Aleksandra Mladenović

Author's posts

SLIKA-Aleksandra Mladenović

213 пута прочитано

SLIKA

 

                                         U umu

kistom ljubavi

nas oslikavam.

Svaku neravninu,

krivinu našu,

i korov ocvao

u nicanju

orošen raspršenim

kapima znoja…….

                                              U srcu

harpunom nadanja

nas klešem.

Svakim trzajem

stihove ti noktima

u mišice zarivam

golicane

plamtećim nemirom…….

                                          U duši

šakama neba

oblikujem nas.

Svaki kubik daha

koji će u nas uteran

i isteran biti

i vrhove Kilimandžara

zatrpane

snežnim belucima pitanja……

                                                     U kamenu

slasnim zapovestima

nas ozakonjujem.

Svaki načinjen

greh

biće zapisom išiban

a nenačinjen

bršljanima strasti ugušen…..

                                            U sliku

paletom smrti

nas oslikavam.

Svaki tren

neuhvatljiv

u nju ću sabiti

i kanjone i klance

još neurezane,a

orošene slapovima želje…….

                     

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/6619

ČEKANJE-Aleksandra Mladenović

251 пута прочитано

ČEKANJE

 

Dok ćutke ti čekam koraka zvuk,

Trzaj kvake, zvona ili bar tišine,

Da dogegaš se kao nevolje muk,

Oskrnaviš me sa tebi znane visine….

 

Persprektivom crva sa zadahom gube,

Da uniziš svaku čar čistote i sna

Dok čekam ti bat sve iluzije se gube

U sobi od memle gubim se put dna…

 

Po tebi sam šifra za nebitan sef

Isprazan i rdjav,bez ikakva blaga,

Sačekati  bice jos jedan suvišan blef,

U smradu dok puziš i šapuceš…draga…

 

Dok čekam da mašeš  partijama šaha

Prepun svoga gliba, iskezen i jak,

Ćutacu i slutiti finale ovog kraha

čekajuć’ sa neba makar kakav znak…

 

Partiju si, ovu predao drugom, znaj

i rasipaš što nemas, a likuješ u sili

Naspi sebi koju i nazdravi za kraj

za ono što smo mogli, a nikada bili.

 

 

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/6536

REPRIZA ŽIVOTA – Aleksandra Mladenović

215 пута прочитано

AleksandraM

REPRIZA ŽIVOTA

najdražoj poetesi,ona će već znati…

Govoriš mi, Ti, takva kakvom te znam,

raspletenim uvojcima prosedih vlasi,

da reprize života nema i da samo nam

nepovratno teku, vredni, neiživljeni časi…….

*

Govoriš mi, još, takva kakva si u biti,

dok pod staklima kriješ istine nam iste,

da iznova nema početka ispredanja niti

izgubljenih u čekanju da postanu čiste……..

*

Govoriš mi, tako, takva kakva jesi,

prožeta čistotom kojoj sama stremim,

da repriza ne igra, da život se tek desi

samo jednom i činiš da surovo zanemim…..

*

Govoriš mi, Ti, takva kakve te ima,

devojčicom u telu žene, biserom iz mraka,

da reprize života nema, ni proleća ni zima,

a ja samo želim biti kao Ti, toliko jaka….

*

U glibu, u dobru, u miru i u ratu,

u očaju, u padu i kad miluje i kad grize,

da istrajem i gazim i po srebru i po zlatu,

a ne uprljam život svoj koji nema reprize……

*

Govoriš mi, Ti, takva kakvu te retki znaju,

nemirnim iskrama šeretskoga sjaja,

jedan je put na Zemlji, a drugi je u raju,

a nezaustavljivo otičemo obe.

Reprizom beskraja…

(C) Aleksandra Mladenović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/6498

U GALOPU…….Aleksandra Mladenović

167 пута прочитано

 

U GALOPU

 

Sviračima plaćam dok druga te ima,

sve što mi osta’ ,evo,baciću u reku,

sve snove i prsluk od svile u grudima.

Potrčaću u susret drugom nečoveku!

*

U tom lovu ako me pogode il’ promaše

amorove strele,  biće mi svejedno,

kada ću  k’o pas tražiti gde zakopaše

 šape nekad kosti tvoje i ovo srce žedno.

*

Svirajte  svirači, nek’ najskuplja  bude,

dok neko zanosno ime šapućeš u noći,

u kojoj biju gluvi sati da mi presude.

Kraj gnezda vašeg u kočijama ću proći!

*

U galopu bestragom nek’ me konji vode,

 k’o teret- sluga njihove samare poneću.

Slika nje kraj tebe, bodežom me probode.

Tu vihornu  ljubav sad herojski podneću.

                                                …………ljubav ce spasiti svet……….

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/6058

Za ime Boga!……..*A*M*A

118 пута прочитано

Za ime Boga!……..*A*M*A*

15 decembar 2009

Plačem, jecam i u srcu ridam,
Terate me da se i ovde skidam,
Da srama nemam od golotinje
Da me savest stalno raspinje!

Moram nekad kao Krvava bajka
Zgarištu biti i otac i majka
Od sivog pepela i crnog gara
Praviti kolevku budućeg dara…

Moj je svet takodje čudan
U snovima živ a mrtav kad je budan
Zato me ne opominjite tako često
Da za ljubav imam obezbedjeno mesto!

Ne volim da u redu, pokisla, čekam…
Da bih postala „mis“- mnogima da se dam…
Zar za mis dana, nedelje, meseca i godine
Treba da se meri, odstranjuje a ostalo skine..?

Malo je to morbidno, zar ne?
Kada bežiš od toga a nemaš gde,
Kada tako isparčanu me imate
Obljubite, pokazujete a k srcu ne primate!

Pesma kriticarima, iz duše…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/6120

Ja sam štoperica, a ne žena – Aleksandra Mladenović

317 пута прочитано

AleksandraM

Ja sam štoperica, a ne žena

 -jednom brojčaniku,
on će već znati kom-

Ja sam štoperica, a ne žena

koja odbrojava rasparčano nevreme

na čestice loših trenutaka večnosti…

Pritisnuta jednog podneva,

ispuštam ništa do ravnomerno otkucavanje

okeana beživotnih stotinki

dosadnih ritmičkih ponavljanja

cifara bez izvora i ušća

tek ničega koje niušta otiče…

Zar nisam?

Svaka druga je zasigurno žena sem mene…

već zadihane štoperice koja ne čuje ništa

do pretakanja nula  jednih u druge

reprizno….dosadno…….,sama

čvrsto stisnuta u pesnici Sudbine….

Zar nisam podešena do konačne

brojke čije ime slutim?

Ja sam mašina protiv vremena

koje me sabija u prasak.

Da li smeš da je zaustaviš?

Da prekineš pojanje kuckanja?

Šta će tada biti , a da već  bilo nije?

Hoće li stati vreme ili nevreme?

Hoće li nastupiti udarac pesnice

koja je srasla za moje ledeno telo?

Ćutiš?!           Naravno!

Pusti me zato da štopujem momente neživota…

Pusti me…..reprizno…..dosadno…

Ja nisam žena već metronom

za ritam nereda, besa i samoće….

Zar nisam?

Svaka druga je zasigurno žena sem mene…

već onemoćale štoperice

čvrsto utisnute u brojčanik  Sudbine…

u pesnicu Zemlje…

u nas…

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/6062

TO НЕШТО………Александра Младеновић

183 пута прочитано

То Нешто

 

У мени се нешто сасвим тихо тка

разбојима срца нежне нити плету

неспутаних јата снохватица у лету.

То Нешто-је попут снежнога белутка,

чистог, што на длану вољеног се топи,

шћућурено зебе под милогласјем далеким,

к’о омама кад ваби обећањем меким

да ми топле трне и дрхтаје склопи.

Ја знам да у њему бива ткање исто,

испод сраслог сидра у неспокоју и жуди,

кад спушта му и диже голицаво груди

тад удише и издише ме, искрено и чисто.

У нама се нешто сасвим право чини,

разбојима душа златне срме нижу,

разузданих крда са литица што стижу.

То Нешто -је исто громовању у тишини.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/5867

ISTINA………..Aleksandra Mladenović

183 пута прочитано

ISTINA

 

Umačem ivice košmara u temperu istine.

Ne otimajte mi njene bistre rezove;

da prerežem grkljane i pretesne vezove

dahom gorkih slasti- mane i vrline….

         Koričam strane bezdana u akvarel kanona.

         Pustite me u odaje koje utamničiše ljubav;

         da izvidam jasne i tajne  rane koje gubav,

         dodirom svile skriva i ostanem tek’  ona,

                   koja se bacila sa galerije sopstvenih ideala.

                  Ne kradite mi to pero u kosi što leluja;

                  da njime dočekam tresak raspetih oluja

                  i slatko-čemerni pad na osmehe budala.

                                               Aleksandra Mladenović,2009.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/5751

Нема речи……А.Младеновић

211 пута прочитано

   НЕМА РЕЧИ

 

Да нам врате…..изворишта..

да нам скрију ….губилишта..

да нам згреју сва свратишта..

                  нема речи……само ништа….

 

Да удоме нас у пристаништа..

да осунче нас у неборавишта..

да обоје нас шарама ђубришта..

                  нема речи…….само ништа….

 

Нема речи….да л’ значе ли ишта…

нема речи….ни у њима огњишта..

нема речи…у ова ратна попришта..

                   нема речи…..само ништа…..

 

А ништа………описујемо век цели…

и никада……..то нисмо  нити хтели…

и никоме……дају се ништавни дели..

и нема речи……..којима би се срели…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/5722

AK0 JE DO MENE…….Aleksandra Mladenović

187 пута прочитано

AKO JE DO MENE………

 

Počujte me,stražari zvezda horizonta!

Potpisaću žigom poruge i suda

rasparčane sveze i pukotine života.

Ako je do mene..

                  u pepeo vreo sasuću čuda,

 

rekvijeme i okove na dušama  bez snova.

Kobiću te zatvorene spise na divanu,

u počinku mira spojiću Vas iz dlanova.

Ako je do mene….

                  bodežom izdubiću nirvanu.

 

Počujte me,moji vrli kristali u sonetu!

I da me se odreknete tri puta pre zore,

izglodaću kamen i patose u minaretu.

Ako je do mene….

                  i olupina mi što još gore,

 

za dublja saznanja.I krmar i prorok,

biću Vam propust za svetlo i sene,

paviljona huk u  vrtu i prozračan porok

i kapela i rame i muk….

                             ..ako je do mene……

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/5716

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Next

Load more