Stih dana i Pesma nedelje – maj 2010

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

MAJ 2010. -Bira Aleksandra Mladenović

PESMA NEDELJE – MAJ 2010. godine

  • SOFIJA MUDROSTI MOJA – Ana Berbakov – Anee
  • PRIŽELJKUJEM – Zorica Prokopić
  • OBLAK SIVI – Duško Vujović
  • PRAPORCI – Zaviša Koprivica

STIH DANA 31.05.2010.

ЗАВИЧАЈНИ ХЛЕБА-Aлександар Дрндаревић Сингер

– Незгодна је сине златиборска земља.
-Стриц мој стари рече, па забразди ралом.
– Каменита, тврда, много труда тражи
Не пореди је никад са земљом осталом.

Засејано, поље зрневљем пшенице
К’о под плаштом белим прекривено снегом,
Спава никло жито скривено од студи,
Чекајући сунце у њиви под брегом.

Зазлатело класје, снажни косци косе.
Снопови се тада у крстине дену.
Жетелачком песмом момци се огласе
И милују класје к’о вољену жену.

На раскршћу гувно у облаку плеве.
Вршалица стара жуто снопље гута.
Амбари се житом овршеним пуне.
Радозналу децу терају са пута.

На Ђетињи витло кремен камен врти
И од млива житног хлебно брашно твори,
А брашњави млинар тад огњиште спрема
За погачу прву ватру да разгори.

Остале су слике и мириси давни
Деца да запамте и да увек знају;
Које пренех њима кроз године прошле:
– Најлепши је хлеба у мом завичају!

© Александар Дрндаревић

30.05.2010.

PESMA NEDELJE

SOFIJA MUDROSTI MOJA- A.B.Anee


I

O, Sofija, mudrosti moja,

danju si tako mirna i čedna,

bleda kao sibirski sneg

i hladna kao led.

I dok  ti vetar, mrsi kose,

ja uzdišem i za tobom čeznem,

zbog tvoje lepote, koja me vodi,

do neba, na beskrajnoj slobodi.

Da su ove ptice, ljudi

rekle bi ti sve,

kako te gledam, pogledom što ludi.

O, dušo moja, otkriću se.

Vetar ti udara u grudi,

a ja bih voleo, da ih ljubim.

I evo još mi usta bride,

jer su tako skrivene i bezobrazno stidne.

II

O, Sofija, mudrosti moja,

i dok koračam, polako u seni,

samo ove zvezde, to znaju,

koliko ja mislim o tebi.

I blaga groznica me hvata,

postaje mi vruće oko struka,

koža mi se ježi oko vrata,

o, tako bih da me dodirne tvoja ruka.

Ruke mi u sumrak raširi,

da mi dah, do jutra stane,

i daj mi to, ispod haljine što viri,

da se sladim, natenane.

III

O, Sofija, mudrosti moja,

daj mi da te ljubim po dnu stomaka,

da te volim i srećnom činim,

da te odvedem na vrh Himalaja,

do beskraja, do našeg malog raja.

(C) Anee


STIH DANA 29.05.2010.

IN MEMORAM- Arsenije Lalatović

IN MEMORIAM

Juče sam došao
Radovao se…
Danas odlazim
Takav je život…
Krug…
Iz kraja početak…
Na koncu konca
Trag…
In memoriam

STIH DANA 28.05.2010.

POKAJANJE-Marina Adamović

Pitali su

Ko si ti

Istrošena mi je olovka

Odgovorila sam

Naoštrićemo bestidnost pa reci


Trava je zamirisala na žar granita

Opet su me zatvorili

Sunce je prestalo da diše

Reći ću vam sve

Otvorio se ponor sa jaucima

Istčao rukopis raspet na kremenu

U redu

Vatra je tvoj poslednji odgovor

Takvu bezobzirnost još nismo čuli

Na vešala

Na lomaču

Na dno mravinjaka

Hvala

Nisam očekivala ovo milosrdje

VN:F [1.9.1_1087]

STIH DANA 27.05.2010.

MESEC-Rada Lugumerski

DANA KAD JE BOMBARDOVAN MESEC
NA ZEMLJI JE BILO MIRNO.
IZBEČISMO SE, GLEDEĆ U NEBO.

ON SE JADNIČAK NEKAKO ZAKRIVIO
I SENKA MU NE BEŠE OBIČNA,
KAO DA SE PROSUO.

VIDESMO STRAH OD SOPSTVENOG
LIKA U MESEČEVOM OKU.

ON SE UPLAŠI NAS
I PADE U AMBIS!

(C) Rada Lugumerski

STIH DANA 26.05.2010.

SAT-Miro Beribaka

Pijesak se sljeva
u donju komoru,
uz zaglušujuću buku
svjetova spoljnih.
Srce pjeva
ritmom tam-tama,
sam sebi stežem ruku!
Da zatvorim krug…

Radujem se sa strahom,
svakom svanuću,
plaćam ga sa dva nova dana,
otmjeno i galantno,
da ne bih, sa uzdahom
u trnu nestao,
da me ne ubije, bol starih rana!
Da me leptiri ne odnesu…

K’o dječak mladjani
prvom brijanju,
nestrpljivo, raduju se noći
svanula jutra,
guraju se dani
niz usko grlo…
Budem li htio, hoću li moći,

Okrenuti sat?

(C) Miro Beribaka

STIH DANA  25.05.2010.

PESMA NEDELJE

ПРИЖЕЉКУЈЕМ-Зорица Прокопић

*

Прижељкујем талас,

Нежан или рушилачки,

Сасвим је свеједно.

Само нека се коначно

Усталаса ова вода

По којој се већ хвата

Жабокречина.

Прижељкујем олују

Пустињску или тропску

Сасвим је свеједно

Само да се створи

Неки нови рељеф

Од старих узвишења

Већ освојених.

Прижељкујем ветар

Северни или јужни

Сасвим је свеједно

Само да ме однесе

Тамо где ћу моћи

Као некад давно

Опет да летим.

*


STIH DANA 24.05.2010.

ПРИЂИЉиљана Пртина

Ти уснама однемљења Души Твојој, овој, приђи
и сједини вољу моју у  ведрину мирну своју.
Расковао већ си челик, око бића што се крио,
невидљиви мрки челик, Душу што је опколио.
Нов ков већ си направио по разбитку мрких чини-
њих које су бистри поглед, од извора свога скрили;
њих које су пале знале, да смо Једно некад били.

Сву си тмину расчино, донео нијансе Светла,
дивне Дуге Новог света, којим радост влада мирно;
благоветро и јуначки, с лакоћом си расчинио.
Па уснама речним сада приђи Души Душе своје.
Дар је дао да обоје у једности засветлимо,
као некад што смо Светлом земно-небним дивним светом.
…Ова тихост грудна моја и јачина бистра Твоја!

Љиљана Пртина


STIH DANA 23.05.2010.

ĆUTANJE PESME-Slobodan Ivanović

Neću više glasno da govorim pesme,
Da otvaram srce, kada pesmu kažem.
Ono što bih rek’o, ni u pesmu ne sme
Zato ću da ćutim i ćuteći lažem.

Neću više glasno da govorim pesme.
Da ogolim dušu i sebe poklanjam.
Ovome se svetu darivati ne sme,
Sve o čemu maštam i o čemu sanjam.

Izdajicu ovu što u strofe slažem,
Reč ću da okujem, da poleti ne sme.
Svetovi se ruše kad istinu kažem.
Od sad’ ću da ćutim i sebe i pesme.

(C) Slobodan Ivanović

STIH DANA 22.05.2010.

ДУГА-Љубодраг Обрадовић

Дуго красна,
обасјана златом,
баш си лепа,
баш си јасна,
небом косе.

Ја нисам див,
миловао сам те.
Ветар је крив,
упалио ме.

И сад ми прсти горе.
И сад ме ветри носе.
Али неће запевати,
моја душа,
нећеш долетети,
мени доле.

Дуго красна,
девојко златна,
дивна ти машна.
Али други младић
сад ти косу чешља
и милује очи.

И мени си рекла,
исто што певаш
том младићу.
И ја изградићу
љубав из снова.

Само доплови,
да милујем дугу.
Само дозволи,
да лутам у лугу
искричаве ти маште.

Дуго красна,
девојко златна,
баш си лепа,
баш си јасна,
на небу заноса.

Љубодраг Обрадовић

STIH DANA 21.05.2010.

S(an)-Marina Adamović

sanjala sam sama smrt svoju

sanjala sam sama smrt

sanjala sam sama

sanjala sam

sanjala

san

sa

stra

hom

STIH DANA 20.05.2010.

VATRA U OSAMI-Peko Laličić

U osami naviru mi suze
za jučerašnjim rumenilom
za neponovljivom pesmom tvojom
za tobom ljubljena
za vremenom bliskosti
za domom na drumu
za drumom kojim te odvedoše
da ti u osami naviru suze
za kršom koji si u srcu ponela –
da te u osami greje.

STIH DANA 19.05,2010.

JEДНО ЛИЦЕ-Љубодраг Обрадовић

Једно лице,
смеђа грудва,
вене низ поток.
Моја чежња,
гомила бола,
клизи пролећем.

Сузе у оку,
ветар у коси
и бес на све
случајеве,
који владају
светом.

Мисли царују
без окова.
Низ планину
бол се котрља.

Расту
препреке и немоћ.
Светлост сунце прља.
Снови горе.

Једно лице,
смеђа грудва,
вене низ поток.

© Љубодраг Обрадовић

STIH DANA 18.05.2010.

HIMNA MLADOSTI-Luka lune Jović

HIMNA „MLADOSTI“

U Malinu kraj stanice
Sastale se pijanice
Sastale se pa govore
Čije bure da otvore

Bencekove majstorice
Il Kajmića udovice
Oj duj duj duj duj duj duj duj
Mala moja ti ne luduj….

Kad je bila gostiona
Tu je defekt kamiona
I šoferi vole piti
Ma ko će im zabraniti

Kad je bio podrum pića
Tu je bio zbor mladića
Uz bilijar i ajc keca
Pelinkovac od dva deca

I Petrović i Jovići
I Krznarić i Sušići
Pribanići i Grbići
Sve braća Pelinkovići

Duj duj duj duj duj duj duju
Za Mladosti Svi Tuguju…

(C) Luka Lune Jović 2010

STIH DANA 17.05.2010.

NA ZGARIŠTU USPOMENA-Mirjana Lukić Ćalić

Tebi, kojem ni ime ne znam,

neka služi na čast

što si u ono prokleto vreme

iskoristio moć i vlast

i dirnuo u ono što mi je sveto,

meni sveto, tebi prokleto.

Igrao si se vatre na mome pragu

da mi za uvek izbrišeš trag,

u pepeo pretvorio moje detinjstvo

i moj kućni prag.

Trešnju,

što mi je pod prozorom cvala,

lipu,

što mi je mirom mirisala,

orah, šljivu

i više od toga

od mržnje ti se pomutio razum,

srca nemaš, ne plašiš se boga.

Ni ptice više nebom ne lete

samo tišinu paraju

otkucaji srca u grudima mojim,

dok suze na licu caruju.

Prikupljam krhotine svoga života

i ne dam da me tuga ubije,

ne dam da dokrajči ono

što tvoja ruka nije.

Rado bi uronila u tvoj pogled,

ojačala od bola, navikla na tugu,

da ti ponosno u lice kažem

-Laste se uvek vraćaju jugu.

Na zgarištu mojih uspomena

niknuće opet drvo života

a tebe,

koji uprlja ruke na mom pragu,

neka je sramota-

Mirjana Lukić Ćalić

STIH DANA 16.05.2010.

U NOĆI KAD BAGREM MIRISE-Jelena Protić Petronijević

*******

Teško je biti sam
U majskoj noći kraj
Otvorenog prozora
Kad svaka ruka
Ruku traži
A tvoja nikom
Nije potrebna

******

STIH DANA 15.05.2010.

РАЗИГРАНИ СНОВИ

Када останемо сами
снови се разиграју по тами
са питањем:
да ли ме чека неко
у свом свету,
тамо негде далеко ?

Тебе чека,
чека љубав из младости ране.

А када зора сване,
по цвећу сипа бисер свеже росе
да га твоје груди за мене носе.

И венац орошеног цвећа
у чежњи мојој краси ти лице,
теби је посвећена и јутарња песма птица
иако ти тада, можда, дубоким сном спаваш.

Али сан, можда – сан неће бити,
биће, можда – јава
и док те будем љубио, знаћеш, осесаћеш…
да те моја жеља прати ма где била,
шта желела и шта снила.

Љубав је сновима даровала крила
у једној ноћи, ноћи разиграних снова
када су одговори мрак у светлост преобратили
и ја ћу долетети једне ноћи у твоје око
да твој сан будем,
да заједно снимо…

Или ће то постати стварност ?

Све једно,
овога пута – довека ће трајати.

Дуле Р. Пауновић

STIH DANA 14.05.2010.

STARI SAT-Stana Minić

Ti ne možeš znati
koliko boli
kad razum progovori
ni sunce kad ledi
umesto da greje
to sunce u duši tvojoj
od laži izgoreloj

Ti ne možeš znati
koliko plačem
kada se smejem
koliko te pogledom
lako otkrivam
obmane prepoznajem
samo pustam
da imaš pravo…

Ti čak ne smeš znati
koliko noć je duga
kad oči san ne zatvara
i zašto je stari sat
već odavno stao
dok mi ponovo
sećanje i istina
širom vrata pakla otvara.

(C) – Stana Minić

STIH DANA-13.05.2010.

БАШ МЕ БРИГА-Омер Кличић

Баш ме брига хоће л’ доћи зора,

И наћи ме како умирем,

Баш ме брига што се с својом душом

Већ одавно мила, растајем.

——

Баш ме брига што дође прољеће,

И донесе мирисаво цвеће

Баш ме брига за цвркуте птица,

Мене ништа оживјети неће.

——–

Баш ме брига што ће снови моји

Прекинути сву љепоту своју

Баш ме брига што је некад било

И за љубав изгубљену моју.

——-

STIH DANA-12.05.2010.

LAZI ME- Goran  Sebic

Nauči me lagati,
možeš, znaš to.
Nauči me lažno plakati,
živeti,
na tudjim rukama u suzama,
lažno umreti.
(C) Goran Sebić

Nauči me varati,
loš sam igrač,
lažno voleti,
lažno se smejati.

A večeras, ponovo,
spusti glavu na moje grudi,
samo mene lažno voli,
samo mene lažno ljubi!

Pričaj mi bajke,
da sam ti jedini,
da sam ti prvi,
laži me,
samo me ljubi, ljubi, ljubi…

PESMA NEDELJE- 11.05.2010.

OBLAK SIVI-Dusko Vujovic

Ne pada više obična kiša.

Nad mojim gradom

Sad su se nadvili

Oblaci neki

Zbog kojih smo se

Kao vrbovi prutevi savili.

A oni se iznad nas kao sablast

Ko teški usud

Bez pitanja, onako crni

Kao smrt hladni i svirepo sivi

Na svoju ruku, na našu muku

Bezobrazno i bez pitanja nadvili.

Nema više te lijepe kiše nad mojim gradom.

Nad njim su sada oblaci neki

Pod kojima se

Osjeća trulež;

I vazduh koji pokušavamo udahnuti

Užasno smrdi;

Kao davno zgaženo PSETO,

Na našem putu koji je vodio

Nekad ka tebi

Nekad ka meni…

A danas…

Danas nikuda ne vodi…eto.

A znao je da nas zagrli jako

Taj put koji su svojski zgazili

Bestidnici neki mali

I velike njihove sluge

Oni što nikada nisu znali,

Kako se u ovom lijepom gradu

Provode noći, besane duge.

Pod nebom tvojim oblače sivi

Pod kojim osim džukela teških

I čudnih pasa, pasa bez rasa

Niko više ne zna da živi;

Sve zauzeli psi lutalice

Lutaju množe se i krupno reže,

I kisnu od kiše od koje svi,

Osim džukela bezglavo bježe.

Oblače stari prepoznati

Ti što si savio mrak nad gradom

Nad mojim gradom koji pati

U mukama težim nego na robiji….

A nekad je moj najmiliji grad

Tako znao da se divi

Ljepotama svojih bližnjih.

Čuješ li me oblače?!!

Oblače, oblače,

Oblače prokleti oblače sivi,

Što si se nadvio nad mojim gradom

U kojem niko osim pasa

Osim pasa najgorih rasa…

U kojem niko, ali bas niko,

Više nit’ mre, niti živi.

Duško Vujović

STIH DANA-10.05.2010.

ИСКУШЕЊЕ-Сава Илић

Све даљине света, сви часи без тебе,
сломити ме неће, давну наду моју,
да ти крај узглавља док ти душа зебе
прострем своју љубав, и сву нежност своју.

Сви путеви моји ка твом срцу хтење,
у души ми сетној, где се нада купа
да ћу у твом оку спазити искрење
при сусрету што нам на сва звона лупа.

У том часу драга, све ће лепше бити,
кад погледа чари предрасуде сруше,
чак и сумње, оне што нас болом гуше,
да ће нам даљинe  осећања с`cкрити.

А ти, ко божанство кад`нам сиђе с неба
блистаћеш у својој заносној лепоти,
питаћу се тада, што даљина треба
да схватимо кол`ко вреде нам животи?

Тад викнућу гласно ко пијан од вина,
да Господу Богу за те ја се молим,
да на сваком листу расцветалог крина
уписујем твоје име, јер те волим.

На сату ће нашем тада стати време,
и сањане снове венчат са животом,
и све нежне речи са љубавном нотом,
разлити ко ехо у моје поеме.

Сава Илић

STIH DANA- 09.05.2010.

PESNICE- Marina Adamovic

mani san

vrpolji se pesak u satu

strmo bi ušô u lavinu noći


mani san

levoruko se češljaju zvezde

raščupaće se nad ponorom tame


mani san

upali sveću – rasklopi usne

u svaku zasadi po žešku kap


mani san

ponoć je ubrala gusti korov

prekriće te u inat veri


i jauk je stih

i otrov je lek

mani san

otvori svoje paklene dveri

STIH DANA- 08.05.2010

IZGOVARAM SEBE- Peko Lalicic

Од јутра до јутра
сусрећем се
са сутоном
који би
у мени да се скрије
да у црно осване сунце
па да ме оваквог није
да ме нема
овако јасног
овако гласног
овако у истину уплетеног.

STIH DANA- 07.05.2010.

BULKE- Zorica Prokopovic

U zitnom polju, jednoga jutra

tek da razbiju dosadu zlatnu

nikose nezni cvetovi rujni

crvene kapi na zutom platnu.

Makova divljih latice to su.

Drhteci lako na povetarcu,

rumeni, svezi, raskosno skromni

ganuse dusu slikaru znalcu.

I sve sto vide oko i srcem,

kistom i bojom izlise ruke.

Potkrovlja starog malenu sobu,

sad krasi slika “U zitu bulke.”

PESMA NEDELJE-

PRAPORCI-Zavisa Koprivica

Da se bojim nemam pravo,
nemam slova da potrošim
zvuci srdbe praše preko žica
i umornog moga lica.

Zeleni se ili svetli
ili  srdit tuče po strunama,
pesmom bez no slova začuli se petli
pera laka ko u gavranova.

Bridi mrena na očima,
otrgli se zagrljaji,
prsa ječe ko da će mi pući,
kradem riku jelenima
tako glasno da ću žice stući.

Prekrila me pomrčina
u no kasne ove sate
grguću mi slova po zubima
posestrimo ili dalji brate
tresnulo me nešto po prstima,
ustajala mast u zglobovima,
sačekala na pragu me istina.

Za čim žudi ova setna duša,
kojem moru da poklonim jedra,
vrpolji se kroz svela mi bedra
pesma nebu što je zvezda sluša.

Kad zašara po ivici
bojom magle i beskraja
utihnuće i slike i krici
med u grlu dušu otvara.

Zaviri za oblak
vidiš li mi lice
il je samo mrak
što ga skriše trepavice.

(C) Koprivica Zaviša

STIH DANA- 05.05.2010.

SECANJE-Milan Gluscevic

Ako sam jednom čekao,
Hoće li biti drugog puta?
Već dugo vreme ćutim…
I da,reci mi
Ako rekom pođem,
Hoću li da zalutam;
Kao nekada…

Ako sam jednom praštao,
Hoću li to i ponovo?
Već duže vreme mislim…
I da,pokaži mi
Ako mostu odem,
Hoću li u magli nestati;
Kao prolaznik….

Jer previše reči lomim
I plasim se sta ću sutra…

Ako sam jednom čekao,
Hoće li biti drugog puta?
Već dugo vreme gledam…
Želeo sam da je shvatim,
Dok ne bude kasno…
Al’ pokleknuh bezvredan…

Milan Gluscevic

STIH DANA -04.05.2010

NADREALISTICKA ODLUKA-Marina Adamovic

Škrta dubina opstanka je prosula

I odgovor,

I presudu,

I sjaj,

I zaborav,

I vapaj,

I san,

Pravom kraju sveta

STIH DANA- 03.05.2010.

PRED KIŠU…-Gordana Knezevic

ovo je nečitljivi kutak milosti
za one koji posrću u mraku

ovo je prikaz senke na tavanici
koja proždire sebe
u svojoj poslednjoj pričesti

ja imam svoje aveti
i svoja krila

i neću da se rugam sebi
sa pritvornim gnevom uličarke
u razvezanim cipelama

najbolja sam
i najgora

pod kentaurovim kopitama
mrvi se još jedan rekvijum

počinje sezona kiša…

(C) Gordana Knežević

STIH DANA – 02.05.2010

БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ -Mica Zivanovic

Баш ништа није као прошле године,
ни пролеће, ни месец,
ни места на којима сам те случајно сретао,
ни твоје очи док сам те салетао,
упорно тражећи шансу,
и губио те на само корак до циља.

STIH DANA01.05.2010.
ТЕБИ ЗА ЉУБАВ – Hикола Стојановић

Не желим да кријем своје осећање
и зато ћу, мила, ја у овој ноћи
да јурим кроз поље и кроз густо грање
и теби ћу тихо под прозоре доћи.

Теби ћу за љубав доћи са гитаром,
да постанем део твојих слатких тајни,
и теби за љубав међу мушкатлама
просуће се ноте ко бисери сјајни.

Послушаће звезде мелодију нежну
и месец што мили попут златног пужа.
Отворићеш прозор са осмехом, тихо,
тад пружићу теби букет белих ружа.

Остаћу са тобом док ноћ не избледи,
а затим пут неба хоћу да се винем,
и последњу звезду што на небу чкиљи
теби ћу за љубав ја драга да скинем.

Па онда с висине узвикнућу гласно,
доћи ћу ти опет у ме имај вере.
Оџаци ће тада први да прогоре
а сложно и хорски залајаће кере.

Никола Стојановић

FavoriteLoadingAdd to favorites

603total visits,1visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/9594

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.