BRODOVI………..AM

No votes yet.
Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

Pucinu glatkoce  brodovi rezu,

u oku im mome lepota se kupa;

zovu me ka sebi al’ me kotve vezu

i grumenak duse sto uzasnut lupa.

 

Ostajem po strani, brodolomnik suvi,

dok plutaju zelje vrh talasa voda;

uzalud dovici kada svest ogluvi,

kada se oslepi podno plava svoda.

 

Tajac vlada. Sve vec miri mirom,

koraci u sljunku paraju minute;

zovu me u dube da plovim svemirom,

i  tonu i jedre, nemiloscu cute.

 

A kolac od neba roni se nadamnom,

u grlu mi plamen i jedini puti;

uzalud su slasti kada nisu samnom,

kada bistri sanak svo jeste pomuti.

 

Pritiskaju pramci i krme dubine,

u dalji se gube zadnje krhke nade;

gledaju me, ja bih da skrijem istine

u oku sto pisu, da sidro izvade

 

iz blatnoga srca putnika bez puta,

da otisnem ude u vire i bure;

pa  grumenak suvi nek’ odvazno pluta,

bezbrizan sto casi nepovratno jure.

 

Pucinu glatkoce sumrak poharao,

u sljunku ni korak vise se ne cuje;

samo brodolomnik bez broda je znao

to svemira prasak truje ga i kuje,

 

paperjastu volju sto oslonca nema,

ostajem po strani medj’ cunima dna

u oku bez slika nezasita drema

vrh talasa zelja, dok brodovlje sna

 

mozda moje bese, al’  ih strepnja uze

obris horizontom zavestanje radja;

srescemo se jednom u bezdanu suze

i otplovit’  tiho, ja i moja ladja.

 

maj 2010.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...