Upomoć! – Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
125 пута прочитано

širom otvaram oči

i vidim uvek sebe

kažem

beži ….pretesno je za obe

ništa

do prozora rastežem uši

jaaaa odzvanja staklo

kažem

ćuti ….u snu se ne priča

ništa

na jeziku skačem do vrata

moji me prsti pljuju

kažem

ugrišću vas utvare mraka

ništa

znate

izbora  nije bilo

uletela sam u sebe

upregla srce

galopom otišla u košmar

i napisala vam ovo kredom

da biste me našli

i nekako pomogli sebi

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/9193

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.