Daleko – Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
125 пута прочитано

dalekovidim morem

koje talase niže do trnovitog neba

zaplovila sam ka danu

što mi je noću krenuo u susret

putu se izbrazdao pravac

pakao je udario u vreme

raspalo se na bezbroj uspomena

i previše prividjenja

tako mokra i pogodjena

gomilom rasprsnutih ideala

zaspala sam u reči

prepuštena mirisoj milosti

uskovitlanih oblaka i pene

zbog kojih odbijam slamku spasa

draže mi je tu čekati dan koji

neće stići

nego biti u sebi koja

uzalud postojim


FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/8798

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.