sam srce i dušu
Stavila

Na belom kamenu
Istina se razlila
U kamen pretvorila

Žele da me rastrgaju
Pokopaju
Preparavljaju

Žene narcisi
Samodopadljive Afrodite
Ogledalu okrenute

Uzimaju sebi za pravo
Da vladaju
Bumerang sre vraća

Prijatelji
Pravi uz mene
Opstaju

A istina
Kao istorija traje
I menja se

Širim ruke
Predajem se
Vetrovima ljubavi
i čovečnosti

(C) -Ljubica Vukov Davčik

27.3.10

PISANIJE
 

Nemirni ljudski um
kritički sagledava
okvire svog bivstvovanja.
Britke misli
raslojavaju svakodnevnicu.
Oštrim pero, s verom
u bolji svet.

(C) – Sanja Petrović

26.3.10

Jutro kraj Save

  

Proleće je:lista cveće i drveće,

raste nežna, sočna, trava-

sve u novi život kreće,

na suncu se presijava plava Sava

Na obali oko mene

lepršaju golubice i gugutke,

lepe, slatke ko poljupci nežne žene,

kada grli i šapuće, ili strasno ljubi ćutke…

 

Dok me nemir i starost svija

i u prazno lete čežnje i sijaset davnih želja,

ostaju mi tople reči prijatelja:

 

nepesnika i pesnika, poezija zaljubljenih poetesa.

Ko odbrana od tamjana i mučkog stresa

zablistaju: Kalemegdan, Niš, Prokuplje, Kuršumlija.

Kraj Save, 27.mart 2010.g.

 © Miljojko Milojević

25.3.10

Др Бранко Ристић прочитао поруку мира *ДА РАТА ВИШЕ НЕ БУДЕ* коју је и написао
(уз малу помоћ Небојше Лапчевића)

ПОРУКА МИРА

ДА РАТА ВИШЕ НЕ БУДЕ,
ДА ЗОРЕ МИРНО ЗАРУДЕ,
ДА ЈУТРА ОСВАНУ ПЛАВА,
ДА САН БУДЕ САН, А НЕ ЈАВА,
ДА ДЕЦА ДЕТИЊАСТА БУДУ,
ДА ЈУРЕ ЗА ЖИВОТОМ
И ЖУДЕ ЗА ЛЕПОТОМ…

МИ ПЕСНИЦИ КРУШЕВЦА,
У ИМЕ ДОБРОТЕ,
У ИМЕ ЛЕПОТЕ,
У ИМЕ ЖИВОТА,
У ИМЕ СРБИЈЕ,

ПОРУЧУЈЕМО:

ОПРОСТИ ИМ ГОСПОДЕ,
МИ СМО ОПРОСТИЛИ,
ЗАБОРАВИЛИ НИСМО!

24.03.2010,
КРУШЕВАЦ

24.03.10

PESMA NEDELJE

HEROJ I SMRT

Otkos žita prepoznah –
Bijaše dvanaesti sat.
Tada i sunce sijaše!
Gledah tvoje ruke u daljini,
gledah i rodno polje
i molitvu i krštenje svoje.
Gledah sebe u naručju majke.
Gledah… bijaše to dvanaesti sat!

Usne i suze. Ljubav i bol…
Sve u trenu nestaje.
Ne huli i ne žali –
Heroj ne umire nikad!
(Njegov život – za otadžbinu svet
njegova ljubav – za bližnje bol.
Heroj ne umire nikad –
On večno živi u srcima!)

(C) Zoran D. Živković

 

23.03.1o

Iz poeme:

Legenda o Kosti Vojinoviću

9.
U decembru, u poznu jesen, sedamnaeste,
Da unište ustanike vrle, smele,
Potere su rešetale ogolele šume česte,
A zasede opsedale tužna sela, staze bele…

S jastrebačkih snežnih kosa,
U seoce, slobodarsku, Alabanu
Siđe Vučko i njegova žena Rosa
Da preuzmu municiju i suvu hranu.

Vojinović i neznane tri komite
Ostadoše, nedaleko, iznad sela,
Iz šljivika brzom paljbom da ih štite
U slučaju da je selo zla zaseda zaposela.

A kad Rosa stiže sama na sred sela
Dočeka je jatakinja u suzama, nevesela…
Beše jasno ali kasno: i paljba je započela…
Bezometkom veze Rosa, mirna, smela.

Iz zaklona mauzerom Vučko reže…
Vojinović i precizne tri komite
U pokretu Rosu, Vučka vatrom štite.
I Bugari, iznenadno, divlje beže.

Nasta tajac.Mali odred napred kreće
I ne sluti da zasede stoje jače, mnogo veće.
Vojinović i ne sanja ratna sreća da ga neće…
A o tome Vučko Pantić ukazuje na sledeće:

10.

Sred seoca Alabane
Kad Vojvoda bojak vodi
Staru ranu vrelo tane
Tad slučajno opet zgodi.

Iz zle rane dok rumena krvca lije
Kosta kaže:“To za mene ništa nije!“

Kako nije, kad ta rana boli, peče…
Zato Vučko u rumeno zimsko veče,
Dok još borba, traje, teče,
Svom vojvodi hrabrom reče:

“Tvoja rana mora da se brzo zbrine.
Vodiću te ja u Spance do tazbine.
I dva druga, dok noć traje, uz doline,
Preko luga i potoka i čistine,
Na istom atu jure, žure u Grgure…

Tu ih stiže zimska zora.
Vučko dalje ne sme, neće…
Da se vrati natrag mora…
Bez ikoga i bez sreće,

Sad sam osta ranjen Kosta!

Iz Grgura, iz uboge vodenice
Prema Spancu, iza gora,
Sad vojvodin pogled luta:
Mili sinak i bez oca i majčice
Da odraste tamo mora…

O, kako bi da ga vidi,
Al mu ne da rana ljuta,
Što ga steže, peče, bridi…

Vodenički kamen stoji
Niti melje, nit čekeće,
Al rečica ko da broji
Dok žubori “Hoće-neće,

Hoće-neće“ da zaraste rana
Stara, bolna, jaka,
Što je dobi lednog dana
Od Nemaca kod Trećaka.

Dok bol raste, misli muti,
Zamomori sa tavana: “Neće-neće!“
U groznici, vatri, sluti
Da mu nema ratne sreće…
Iz mučnjaka:“Vara, vara-sreća neće!“

Na tavanskoj, od paspalja, beloj gredi
Pun redenik, fišeklija, puna stoji.
Dok po njima miš trčkara, skačka, sedi,
Vojinović boljku vara:metke broji…

A kad zimski danak minu
I nad vrhom Cerovice
Srp mesečev, mala zvezda plava sinu,
Stara brava, škljocnu, škrinu…

Crna senka na prag stade.
Niko ne zna ko proviri,
Niti šta mu pruži, dade.

Još uvek se sumnja širi:
Da to beše jadan, bedan,
Crni žbiri srebra žedan…

Jer dva dana posle toga,
Pešadija, haubica i konjica
Napale su na sokola ranjenoga…
Nagrnula zla stotica
Na legendu, ustaničkog vođu, Boga!

Vodenicu u sred dana
Obavija dim i tama…
Haubica kamen ubi,
Cerovicu snežnu slama
Pod oblake što se gubi.

Al ponovo i ne riknu
Nišandžija bolno kriknu,
Jer kad Kosta ponišani
Obavezno utamani…

Muk… Tišina…Ne zna niko
Šta se zbiva sa ratnikom.

I Bugari pojuriše sa urlikom…

I  bi paljba gusta, česta
I Bugara mrtvih dosta…
Municije brzo nesta,
Dva mu metka samo osta…

Dok prkosi ljutoj rani
Što mu ne da
Ni da diše, ni da gleda
Pretposlednjim metkom brani
Prilaz s preda
I živ neće da se preda.

Snažnu želju za životom misao sledi:
Da u ropstvu, poniženju, patnji, bedi,
Bez Slobode sad živeti i ne vredi…

Zadnjim metkom što mu osta
Svoje srce sam prostreli
I na pragu mrtav osta
Mlad Vojvoda Kosta smeli.

I legenda srpska posta!

Opkoljena silnom vojskom oba cara,
Poturica i Hrvata i Šiptara,
Tiho jeca vodenica mala stara
Što Vojvoda zle silnike ne obara.

U skrovištu Vučko Pantić čudno sanja:
Decembarsko nebo vedro…zvezde plave…
Pod njegovim vranim atom tle potanja,
On na konju, pod oružjem, al -bez glave!

San kazuje dragoj ženi
Sav u znoju, s čela briše golu vodu.
A Rosa će:“Jao, Vučko, jao meni
Izgubismo mi Vojvodu!“

I zaista vest se proču u narodu:
Vojinović hrabro pade za Slobodu!

(C) Miljojko Milojević“

22.3.10

Čovek iz sna

Nemoj uzalud trošiti reči
odavno znam zašto sunce sija
učili me u školi pričali ljudi
zašto se pati krade ubija

Odavno znam kako ti je ime
sledim li srce postajem ti teret
slušam li razum kad masku skinem
postajem ti ništa a možda sam nešto
djavo će znati šta to blista
ispod ozbiljnog pogleda negde u susretu
kao kad pevao si meni pesmu staru
što mi dušu razotriva

Nemoj uzalud biti moj san
tada ionako crn crnji mi je dan
kad sećanje vraćam a ono bledi
baš zato što želim opet da osetim
to zrno sreće što u duši čuvam –
najlepši osmeh za najmanji dar

No možda nekad i ti pogrešiš
otkrivajući snove dok talasi šušte
kao onda u snu kad bila sam tvoja
Uguši strepnju strah gledaj me u oči
nije greh snivati ono što želiš
greh je istinu ne priznati
a mene su učili i život i ljudi
kad da pevam a kada da plačem
ne brini za suze te tajne saveznice
raduj se što teku niz čiste obraze.

(C) Stana Minić
2000. godina

21.3.10

ЉУБАВ

Не желим да те повредим.
Остани са мном,
види, пада звезда …
Пожели нешто.
Ја своје знам:
не желим да те повредим.

Волим када си мој, само мој.
Осећам неку бескрајну белину
која се лагано, кришом,
увлачи у мене
и испуњава ме ледом.
Волим када си мој, само мој …

Усрећујеш ме силно, безизлазно.
Твој поглед немирно лута
по неким давно изгубљеним пространствима
и тражи. Тражи смирај.
Свој тихи, сигурни, кутак.
Усрећујеш ме силно, безизлазно.

Покушај да ме разумеш.
Видећеш, није нимало тешко.
Само остани са мном у мислима и осећањима.
Преболећеш све страсне тренутке несна,
Веруј.
Покушај да ме разумеш.

Светлана Ђурђевић

20.3.10

Iza mene

Iza mene bulevari mašte,
nedovršena igra,
jutro u sivilu oblaka
obećava težak dan.

Tražim sreću u ljudima,
sumorna lica prolaze,
posmatram poglede
izgubljene u sivilu života.

Osmeh se istopio,
nestao u tami,
nekako iskrivljen
i potisnut u prošlost…

Sutra ću sve ružno
da izbrišem
i onda početi
tebe životom da učim,
poljupcima iskrenim
da te ljubim,
pogledima da te milujem,
tebe koju još nisam upoznao…“

Dalibor Djokic

19.3.10

NE DAJ IM JEDINA

Ne daj im jedina moja da mi poruše svetinje

usnama poganim, moju ikonu da ljube

Ne, ne bacaj jedina, bisere pred svinje

Ne daj ološu da te zavede, pokaži zube.

Ne daj im jedina . . .Ne daj im da te imaju

Ne daj im da mi stihove obezverde

Gledaj ih sa visine reci im da znaju . . .

Ne dozvoli da se njihove jeftine reči

Sa mojim rimama porede.

Ne daj im da udare na tvoju slabost

Ispred strasti i želja tela, volju postavi

Ne daj im mila! Ma pregrišću im i meso i kost

Budi lepa i ponosna i uvek se važna pravi.

I kada niasm tu, kada me nemiri ućutkaju

I Kada nestanem znaj da ću ti opet doći

Jer ma koliko bežao bez tebe neću moći

Ova moja ljubav je ona, neunišitva,koja zauvek traje.

Aleksandar Ilić

18.3.10

АКРОСТИХ

Много сам ноћи и много дана
Провео узалуд јурећи прах,
Тражећи жену да нема мана
С телом због кога застаје дах.

Истина твојих усана медних
Нек се разлије ко ружа југа,
Нек буде извор љубави жедних,
И свака нек се угуши туга.

Лепото моја, Принцезо јутра,
Одбаци време, библијски страх,
Воли ме ноћас, сањај ме сутра,
Нек нас опије твој свети дах!

Ајде, отвори врата самоћи!
Нека те понесу ветрови нови!
Буди ко никад у овој ноћи,
Нек те усреће сви моји снови!

Томислав Милетић

17.3.10

МАГИСТРАЛА


Двери Рајске моја душа сања,
Ангелском се одазива поју,
Радошћу и тугом покајања
Мири с` Небом постојбину своју.
Ако може стихом да се служи
Јединоме бесмртном поети
Који свемир премудрошћу држи,
Ево хитам Господе пресвети,
Боже Вишњи, Творче сваког створа,
О Теби ћу док трајем пјевати,
Жртвеник се сатворити мора,
Источником стигма извидати,
Једино се Тобом Вјечност стиче,
Ево душе Свемоћни пјесниче.

НАДМАГИСТРАЛА
ДАР СУЗА И КАЈАЊА
АНГЕО ТВОЈ ЧУВАР
РАЗАСТИРЕ НЕБОМ
МАЈКО НАЈМИЛИЈА.
А ЈА САМ ТЕК ЈЕЦАЈ,
ЖИВОТ МИ ЈЕ ГОРАК
КАО КРВ СА БРИТВЕ.
ЕХУ САМ СВОМЕ РОБ!
БЕЗАЗЛЕН САМ БИО,
ОДБИО ЛИЗАТИ НОЖ,
ЖРТВОВАТ` СЕ ЛАЖИ,
ИГНОРИСАТ` ВАПАЈ
ЈАМЕ НЕЗНАДАНКЕ.

Neven Milakovic Likota

PESMA NEDELJE
16.3.10

Dobrodošli u moju kinoteku

Do kraja sveta-prvi deo.
Do kraja sveta-drugi deo.
Do kraja sveta-treći deo…

U mojoj kinoteci
svaki kraj
ima nastavak.

Opustite se i uživajte.
Niko neće videti
vaše osmehe. Ni suze.

Ostanite svoji
u mojoj režiji
Prave ljubavi.

Dobrodošli u kinoteku
Od sumraka do svitanja.
Plesaću samo za vas.

Faraway so close
i Irci na turneji
sa očima muve.

Zaljubljeni Šekspir
se davi u svojim rečima.
Bilo jednom u Srbiji.

Divlji u srcu
sa Glavom za brisanje.
Izvolite gumicu.

Šampanjski ubica-
Nevin čovek prljlavih ruku.
Sve je to`La ceremoni`.

Vaše je.
A ništa vam ne pripada.
Dobro došli u:

Do kraja sveta-prvi deo.
Do kraja sveta drugi deo.
Do kraja sveta-treći deo…

Birajte svoj nastavak.

Copyright by Bogdanka Rakić

15.3.10

MESEČINA

U zagrljaju milion zvezda
Mesečev odsjaj na zemlji

Zemlja lepota bogtstva
Prirode i znanja

Znanje je i umešnost i vrlina
Pretvoreno u znamenja

Znamenje krasi
Oreol reči i dela

Delo je činjenje stvaranja

Stvaranje je kip lepote

Lepota je uzvišenost prenetih osećanja

Osećanja su pretvorena u ljubav

Ljubav je čarlijanje titraja
Krvi toplote iskri tela
U odsjaju mesečine

Ljubica Vukov-Davčik“

14.3.10

PREDRASUDA

Tiho i bez reči, donesi mi daleka obličja
od svile i usana bezmerne slobode
a zatim – poput Herkula, Dionisa
odnesi čarobne reči,
Koje tebi poklonih…

Učini me robom svojim, nedostupnim i dalekim.
Bez tebe, ni trenuci ne postoje
dok pravednik plače,
nad nemim kapijama zla.

Zoran D. Živković

13.3.10

DLAN

„Da ti gatam?“
„Sreću da ti kažem.“
„Neču ništa da ti tražim,
samo malo leba,
čašu vode ako daš.“

Pružen je dlan
razgolitio moje
čežnje i tajne.
„Evo vi’š ovde
tu je ti sreća.“
Linija duga
pružila se
kao Tisa krivuda.

Pomisliš kraj joj
a ona ide dalje.
„Evo hleba ako daš
i vode, pa idem ja.“
Dlan se okrenuo suncu
suza u oku ne da se videti.
Šta je parče hleba
čaša vode?
Sreća da
za onog koji daje.
Radost onome koji prima.

„Da ti gatam?“
„Nemoj, videćeš tugu,
nećeš mi kazati,
ali znaću.“
Nestaje hleb
u gladnim usnama
sliva se voda niz bradu.
Svetli trag pada na
košulju kvasi usahle
grudi.
Stid me jer nemam više
dlanova,
više bi hleba bilo.

Branka Zeng

12.3.10

Leptirica

Leptirice leptirice ko ti tako dade srce
da li ona nežna mati ili ova Podcerina
leptirice moja plava rumenilo Fruškog vina.

Ka da te je Mileševa anđelima podarila
ko da ti je plavi Troglav uklesao bela krila.
Leptirice gde je Vuka nek nam je
u ruci ruka, neka su nam tople grudi
šta nam rade ti neljudi.

Klasalice kosa se talasa
ja bih hteo oko tvoga pasa
da savijem te Dinarske ruke
i volimo pokraj reke Vuke
pokraj Fruške i plavog Dunava
leptirice moje reko plava.

Jovan Mihajilo

11.3.10Danja Đokić

Tama je zaružila
Obrana tišina
sa prokuhanog
i ohlađenog mraka

kao podoj u zdjelama
zaboravljenih dojki
od zgrušanih drhtaja
tiha jeza klizi niz leđa

ubojito bojom straha
mrak u bjeloočnicama
mjesec ugašen
mjesecima zjenice

tame ruža je zaružila
gdje koraknuti
grijehom
da se ne uprljam
mrakom tišine

Danja Đokić

10.3.10 STIH DANA

ТИ НЕ МАРИ……………..

 
Ти не мари катаклизме,
пошасти свезане у вечери…..
за убрусе грде што стружу
не хај крике, ћутњом их опери…

Ти, висости, не бригај, не,
покрове немаштина у уранке…….
за смотуљке жара што пеку
не мари, уморном срцу станке……

Ти не трни, о, божанство,
покорице сладуњавих зора……
за ‘артије грубе што ме режу
не дај к себи оно што не мора….

Ти не дај ни петопарца,
снопљу грешности у ватри…..
за прегаче опасане што секу,
не мари руке, препразне их сатри…

Ти не штеди, о, пресветли,
несаница рите у магновењу…..
за постеље грубе што ме цепе
не хај, удри их као по стењу………

Катаклизме, ти не страдај,
грашке осаме у глуве сате……..
за кошуље пртене што гребу
не мари Tи, Jа марићу за те…….
9.3.2009.

Aleksandra Mladenovic

9.3.10

HOTEL MOSKVA

Mladi pijanista
veze na klaviru
moju večernju haljinu
a ja znam
da je odbrojavanje počelo

Mravi s notnog papira
vode me
u slatku smrt

Eleonora Luthander

Beograd, 13. 01. 2005. godine

8.3.10

ЖЕНА

Жена је суза распукла
у освит јутра, са телом
сазаданим да пламти.
Жена је река
која не пресушује,
вечно лепа
и вечно млада,
увек нуди оно
што не може дати.

Жена је драгуљ блистав,
насмејани отров слатки,
вечна тајна
и сјајни заборав,
у ноћима врелим
и кратким.

Љубодраг Обрадовић

7.3.10

Svest – Marina Adamović

U našoj je „duši“ grešni temelj,

samoživa SVEST ili „MOJE JA“;

Bez njega bi ljudi bili srećni,

gledali okom vernog instikta.

Nažalost,

doći će dan da razum kaže sve,

al’ te reči neće biti važne …

Temelj će biti jadom potopljen,

a razlomljena čula –

nestala.

PESMA NEDELJE 6.3.10

LEPTIR

Papilone gde ti letiš,
sad kad cveća više nema.

Vec dugo krila tvoja šarena,
vetar lomi, kvase kiše.

Papilone divni stvore,
za te nema mesta više.

Pred tobom je sad pustinja,
puna zmija čegrtuša.

Nemaš mesta gde da sletiš,
u letu ti osta duša.

(C) Goran Trajković Flaki

P.S. Neponovljivom Stiv Mekvinu

5.3.10

NEMOJ I ČETVRTI PUT, PETRE

ti poseduješ manu držanja
jedne domaćice
sa viklerima
koja se uvek borila
na ginekološkoj stolici

ali nije sigurno
da je tvoj i moj pol
sasvim uništen

mene sa tobom
više ne povezuje
uzor
neka teorija
kanon forme
utopija
nada
već
arije uzdaha i nastihovan svet
nadohvat misli uhvaćen trzaj

i zato
protresimo naše dušeke
osvežimo ih
pronesimo šum
pripovedajmo
snagu lepog predanja
kako ono što je lepo
nije baš svaki put
bilo jedno ništa

svi mitovi završavaju tragično
ali ipak
ne odustajmo od njih

Spasoje Ž. Milovanović

4.3.10

DRAGOM FOLIRANTU

O, peni se, peni se… more

nežno-plavih i dirljivih zvezdi

i prihvati barku ovog maga

vedrog pera i zlatne četkice…

Marina Adamovic

3.3.10

Татина молитва

Радости мила, нека те ноћас молитве моје од мрака скрију,
Нек` ти се лице смијешком озари кад ти на раме анђели слете,
Твој тата моли све Светитеље, и Свету Петку, и Мајку Божију,
Твој тата моли самог Господа, за своје чедо, за своје дијете.

Радости мила, немој да бринеш, Вјера је татина од мрака јача,
Љубављу својом, све ћу легије непоменика посрамити,
Скршићу мреже њихове биједне, шапатом оштријим од сваког мача,
Не брини мила, твој ће те тата Милошћу Божијом одбранити.

Радости мила, нек` тату боли, тата је томе одавно свико,
Руга се болу онај ко воли, макар га није волио нико,
Ни ових суза што квасе лице, тата се злато мило не стиди,
Љубљена моја дјевојчице, само да тебе здраву види.

Невен Милаковић Ликота

2.3.10

BOŽE, DA LI JE TO LJUBAV?

Tonem u more,
u beskrajnu dubinu tame
gde čežnja puzi po mulju, gde se vene,
i gde umire zadnja nada.

Bože,da li je to ljubav?

Lebdim u mehuru sapunice koji leti u visine,
u zagrljaj sopstvene smrti.
Vraćam se sa njegove sahrane, padam,
jecajem milujem rane,
rane za koje melema nema.

Bože,da li je to ljubav?

Vetar me šiba,
ponese me kao laticu ruže
kroz cvetna polja koja sanjam,
a onda me spusti na puteljak zaborava,
gde raste korov i trnje i gde niko ne prolazi.

Bože,da li je to ljubav?

Ispijam pehar crvenog vina,
vino me opije lažnom nadom,
nosi me ka usahloj želji,
a na kraju ostajem sam
i čujem neki zov daleki.

Bože, da li je to ljubav?

Nikola Stojanović

1.3.10

САМОЋА

Не љуби много, ко казује
реч по реч, уздах по уздах.
Срце је увек веће у испруженој руци.
Љубав се дарива, к`о кап воде на длану
К`о салва, усамљеног топа старине…
Љубав се дарива срцем – срцем и прима.

Ако кошута јеси, бићу ти лане
ако вучица јеси, бићу степски вук.
Само не буди ћутња – ћутња убија љубав.
Тада самоћа победу прославља, без речи
ако не љубим срцем, већ рукама модрине.

Љубав је реч – само бол, након олује
љубав је вера и нада и реч
Као цвет увелог шафрана, као балзам
као врба ил` амфора – немир
ил` вечита студ!

Зоран Д. Живковић

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/8291

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.