Bogdanka Rakić

Author's posts

Pesma nedelje-april 2012 – Bira Bogdanka Rakić

36 пута прочитано
 NA ZAPREPAŠĆENJE PESME-Gordana Knežević

evo me

kotim na postelji Ponoć
u kući nenamirenog crnokrilog ognjišta

utihnula
s kamenom u zubima

da pognem glavu u oprostu mog glasa
koji je promenuo nevinost

evo me

gladne ruke da nahranim
crnom ravnicom prepelica i konja

na mestu gde moj otac
nadničarski grize prašinu

u ovom danu koji nestaje
i dobija izgled zaborava

evo me

na samoj ivici straha od mraka
da praznujem bedom i nadom

da prosim u gladi i izobilju

da ćutim u snegu i ognju

da poreknem

da pljunem

da samu sebe dokažem

bosonoga na ledini
žrtvujem samonikli
bršljan oko gležnjeva

zatvaram oči i…

…uznemirilo se nebo…

© Gordana Knežević

 

NOSI ME KAMEN-Miroslava Odalović

 

Nosi me kamen zemljom oko vrata

S kamenom rođen već sam teret svijeta

Sezamska ćutnja sopstvenih vrata

S pticom u kamenu bez krila i leta

Ulaskom survan prevrnut tas

Dok oboje nas ne stigne čas

Prevage svjetla tmine

Ili nas

 

Nosi me kamen zemljom oko vrata

Nosi me uzbrdo odronom slomljen

Visinom do eha što odriče ga glas

Do vrha grla zapet težak nijemo sklonjen

Dok oboje nas ne stigne čas

Prevage svjetla tmine

Ili nas

 

Nosi me kamen a ja nosim nijemost

Nosi me kamen a ja riječi nosim

Nosi me kamen težak kao riječi

Nosi me kamen a ja pusta golemost

Od kamena bolestan kamenom se liječim

Spomenom što ga od kamena prosim

Dok oboje nas ne stigne čas

Prevage svjetla tmine

Ili nas

 

©Miroslava Odalović

 

 

 

G L A V A-Borislava Dvoranac

Bezglava brodim ulicom straha
jurim morem
tonem prašumom
rovarim nebom

klanicu pretražujem
groblja ispitujem

život bez pogleda
telo bez uma

u divljini zapomažem
u pustinji naričem

trup za glavu
trup za glavu

zemljo zasejana krvlju
tobom vladaju lešinari i pijavice
prerasle u zmije

nemoj da aždaje prožderu
_________________________________
Iz moje knjige ,,Pastuv i srna“ (2012.)
– ciklus ,,Krvavi silnici“

 

ЈА САМ – Ljubica Vukov Davčik

Ја сам
Од оних
За коју је
Реч
За под грло

Ја сам
Од оних
За коју је част
За испод главу

Ја сам
Од оних
За коју је
Земља
За испод срца

Ја сам
Од оних
За коју су
Брат и сестра
За испод крви

Ја сам
Само она
Од оних
За реч
Част
Срце
Верност

Опстајем
Само
У себи још
И поред
Несхватања

© Љубица Вуков-Давчик

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/30816

STIH DANA-novembar 2011 -bira Bogdanka Rakić

58 пута прочитано

PESMA NEDELJE NOVEMBAR 2011.:

27.11.2011.

PESMA NEDELJE:

EPILOG-Spasoje Ž. Milovanovićovog dana je sve moguće
budućnost je prisutna
i višak vremena
nekakva munja večnosti
kao i obično u tim prilikama
pijan sam tek tolikoljubav revolucija istorija
u meni samom beznadni heroizam
slobode se sudaraju
i zahtevaju jedna drugu u ovoj raspravi
je li dakle zaključak tih avantura
da je ljubav mit
ili je sve jedan koloplet neravnoteže
tragični slučajevi ulaze
u nepredviđene troškove jedne ljubavi
jedne ljubavi usred revolucionarne činjenice
koja je i sama nepredviđeni trošak
u istorijskom razvoju
trocki je ipak bio u pravu
i staljin je ponovo ispušio

kad bih samo mogao
ponovo da se rodim
želeo bih da živim onako kako sad živim
da imam dobru trpezu
dobro društvo
da provodim svoje vreme između žena
u toj sjajnoj školi elegancije
toj mešavini mudrosti i ludosti
toj mešavini koja čini život prijatnijim
koja čini život svakako duhovitijim

ovog dana je sve moguće
budućnost je prisutna
i višak vremena
nekakva munja večnosti
kao i obično u tim prilikama
pijan sam tek toliko

© Spasoje Ž. Milovanović

26.11.2011.

PUSTITE-Ana Smiljković

Da se ne okrecem
kad čujem svoje ime, jer
nisam navikla da me zovu.

Ne shvataju da nisu svi
rodjeni voljeni sa znanjem
da vole.
Ne shvataju da me svaki dan
boli više,
da svako jutro ustajem teže.

 

25.11.2011.

KAKO SE PIŠU USNULE PESME-Bora Blagojević

Само моје драге нема остала је голих груди
Да ме тражи надодиром у распуклом стању свести
Овијена око пупка под чаршавом разасута
Пола риба пола жена у кревету да се мрести

И ујутру питала ме где сам сву ноћ боравио
Грдила ме и молила да баталим што се не сме
Ја ћутањем правдао се да не умем да објасним
Можда неће разумети да се тако пишу песме

© Бора Благојевић

23.11.2011.

НИСАМ ЈА ПЕСНИК-Мића Живановић

Нису ово песме за књижевно вече
да им слово држе језички чистунци
ту бисерну росу што из душе тече
не дам да замуте надобудни глумци.

Нека ми опросте сви велики зналци
ја не пишем песме због њиховог суда
схвати ће ме боље улични пијанци
што од себе беже не знајући куда.

Моја рима проста и поруке јасне
могу и без речи критике и хвале
теби ја поклањам ове сате касне
за нас двоје ноћас две звезде су пале.

И није ми важно ко ће за њих знати
далеко од циља да песник постанем
све песме ћу своје само теби дати
нек непознат вечно за друге останем.

Јер ја нисам песник великога кова
ког ће да преводе на језике разне
важно ми је само да их ти разумеш
па нећу да слушам све те фразе празне

И нећу их никад говорити ником,
јер оне и нису за књижевно вече,
хоћу да их теби шапућем у тами
за нас двоје ноћас вино нек потече.

© Мића Живановић

PESMA NEDELJE:

NOVEMBAR SE VUČE -Lepa Simić
Sretali smo se
u nedostižnim snovima
u mojim
i tvojim pesmama

Tog novembra
za tvoje tople oči
dadoh dušu
da je u tebi
zaboravi vreme

Srcem slikam
zaigrane misli

U srebrnom gnezdu
usnula
pod vetrom
stihom pokrivena
msečeva kći

© Lepa Simić

20.11.2011.

SUSRET U KRUŠEVCU-Đorđe Petković

Рајске нека двери широм се отворе,
Стихови да творе одзиве химери!
У Крушевцу граду наум одгонета
Свако са свог лета и по свом с(к)ладу.

© Ђорђе Петковић

19.11.2011.

U POČAST KAMINGSU 34-Marina Adamović

delič sebe …

deo univerzuma…

mogu dati…

da ti…

to beskrajno…

neograničeno…

srebrnkasta nit…

galaksija  o òko ….

okačena…..

moje…

tvoje…

18.11.2011.

NEPOVRATNO-Tatjana DJ.

Htedoh da sakupim razletelo jato,

najlepših trenutaka naše posvećenosti.

Kad blagi vetar cveće rasuto

odnese tragom daleke prošlosti.

 

Ne praštajući, tragove mirisa udišem.

Duboko, još jedanput u mislima…

pokušavam sreću da zanjišem.

17.11.2011.

VUDI A NIJE ALEN-Ljubodrag Obradović

Vudi a nije Alen
svoje igre igra
u traganju za prepelicom
koja zlatna jaja nosi
Vudi se nikad na život ne kudi
jer zna istunu: ne desi se nikad
ono za čim srce žudi
ali na platnu se sve naslika
jer slika je san i san je slika

Vudi…

© Ljubodrag Obradović

16.11.2011.

AKO SI TI KAO SAVA-Spasoje Ž. Milovanovićako si ti kao sava
i ako si ti kao svetac
i ako sam ja kao spasoje
onda se sresti nećemo

15.11.2011.

LEPTIRI-Miladinović Sandra

Tu negde u sredistu duse skrila sam vapaj

i brizno cekam!

Skrila sam odsjaj suze i osmeh,

ko u ismaglici bih malo da drema,

obavijena svilom sa istoka,

tako mirisna i ko pamuk meka!

Rumena ko kraj vatre sedim,

i cekam da snage skupim snena,

pustim ih van,

da rasirim ruke sa strmog bedema,

i polako se spustim dole da dam,

oduska leptirima sto hrle van!

Cvetna poljana ih davno mami,

to ce im biti najveci dar!

Konacno nece biti sami!

Polen ih mami iz dana u dan!

 

 

© Miladinovic Sandra

PESMA NEDELJE:

SRBIJA Ranislav Šela

Vetar bije udara
I moja kuća nema prozore ni vrata
Samo neki bedem umesto praga
I na njemu stojimo draga ti i ja
A vetar zviždi dok ovuda prolazi, fijuče
I mi se skroz na njemu klatimo
I kose nam lete čas ovamo čas onamo
I oči su nam pomalo vlažne
A nosevi nam promrzli od hladnoće
Kroz našu kuću prolaze ljudi
Zvekeću ko zvečarke s onim što nose
A ne nose ni prozore niti vrata
Ja sam čovek koji ume da zna
Ja sam čovek koji ume da voli
Ali ništa se to od mene više ne traži
Od mene se samo traži poslušnost koja boli
I kada želim biti kulturan
I kada poslušam ono što mi se kaže
Uvek ispadam potpuno rigidan
Sa sve većim dugovima i kamatom koju mi traže
Moja kuća nema prozore niti vrata
Ima samo neki bedem umesto praga
Kao da sam pokraden, tako se i osećam
Mada su mi sve slike još na zidovima
A rukopisi i knjige stoje na svom mestu kao i uvek
Dal’ bi krali knjige?
Ili ulja na platnu?
Grafiku sa mostom niko pipnuo nije
Više ni sam ne znam da li sam pokraden
Ili sam samo oduvek ovakav bednik bio
Moja kuća nema prozore niti vrata
Samo neki bedem umesto praga
Kroz moju kuću prolaze ljudi
Nose svašta sa sobom što nije moje
Nude svašta i sve odma daju
Ali ne nose ni prozore niti vrata
Komšija mi kaže da mu fali zemlje
I da mu fikus stoji nasred sobe
A filadendron da je pao pored prazne saksije
I još neko kućno cveće da mu se buni
Jer nema zemlje, a nema ni ljudi
Kaže nudili mu papir s nekim pečatom koji ne zna
Na kom piše: Ovo više nije tvoje!
Kaže da je dužan i da novaca nema
A ne seća se otkad ti dugovi stoje
Uzimaju sve i još više nude
To što daju košta boga oca
Ovo što uzimaju ne vredi skoro ništa
Pa ti sad vidi ili se pitaj ima li to ikakvoga smisla
Ja ga gledam, slušam
Pa se pitam; čeka li i mene ista sudba?
Još mi kućno cveće ćuti
A mačka traži samo pesak jer zemlje da trošim ja i nemam
Vetar ovde duva, fijuče
I nikom to naročito ne smeta
Svak gleda da što više pokrade
Da u grob sa sobom ponese samo par kuća
I nešto volova
Moja kuća nema prozore niti vrata
Samo neki bedem umesto praga
Ja sam ranije čitao nekih knjiga
I sećam se sve braće Karamazova
I mislio sam nekada da se znanje ceni
Ali sada vidim da to nema veze
Kada nema zemlje i kada nema ljudi
Svako cveće će tužno da vene
Da se krijem neću, jer još toliko ponosa imam
Jer znam da znam i ono što nemam
Moja kuća nema prozore niti vrata
Samo neki bedem umesto praga

(C) -Ranislav Šela-

14.11.2011.

 

13.11.2011.

СУСРЕТ-Винка Перишић

Није пала јабука у бунар
и нисам ја несрећна …
Само се небо помјерило …

Ти си узео своје стаклене руке
ја своје мермерне очи
па смо се на рубу дана уочи буре
без ријечи удаљили са мјеста злочина.
И то је све.

Ко ће остати да окује радост
да поравна трагове?
Прећутаћемо све разлике
до смрти пјешчане дине
неубране крај пута
разлоге за твој одлазак
без побједника у овој каменој тишини.

Оно што је изгубљено, нађено је
на почетку круга.
И то је, љубави, све.

© Винка Перишић

12.11.2011.

СУСРЕТ СА ПИСЦЕМ-Дарко КоларСрели смо се тамо негде
кад је нестало мастило
и перо јастребово кад се сломило,
поново писци читају дело.Срели смо се између редова песме
мој Благоје,
колико је времена прошло само
дао си нам снаге да наставимо
повежемо нит у стих
и речима прекривамо
и бојама писце подаримо
Мој Благоје.© Дарко Колар

10.11.2011.

BEOGRADJANKA-Eleonora LuthanderSvaki dan se penjem
Na Kineski zid
Novog BeogradaŽivim privremeno
U jednom osvetljenom
KvadratićuSrbija je moja majka
Kosovo je moja snaga
Beograd je moja drogaPobednik na Kalemegdanu
Moj prvi i poslednji
I jedini ljubavnikSremska kobasica je
Moje životno osiguranjeJa sam švedski sto
u BeograduJa sam Beograđanka
U Stokholmu(C) Eleonora Luthander


09.11.2011

NEBESKI CVIJET-Miroslava Odalović

 

тај коријена нема

смрћу ишчупан

у облаку сађен

небом заливан

пјесмом нађен

 

PESMA NEDELJE:

BOL-Miro BeribakaSvako svoj bol
sa sobom nosi,
skriven od pogleda,
duboko
u tami vlastitog bića.Svaki bol,
ponekad,
ispliva na svjetlost dana
i kane
niz obraz svoga sudjenika.(C) Miro Beribaka

08.11.2011.

U POČAST KAMINGSU 16-Marina Adamović

na na

drobnoj pl

oči oči

usmere

ne ka meni

nekoliko zenica

šetaju

senkom pred

    razrešenje

znam da bej

ah

ah pa

još ću biti

al

ta

mira

u

miru

parabole

07.11.2011.

STARI PRIJATELJI-Živko Begović

Pevaj, pevaj, sviraj,

u srce me diraj,

da budemo zdravi,

prijatelji pravi!

Živko Begović

06.11.2011. /Oda smehu  Marko Baroš

Svuda beše plavo, ubija tišina
Poceo sam da vičem da me čuje neko
Mora se biti srećan, sa onim što se ima
Jednom je neko davno reko

04.11.2011.

МОЈ ЖИВОТ/Radivoje Miladinović

Хтео бих а не могу
Могао бих а нећу
Имам а као да немам
Немам а као да имам
Желим а не смем
Смем али ме је стид
Тражим а не налазим
Налазим и када не тражим

 

03.11.2011. / Ksenija Aleksić

Starina

01.11.2011.

СРПСКИ ГУСЛАР-© Дарко Колар

Сећам се погледа што видех преко Мајевице,
и стабла кестена са раскршћа Горње Трнаве.
Гусле у руци, на гуслама жице,
потекле песме, сећања на живот Светог Саве.

Сећам се мутне воде са Дринског бојишта,
топова,јуриша и јуначких гласова.
а песма потече док битка се бије,
храбро срце о слободи сније.

Сећам се песме са турског двора,
у манастиру својих хришћанских стихова,
уз гусле чуо се и звук звона,
велике душе и тела храброга.

© Дарко Колар

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27165

STIH DANA -avgust 2011, bira-Bogdanka Rakić

55 пута прочитано
PESME NEDELJE ZAAVGUST 2011
VOJVODA VOJVOĐANSKI – Dragan Petković
ПРАШЋАЈ НИКОЛАЈ – Slobodan Branković
***** – Aleksandra Mladenović
ELEGIJA ZAMRLIH SELA – Svetlana Biorac-Matić
PESMA NEDELJE:
VOJVODA VOJVOĐANSKI-Dragan Petkovic(Miki Antiću)Ako mi jave, umro Mika
reći ću im da greše.
Negde na nebu piše i slika
i opet prvi tango pleše.

Mokrinski sokak korak mu pamti
i sva njegova dečačka leta,
plava mu zvezda u oku plamti,
bosonog stigao na „Kraj sveta“.

Iako lično nije me znao,
veliki boem gos’n Mika,
plavi čuperak s dlana mi dao,
dok je mirisala tamjanika.

Ravnicom krenem niz Dunav plavi,
dok on do zore minute broji,
jedan mi talas dunavski javi
da mornar Mika na pramcu stoji.

Hvali ti, stariji po peru, brate
što ne znam živeti na brzinu,
što, dok me u snu tambure prate,
jezdim za tobom kroz Vojvodinu.

Hvala što ostah veliko dete,
što dušom čistom stihove niže,
što sam kroz pesmu, baš k’o ti, Miko,
za korak Bogu prišao bliže.

Ako mi jave, umro Mika,
reći ću, ore nebeske njive,
poslednji vojvoda vojvođanski
od onih vam je što večno žive.

© DRAGAN PETKOVIĆ
(PANČEVO)

29.08.2011.
ТРАГ СВЕТЛОСТИ-Ljubodrag ObradovicИза гора и долова,
иза свести и савести,
иза сећања и бола,
траг светлости…
Осмех на лицу,
у очима сјај.
Узлет у птицу,
узлет у бескрај.Све за народ,
за себе ништа!
Никад горд,
увек оптимиста!Светли и сад светли,
ватра са Врачара,
Хтели су га проклети.
Све их разочара.

Светли, и увек ће…
Иза гора, испод неба,
у новој зори свиће
и у срцу место вреба…

Како све пролети…
олтари, престоли, живот…
Све нестане без трага…
А у души нада,
да истина освести,
кад лице обасја,
траг светлости…

© Љубодраг Обрадовић

28.08.2011.
РЕЦИ МИ…-Dule R. PaunovicРеци ми:
Како да побегнем од самог себе
Негде далеко
Где ни ја себе пронаћи нећу ?Реци ми:
Како да одвојим душу од тела
Да се међу звезде успем,
У дубини васељене смисао да нађем ?

Реци ми:
Зашто из ока несташе снови,
Сузе угасише једину искру
А време испунише мраком ?

Реци ми:
Да ли бескрај има краја,
Да ли је вечност река која ће пресушити
А ми ћемо остати у пролазности ?
… и муљу.

Реци ми:
Да ли живот има неки крајњи смисао ?
Или му је једини циљ
Рађање новог живота: ограниченог, пролазног…

Реци ми:
Ти предодређена да рађаш живот,
Да ли је затворен круг
А сва љубав и оно што она беше за нас
Да ли све то беше само нагон ?

Питам те а слутим :
То што беше: између нас, са нама, у нама…
Беше ход кроз светлост и слепило
… у коначно слепило !

© Дуле Р. Пауновић

27.08.2011.
ВИНОВА ЛОЗА-Zivomir MilenkovicВинова лоза божанствена
У Жупи посађена
Вишевековним коренима
Сељачким знојем поливанаЖупа сунцем обасјана
Лоза љубављу отхрањена
Тежачким срцем обљубљена

Виногради златасти
Из Српске Бретање
Божанским плодом даривани

Од Жељина до Копаоника
Теку потоци вина
На срећу и радост свима

© Живомир Миленковић

24.08.2011.
ZAVIČAJNA-Svetlana Biorac MaticO, dušo moja rastrzana
možeš li jednom postati stih
opevat raskoš ovih poljana,
prerasti vreme, postati mit.Neme mi usne žedne lepote
večernja zvona kad s crkve biju
pa tažim reči da te krasote
u nežni sklad se prepletu, sliju.

Oči mi pune sunca i neba,
nemirnih reka, moćnih planina,
dok slutim miris majčinog hleba
srce mi or’o – klikće s visna.

O, dušo moja, svileno tkanje,
išaraj sebe cvećem i travom,
daj mi da budem lipovo granje
da budna sanjam nad zavičajem.

© Svetlana Biorac-Matić

 

23.08.2011.

CRNO SUNCE-Marija Mihajlovic

Iz utrobe majke
u utrobu zemlje idem
Vidim sebePosmatram tog stranca
sa izrazom obožavanja
to lice sa širom otvorenim očima
sa usnama zatvorenim u poluosmeh
blagonaklonostiVidim ruke ispružene
ka tom suncu u utrobi zemlje
što sija

Klanjam se tom božanstvu
Prepoznajem to crno sunce
živi u mojim grudima

Kao novorođenče,
prvim,pravim vriskom
horde senki pozdravljam
Ja sam među njima

I tama
tišina
i sunce
Blizanac onom suncu sa neba
u utrobi zemlje što sija

© Marija Mihajlović

 

22.08.2011.

PANONSKO MORE-Ljubica Vukov DavcikPut putujem
Put protkan
Prav pravcat
Pored njega polako
Panonsko more izranja..Viri iz ravnice
Vraća se  iz njiva
Vir žubori iz žita
Blatni okrir od ilovače
Oreol stvara
..Pazi stoji mesecima
udaviće nas
..Panonsko more izranja
Nova neka Atlantida
Nas čeka..

© Ljubica Vukov-Davčik

 

21.08.2011.

Pesma nedelje:

ПРАШЋАЈ НИКОЛАЈ-Slobodan Brankovic

На малој адровачкој висоравни,
Од лета господњег 1876.
У налетима и бубице зује
Као залутали куршуми…

С које год стране
Зрно дошло,
У теби нестало.

Твој живот кратак био
Док га Толстој није овековечио.
Сад и сени грофа Вронског под каменом
На коме урезано име твоје.
Прашћај Николај, прашћајте Николаји!
О страшни бљеску сабље из Бородина
У заветном луку из дединог у замах твој.

Стари Николај, у судњем часу устао,
Кад и свет пред Наполеоном клекнуо.
За руке узео своја два мала сина,
Децу повео против силе, туђина…
За њима војска, свети, отаџбина…!

Прашћајте Николаји, јунаци из рода Рајевски!
Најмлађи на топлој српској земљи законачио!

Како се борио, тако и волео,
Без милости, жену коју није смео!
Официр од части, човек грешан, који патио…
Хришћанин, ни помисао да би живот себи одузео.

У зараћену Србију с радошћу похитао!
Од „дивљег Азијата“ грудвицу бранио!
Високо полетео, кад га куршум погодио.
Последњу кап из Гаврилове чутурице испио.
Топ који утихнуо, никад се није охладио.

Прашћај Николај, прашћај вечнога мира…
Ах, липа разумовска… ветар, благ, источни,
С вечери, фантазију Чајковског свира…
Чује се срце у маховинастим грудима,
Звоно у Светотројичким богослужењима.

Прашћај Николај, прашћај, прашћај…

© Слободан Бранковић

МОЛИТВА НАД ГРОБОМ НИКОЛАЈА НИКОЛАЈЕВИЧА РАЈЕВСКОГ-

20.08.2011.

KIŠA U LETNJOJ NOĆI-Marko Baros

Da vidim jel hladna
Jel se moze piti
Je li barem vredna
Može li nesto od nje biti

U ove kasne sate
Da mi sklopi oči
Da se snovi vrate
Ove žarke noći

Ne tražim joj mnogo
Samo malo hladnoće
Da bi sanjati mogo
Sto mi duša hoće

© Marko Baroš

 

19.08.2011.

Пјесмом љубав се пише-

Милисав Ђурић
Пјесму сам посветио теби…
Осмијеху сваком један стих.
Да нисам, ни знао не бих
да си ми мила, најдража од свих…Сваки твој поглед дубина нека
што увијек немире мами изнова,
к’о ушћу своме док тече ријека,
нарасла бујица жеља и снова.Поклањам ти маштање своје,
све дуге ноћи непреспаване,
модрину неба, док звијезде роје,
љубавну зору што за нас сване.Писао сам пјесме љубави…
За сваку драж строфа више.
Толико да се не заборави,
пјесмом, љубав се пише…

© Милисав Ђурић


 

18.08.2011.

 

EGZISTENCIJALIZAM-Semir Avdic

Gdje je noć stala tu je potekla

Još jedna ponornica njenog

Beskonačnog kraja zakopčanih ideja

Nerealiziranih izmaštanih snova

Svakog atoma progresivnosti zapete

U Sibiru hladnokrvnog vožda gdje se

Pojasa tananošću koja se polako okoštava

Oko opustjele skorojevićevske biserne mu ispraznosti

I egzistencije razbujane bahatosti što

Se onomad guji pod noge od straha podvlačila

Mlateći slamu od kukolja i rogobatnom kamenu

Se privijala stožno pravolinijski bez uglova.

Sad je se Sunce zatajilo u ozeljenelom sedefu

Sa krhotinama krovova buržujskih kuća

Otkucanih sati gradske prošlosti sa šeširima

Zapadnih, austrougarskih elemenata što se

Navukoše na sihir da u proklete pređoše

Kao iz sobe u sobu laganim korakom

Manje sudbonosnim ali ipak određenim

Bez zavisti što tron se sruši pod nogama im

Kao da je san ništa drugo do budan odsanjan.

© – Semir Avdić
Sarajevo, 9. Avgusta 2011.

 

 

17.08.2011.

O ĆUTANJU-Vida Nenadic

On

je ćutao.

I svojim

ćutanjem

slušao je

sve

naše

(ne)izgovorene reči,

dok smo

mi

i sa njim,

i sa sobom

razgovarali.

Ćuteći.

© Vida Nenadić

 

15.08.2011.

Stih dana i PESMA NEDELJE:

**********************-Aleksandra Mladenović

1.

 

O, mili ljudi, nece iz grudi

ma, srce ludi, dusa se trudi

rima joj sudi; to damar kudi

prirodu cudi.-

                                                Pesma se budi.

 

2.

 

O, dusi jada, rovovi pada,

ma, pevam sada ,u moru strada

to mnome vlada, ovde i sada

bojiste hada.-

                                                    Pesnik se nada.

 

3.

 

O, hoce, tu je, u reci  kuje

tajac  se cuje u bilo oluje

ma, trnci struje; stvaranjem huje;

Da ocaje truje-

                                                 Pesnik To snuje.              

 

4.

 

O, nema  vise, negde gde bise

kapi bez kise, to srce dise

i dusom brise; ma, slapove njise

tiho , sve tise…

                                                                           Pesma se pise.

 

5.

O, cudi, leka, u reci reka

to krvna i meka u venama ceka

bliska, a daleka; ma, ucini  jeka-

od pelina mleka –

                                                              Pesnikom coveka.

 

 

 

14.08.2011.

PUSTINJSKA PRINCEZA-MARKO B.

Kakva boja biserna
Njeno telo, njena koža
U pustinji ruza od sveta skrivena
Ja cu je ubrati
U javu ću je doneti iz snova
Udahnuću joj život
Ime ću joj dati
Biće ruža
Sa četiri crvena slova
Biće i oaza
Iz mojih snova

13.08.2011.

ЈАБУКЕ И ДУЊЕ -Љубодраг ОбрадовићЈабуке и дуње,
на орману стоје.
Ја и сад чезнем
у одаје твоје.Да уз месец до зоре,
љубав искримо бајну,
и уз игру и развигоре
тонемо у слатку тајну.Да опије ме светлост блага,
док игром тела и ватром у ставу
онако нежна и нага,
све снове рушиш ми у јаву.Да нас жудња и страст
у љубавни вртлог узнесу.
И заискри осмех наш,
кад нас грч и срећа понесу.

Твоја лепота и моја чежња…
И лепа успомена се измами.
Лутали смо некад пејзажима тела,
сад кроз живот лутамо сами.

Јабуке и дуње,
на орману нека иструле.
Само да опет дојездим
у твоје лагуне…

© Љубодраг Обрадовић

12.08.2011.

Д Р Е Н-Саша ТодоровићБлаго би свакој кући било
Још од постања
Да је пратила век
Здравог дрена.И деца би њена
Ко поток низ планину текла
Према ушћуМладићи би
Листом дрена кићени
У оку драге љубав тражилиЈош од заручења
Благо би свакој девојци било
Да је игру у колу смерно
До краја играла

© Саша Тодоровић

11.08.2011.

ЦРНО ВИНО-Никола Стојановић

Спусте се низ жице, ко лупежи,
ти тонови што ми срце стежу,
сете ме на месец што се лови
у ту њену косу, ко у мрежу.

Ја испијам чашу црног вина
и у машти седам у кочију,
што ме води у своје дубине,
боје њених зелених очију.

И још једну чашу искапићу,
па димњаци кад луле погасе,
отићи ћу крај њеног прозора,
срце тражи лека да се спасе.

Као ружа пузавица ја ћу,
уз њен прозор да се свија љупко
и слушаћу како слатко дише
док се жеље скупљају у клупко.

А када ме хладна ноћ отрезни,
прснуће ми жеље у кристале,
поново ће луле са димњака
да свој дуван ујутру припале.

Испијаћу опет црно вино,
потећиће током мојих вена,
распршиће моје пусте жеље,
све постаће само дим и пена.

© Никола Стојановић

10.0802011.

ŠTA BI PESNIK REKAO-Jelena Protić Petronijević

*Уби ме месец самоће и балканске шуме
Јасно ми бива колико је велики песник
у свету осамљен
Лутајући Човек без Бога на путу
Дао бих све а ништа немам
Носим сунце у џепу
Да ли ће неко икад сићи у дно моје душе
Широко једро моје душе
Ја блудно дете које пева песме у пролазу
Ја болујем од звука са старих виолина
А никад из себе да изађем
Ни пут из душевне тамнице да нађем
Жалосни пингвин без обала у срцу океана
О како ћу једном од песама да оздравим?
Касно је да пођем у родни крај на лечење
Сећање је као паучина између дрвећа
Сећање је као вода
кад се сетим да арије родне тужно
Певуше кроз горе

Овде је небо моје
Овде љубљена Топлица*

09.08.2011.

NAROD-Miro BeribakaNarod k’o narod,
ide ko živina,
ćutke!
Vodaju ga tamo – ‘vamo!Zguren, naramljuje,
ostavlja djedovinu,
prteć svoju muku
i sanduke s kostima!I ne plače!
Nema kad!(C) Miro Beribaka


PESMA NEDELJE:

ELEGIJA ZAMRLIH SELA – Svetlana Biorac-Matić

 

Ovde još samo groblja ožive
o zadušnice il’ u dan sveti,
iz trave izvire krstovi krivi
al’ mrtvi neće oživeti.Još samo humlje žive dozove,
natpisi što se bore s vremenom,
senke predaka pod grmom zove
i blede slike srasle s kamenom.

Gore, nad grobljem, niz puste kuce
još samo vetar žalosno vije…
Iz praga pronikla trava i pruće,
popalo prošće, pukle majije.

I šumska tama sve jače bije,
a sve je utihlo tuznim mirom.
Daleko negde potomci zive
dok vuk zavija pred kapijom.

© Svetlana Biorac-Matić

 

07.08.2011.

JA RATUJEM SAM-Slavoljub Jovanović Kumana

Slike iz detinjstva ko ordenje nosim
i u meni bukte kao vatre plam,
često sam žurio koracima bosim,
u životu ovom ja ratujem sam.

Pritisle me muke i olujno vreme,
za brigu i prošlost uvek ću da znam,
moja su sećanja jedno tešmo breme,
bilo gde da krenem, ja ratujem sam.

Nove ispovesti neprekidno slušam,
jedno mirno doba neću da prodam
i kroz minsko polje ja ću da pokušam,
ništa nije vredno, ja ratujem sam.

Ne spominjem krizu, jer odavno boli,
porodice naše kao stari ram,
takvu istoriju ko može da voli,
istina je znana, ja ratujem sam.

Više i ne brojim, padoh, pa se dižem
bez velike mašte prazan mi je san,
na poslednji voz ja ponovo stižem,
volim da pobedim, a ratujem sam!

© Slavoljub Jovanović Kumana

06.08.2011.

OČI-Miroslava Odalović

Ко ноћни лептири што лепетом крила
У плесу свјетла мирни раскриљују мрак
Ко ритам свих ријека воденог била
Отвори капи откуцај лак
Откључа капке откључа прозоре
Да трептају свјетла подигну трон
Кад куће склопљене пред будне зоре
У крилу вјечног заустави Хрон

©Мирослава Одаловић

05.08.2011.

NA ZIDINAMA TROJE-Milan Milutinović

 

Razlio sam se u zvezde

Podno mesečevih obrva i očiju

Levo oko mu je plavo sa njim uzdiže velikaše i vidi budućnost

Desno oko mu je crno sa njim prebira po leševim i vidi prošlost

Pogleda smrznutog kao led i staklo

 

U reku Penelopinih suza

Prostirku izatkanu nitima tuge

Talase, snažne i velike vrtloge

Jezu i morska čudovišta

 

Na dan kad su mrtvi vojnici

Osvajali državu i blago

Heroji kada su bili hrana za mačeve

Kosti u telu Trojanskog konja

 

U igri bogova

Plesu ljubav i strasti

U treptaju vremena,

U uzdahu zemlje

Bez svetlosti, bez svetlosti.

 

 

Milan Milutinović

 

 

03.08.2011.

ELEGIJA ZAMRLIH SELA – Svetlana Biorac-MatićOvde još samo groblja ožive
o zadušnice il’ u dan sveti,
iz trave izvire krstovi krivi
al’ mrtvi neće oživeti.Još samo humlje žive dozove,
natpisi što se bore s vremenom,
senke predaka pod grmom zove
i blede slike srasle s kamenom.Gore, nad grobljem, niz puste kuce
još samo vetar žalosno vije…
Iz praga pronikla trava i pruće,
popalo prošće, pukle majije.I šumska tama sve jače bije,
a sve je utihlo tuznim mirom.
Daleko negde potomci zive
dok vuk zavija pred kapijom.© Svetlana Biorac-Matić

02.08.2011.

RAZDVOJENO-Marina Adamović

Znaš li šta mi se desilo juče?
Susrela sam sebe!
Hajd pogodi sa kiime sam bila?
Sa tom istom –
Ni dan starijom
Ama,
Ni gram težom
Kao preslikanom
I šta misliš
Zašto ovo pišem?
Stvarno ne znam
Samo
Još uvek osećam grom
Koji je nju rascepao
Na dva nasušna
Istvovetna dela
Na dve bliske
Pomamne ideje

01.08.2011.

VOZOVI – Mirjana Lukić

Ne,
nigde ne putujem!

Mislima samo
pretaem sećanja
iz jednog vagona u drugi.

Ime ti vrištim
zvukom sirene,
ispisujem sjenkom
odlazećih vozova.


Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25067

Stih dana i pesme nedelje – MAJ 2011

50 пута прочитано

Stih dana – MAJ 2011 – Bira Bogdanka Rakić

PESME NEDELJE MAJ 2011.

  • ШАПУЋЕ ЉУБАВ-Латинка Ђорђевић
  • PUTNIK-Snežana Čkojić
  • PREDEO KOJI SANJA – Vida Nenadić
  • LUBENICA VS: DINJA – Branka Korać

PESMA NEDELJE:

ШАПУЋЕ ЉУБАВ – Латинка Ђорђевић
Анђелско биље
и бели галеб
Сунцем окупани
талас туге
у љубав претаче. 

Плаве очи
залутале у мој сан
радују се
мом несну.

Пут удвојен.
Дах се утишава
шапуће љубав.

© Латинка Ђорђевић

29.05.2011.

SANJALICA-Sandra Miladinović

Knjige celoga sveta pročitao je

juče,

i tako sva znanja  sad su mu u glavi,

i dok  pije caj sa Teslom,

on oseti da je s veslom,

u snu došao do grebena!

Probudi se istog trena!!!

„Hej drugari da li znate kako sanja sanjalica?!

Predivno je to iskustvo!

Uh sanjaću, ali čvrsto!!!“

©  Sandra Miladinović

28.05.2011.

Drugačija-Mirjana Lukić 

Ne moraš mi ništa reći…
Čemu riječi?

Ionako sam,
jednog aprilskog jutra,
zalutala u tvoj život
iz nekog od prošlih vekova.

Ne ostaju moji tragovi
na ovozemaljskim stazama
ni suze na tvojim dlanovima.

Moje usne ne osuđuju…
… i ne mole.

Rastanak sa mnom ne boli!

Ja sam drugačija…

U očima mojim
nije tvoje proleće,
Ne raste detelina s četiri lista,
nit`mi je ime ime tvoje tuge
u jednoličnim danima.

Čemu reči?

Samo si, na tren,
u aleji sećanja, dušom pesnika,
raspleo nam konce sudbine.

Samo ti je duša prepoznala moju,
u škrinjici uspomena,
s požutelih slika
iz nekom od prošlih života.

© Mirjana Lukić

26.05.011.

SAMO RECI-Spasoje Ž. Milovanović 

Šta ti prvo pada na pamet
Kad kažeš da ti nešto nedostaje
Samo reci
To mi nedostaje
Izmeštenost i posvećenost

Ne kao misao već kao stanje
Ushićenje
Osunčana sva
Koliko mnogo tebe
Upišuljo jedna
U ovoj gužvi u ovoj galami
Na ovom podbulom nebu

Šta ti prvo pada na pamet
Kada kažeš da u nešto veruješ
Samo reci
Da je to u šta veruješ
Upravo ono što misliš da ti nedostaje

©  Spasoje Ž. Milovanović

22.05.2011.

Stih dana i PESMA NEDELJE:

PUTNIK-Snežana Čkojić

Pogled utisnut u daljinu
kao statua na trgu prolaznika
kao beskrajna praznina
ćutnja kada se nema šta reći
i ćutnja kada se ne može sve reći

samo je varka

u smeru natpisa:
`za ludake`

samo za hrabre i srca prevelikog
da bi se moglo dalje putovati
za istraživače
putnike preko granica

praznina je samo varka
ćutnja je njegova unutrašnja pesma
za odanost nezainteresovanosti
za ulice i ljude oko sebe
dokone i umrtvljene

praznina sadrži slagalicu
i smisao slaganja

da se održi korak
sa usamljenošću
koketiranjem sa
tišinom dugom kao eoni
nadanja da se sretnemo sa sličnim
pogledom i osmehom
i da taj neko postane delom večnosti
i razlogom postojanja
i da se ne izgubi nikad

© Snežana Čkojić

21.05.2011.

MOLITVA SORABA-Ljubica Vukov Davčik 

Oče naš
Koji si iznad nas
Neka ti ime i dalje oreolom krasi
Zemlja po kojoj koračaš bude sveta
Pomiluj toplim dlanovima
Teme po glavama našim
Viore se vlasi
Hleba hleba daj nam
Još i danas
Oprostimo jedni drugima dugove
Bez iskušenja molim
Zloba nas umori

Care Lazare
Svetlosti
Milice carice
Svetice
Kosančić Milane
Junače
Miloše Obiliću
Hajduče,uskoče,osvetitelju
Devet Jugovića
Braće moćnika
Boško
Damjane
Mitre
Momire
Nenade
Nikola
Petre
Vojine
I Stjepane
I deseti stari
Jug Bogdane
I Jugovića majke
Sa crnim gavranom
I prepuklim srcem
Kosovo polje
Zauvek utkano
U srce moje
Patiš i sada
Posle  sedam vekova
Krv se nije
Iz zemlje ocedila
Kosovarka je vidala
Kosa je i sada svima
Osedela
Jauci svuda
Patnja nas uguši
Opet stradanja
Vapaj u duši
Nikad svoje
Ni svoj u svome
Na svome
Istorija se ponavlja
Uvek proterani saterani
Nikad shvaćeni
Uvek blaćeni
Smlaćeni
Narod naš sorabski

…Ode Kosovo
a ćute pesnici….

© Ljubica Vukov-Davčik

 

20.05.2011.

Последњи Мохиканац-Neven Milaković-Likota 

Р`јечи по навици, к`о јутарње мл`јеко,
увјежбани осмјех, закључано лице,
шапат мјесто крика, да не чује неко,
завезаних крила одст`јељене птице.

За шарену лажу одрекли се снова,
избјегли са Крста да угоде Јуди,
услужни џелату, Срби новог кова,
полтрони, пиони, све само не људи.

Исцјељен Господом и страдалним родом,
у властитој кући постао сам странац,
макар сламка слаба под небеским сводом,

рјешен сам да будем задњи Мохиканац
Па кад дође вр`јеме пред свог Творца стати,
да се могу сином Праотаца звати.

© Невен Милаковић

19.05.2011.

POETSKA SNAGA-Ratka Damnjanović

Čoveka prave
krv i mišići, kosti i koža,
mozak i nervi, razum i dela.

Dok pesnika čine
srce na dlanu,
sanjalačke oči i boemstvo,
noćne more,
pokoji refren,
par rima i strofa,
ljubavni jadi i izgnanstvo.

A ja sam vam eto i pesnik i čovek,
štaviše žena,
pa mi je sav teret sveta
na leđima,
pa mi je duša u grču
sva ozleđena,
jecati hoće, al’ joj se ne da,
trzaj krene, pa se preda,
suze niz grlo, pa u nedra,
razum se od srca otima
i to mi je sudbina –
jer ja sam pesnikinja.

18.05.2011.

ЧЕКА МЕ БУДУЋЕ-Peko Lalićić

Ту сам
где сам

нисам
за велику причу

ни за чекање

чека ме
будуће

видим му лице

у његовој се сенци
беласам

небо
јутра плоди

бескрајно

 

17.05.2011.

GREŠNICA-Miladinović Sandra

Hrabrost je moj drug, ukoricu sebe!

Kriva sam jer sam nevaljala,

i jer sam dusu ukaljala!

I………?

Cujem krila i pesmu ptice,

eno je, leti  i raduje se slobodi,

i ja pruzam ruke k nebu!

 

Sledeceg jutra  ponovo cu da se rodim!

 

© Miladinovic Sandra

 

16.05.2011.

KROTITELJ REČI-Marina Adamović

Očaj ima krila

I leprša

Od duše do uma

.

Sagradiću kavez

I negovati svoju jezu

.

I Karajon je čuvao skakavce

 

15.05.2011.

Stih dana i PESMA NEDELJE:

 

PREDEO KOJI SANJA 

Juče
ostrugaše komšije krušku
na međi.
A ja još čujem njen pad,
mada sad
kroz prozore
lakše vidim zvezde.

Danas,
dok ceo predeo sanja,
ja gledam nebo
preko panja.
I plaše me
svi umrli,
žuti listovi
i drhtaji suvog granja.

© Vida Nenadić

 

 

 

 

 

12.05.2011.

ЧЕКА МЕ БУДУЋЕ-Peko Laličić

Ту сам
где сам

нисам
за велику причу

ни за чекање

чека ме
будуће

видим му лице

у његовој се сенци
беласам

небо
јутра плоди

бескрајно

 

11.05.2011.

SAN-Marina Adamović

Sanjala sam…
Sanjala sam….
Ma šta ono beše?
Čini mi se …
Tu, negde pred zoru
Sanjala sam…
O,  tako sam srecna bila!
Ništa nisam sanjala…
A da jesam!!!!

(Navukla sam jastuk preko glave)
Ko mi to naredjuje da bdim?

 

10.05.2011.

Трешња-Milisav Đurić 

Када ласте најаве прољеће
природа се у мирису буди,
сва у бијелом засребри од среће,
тершња рана своја њедра нуди.
Природа се у мирису буди.

Тихо лахор латице јој љуби,
у раскоши сва се расцвјетала.
Bитка, њежна, раскопчала груди,
плодовима слути из њедара.
Y раскоши сва се расцвјетала.

Кад у мају нектар је узбуди
к’о дјевојка о љубави снива,
под сунчевим зрацима заруди
а слаткор се с усана излива.
К’о дјевојка о љубави снива.

© Милисав Ђурић

PESMA NEDELJE:

LUBENICA VS: DINJA-Branka Korać

Snabdevam mnogo ljudi mojim lubenicama.

Sve moje lubenice su kao i ljudi različite.
Svako može pojesti prema svom kapacitetu.
Svako može živeti prema prostoru koji zauzima.

Lubenice zahtevaju mnogo prostora.

Postoje lažne lubenice kao i lažni lubenicojedci.

To su dinje koje se prave da su više nego sto jesu.

Problem sa nekim dinjama i dinjojedcima nastaje
kada vas direktno u oči gledaju i tvrde
da su lubenica i lubenicojedac.
Još od teorije evolucije koja objašnjava kako
prilagodljivost odredjuje opstanak
postoje dinje i dinjojedci sasvim sigurni
da je laganje prilagodljivost.

Oko mene  ima mnogo prilagodjenih dinja i dinjojedaca.
Zbog njihove prilagodljivosti, lubenice izumiru.

Juče sam slušala jednu dinjoobožavateljku
kako estetika konačno pobedjuje nad etikom
i da je moguća lepa smrt
za sve od života preumorne
ili one koje ne žele da nastave
truljenje bez partnera,
one koje su zaboravljene, zanemarene i ostavljene.
Eutanazija je lepa smrt i u tim slučajevima,
a ne samo za terminalno bolesne lubenice.

Posle njenog govora, ispala mi je dinja iz ruke.

Namerno.

© Branka Korać

07.05.2011.

И СЕЉАК МОЖЕ ПЕСНИК БИТИ-Života Trifunović

И сељак може песник бити
само се треба, мало потрудити.
У слободно време, кад има воље,
размислити треба мало боље.

И да не би мисли ветар разнео
оловком би их на папир пренео.
А има сељак разноврсне теме
за своје многобројне проблеме.

 

06.05.2011.

 

ELEGIJA SA UGASLIH OGNJIŠTA-Svetlana Biorac Matić 

Ovde još samo groblje oživi
o zadušnice il’ na dan sveti,
iz trave izvire krstovi krivi
al’ mrtvi neće oživeti.

Još samo humlje žive dozove
natpisi sto se bore s vremenom,
senke predaka pod grmom zove,
i blede slike srasle s’ kamenom.

Gore, nad grobljem, niz puste kuce
još samo vetar žalosno vije…
iz praga pronikla trava i pruće,
popalo prošće, pukle maije.

I šumska tama sve jače bije
i sve se utiša tužnim mirom,
odlazi život i oči krije,
dok vuk zavija pred kapijom.

© Svetlana Biorac-Matić

 

 

 

 

 

 

 

05.05.2011.

IMA-Vida Nenadić

 

Ima
mnogo priča
o predelima. 

A sve su one,
zapravo,
priče o ljudima.

Onim ljudima,
koji su u potrazi za
sebi sličnima.

© Vida Nenadić

 

 

 

 

 

 

 

 

04.05.2011.

LUBENICA VS: DINJA-Branka Korać

Oko mene  ima mnogo prilagodjenih dinja i dinjojedaca.
Zbog njihove prilagodljivosti, lubenice izumiru. 

Juče sam slušala jednu dinjoobožavateljku
kako estetika konačno pobedjuje nad etikom
i da je moguća lepa smrt
za sve od života preumorne
ili one koje ne žele da nastave
truljenje bez partnera,
one koje su zaboravljene, zanemarene i ostavljene.
Eutanazija je lepa smrt i u tim slučajevima,
a ne samo za terminalno bolesne lubenice.

Posle njenog govora, ispala mi je dinja iz ruke.

Namerno.

© Branka Korać

03.05.2011.
ĐĆURĐEVDANSKO JUTRO-Sandra Miladinović

Prizor za prizorom niže se polako,
ko niska bisera, prozori u staklu,
paun je što seta, priroda što buja,
a sve ih miluje cvrkut od slavuja!

Ponosno, gizdavo, vozi gazdu svoga,
at što grivom maše, baš ovoga jutra,
a tako je beo i hitar ko munja,
kopita se čuju, daleko od puta!

Eh, svi nekud jure u beskrajnom kolu,
ovog Djurdjevdana svi se braćom zovu!!!

© Miladinovic Sandra

02.05.2011.
TRENUTAK-Ljubica Vukov-Davčik

Dođe
U trenutku

Dodira ruku
Što drhte

Vazduha
Koji dišeš

Treptaja trepavica
Na očima
Dok drhtiš

Uzdaha
I promuklosti glasa
I drhtiš

Obamrlosti tela
Kad drhtiš

Ne nemoj
Ga propustiti

Predaj se
Trenutku

Život živi

© Ljubica Vukov-Davčik

01.05.2011.
ANĐEO PROLEĆA-Vesna Dimitrijević

S ponovnim rađanjem visibaba,

s klijanjem narcisa,

zumbula i irisa

divim se proleću

ali ni jedno mi ne izbrisa

žaluzina postojanje,

zamandaljenu odaju

u njoj moje samovanje.

© Vesna Dimitrijević

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/22952

ZEBA – Miljojko Milojević

45 пута прочитано

ZEBA


Na mome tremu zebe preozebla zeba.
Trepere joj krilca i grudići žuti,
malaksalo gleda put sumornog neba,
ledeni joj vetar sjaj u oku muti.

Kad joj tiho priđoh s mrvicama hleba
nožice joj tanke više ne skakuću-
na dlan mi se sruši preozebla zeba…
Sa tugom u srcu uneh je u kuću.

Stavih je kraj peći i… ožive zeba!
Uzlete na prozor.I noć vide ledenu i crnu,
povrati se natrag mrvicama hleba,
pokupi ih, oknu prnu i… tužna se vrnu…

Tužna!?
(…?…)

Jer u njenom kodu
od iskoni, od Postanja, stoji
da i kad se bele smrti boji,
više voli šume, nebo i Slobodu
no peć moju toplu, mrvice i vodu…

(c) Miljojko Milojević

Poezijascg, 24. Avgust 2009.g.
Komentara:6;Pročitano:101;Ocena:5

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/21242

Stih dana za januar bira-Bogdanka Rakić

67 пута прочитано

PESME NEDELJE – JANUAR 2011.

  • BOLI LI TO – Latinka Djordjević
  • NEĆU DA PUŠIM – Eleonora Luthander
  • I SVE TO DOK SPAVA GRAD-Ana Kljaić
  • PLATONOV FEDAR – Marina Adamović

31.01.2011.
S K I D A J-Ljubica Vukov-Davčik

Sidaj me polako

Prvo
Mrenu sa očiju
Da te se nagledam

Drugo
Osmeh sa usana
Da ti se nasmešim

Treće
Ruku levu i desnu
Da te dotaknem i milujem

Četvrto
Srce u grudima
Da te zauvek volim

Peto
Stomak u telu
Da ti leptire poklonim

Šesto
Noge obe
Da do tebe dotrčim

Sedmo
Sebe za tebe
Da uz tebe ljubavi ostarim

© Ljubica Vukov-Davčik

30.01.2011.

Stih dana i PESMA NEDELJE:

BOLI LI TO-Latinka Đorđrvić

29.01.2011.

POSTOJIMO-Branka Zeng

Pogled grli sanjivo jutro,
magli se nad rekom ko u postelji
proteže lenjo, rukom dodiruje
rasutu kosu na jastuku usnulu,
budi mirisom mednih usana
željom osvaja, svoja trajanja
ostavlja u tragu, ukusa dodira
osmehom, odajem buđenje
rođenog dana, vidim ga opet
blista se iskra neskrivena,
pobeda u vrisku, talas obara
pogled nam postaje jedno,
svitanjem upisano postojanje.

© Branka Zeng

28.01.2011.

TUŽNA PJESMA-Arsenije Lalatović

Noćas, u sitne sate

Dok laju padalice

Sanjam Te zvijezdo plava…

Dozivam sanjalice…

Odavno Te nema…

Moja zvijezdo plava

27.01.2011

NEŠTO U NAMA

Sećam se prošlosti,
isčekujem budućnost,
kao gladna zver,
tumara mojim telom.
Borim se s’mislima,
a nadam se svetlu.
Kao voštana figura na mom zidu.
Pogledi prazni,a velika želja.
Oduzima pogled u nebo,
otvorenim šakama protiv sebe,
protiv moje volje,
da ljubav pobedi,
taj topli dodir ,
koji ledi mi krv.
A kao da kaže :“Volim te!“
A kao da kaže:“Lažem te!“
A moje ogledalo ,
kao da gleda moje lice.

(C) Marija Krsmanović

MarijaK

26.01.2011.

JEDAN ZIMSKI ZID-Duško Vujović

A ja,

Ja sam na njemu ponovo oživio

Uz poljubac tvoj….

Ti stvore jedan nestvarni,

Ti andjele sa oronulog zida.

Odriješila si srce svoje,

I otjerala jednim poljupcem

Uz huk, onog strašnog vjetra,

Sve damare moje.

© Duško Vujović

25.01.2011.

ŠTA BIH NAPISAO NA POČETKU-Spasoje Ž. Milovanović
kada si poslednji put izgovorila
volim te

ne sećam se
želim da meni kazeš to jednom

a ti
ne sećam se
zašto bi voleo da ti to kažem
zato što bih voleo
da to izgovorimo u isto vreme

pada sneg
nekako je kao bajka
nekako
ali
kažu da su bajke nešto nestvarno
izmišljeno
sve je tako sve je neka priča

reci
šta
u isto vreme da kažemo

© Spasoje Ž. Milovanović

24.01.2011.

94-Marina Adamović

sirena je grabuljala nebo

ni prvi

ni poslednji put

ali ovoga puta

s pišljivom  razlikom veličine uginulog vrapca

grabuljala je i mrtvi deo mene

na raskopčanom nasmejanom nebu

23.01.2011.

U BORBI SAM-Mile Tešanović

Znam
Tamo je sunce i jedan treptaj
Dalje od pogleda, iza brda
Ovdje nema kolebanja, osjećanja, suza…
Ne uzmičem oklopima, niti duhovima
Nema izdaje niti predaje..
Opraštanja ludim snovima
Ako li kleknem ili padnem
Ako me spriječi koja stopa,
korak ili milja
Ne dohvatim li mojom rukom tu ljepotu
Izgubim li jasnu poljanu iz vida
Prije cilja
Bilo je to zbog nas
O, samo da znaš
Borba ne prestaje ni tada
Znaj, vojnik sam bez naoružanja
Ali čvrste odluke
Onaj koji nesmije stati
Zaobići tvoja očekivanja kao nekad
I ti znaš, isto se pitaš
Ako padnem da li ću ustati
Hoću li moći?
Jer više nisam
Jer više nisam
Onaj što je padao ustajao, padao ustajao…
I mislio da će biti vječito mlad.

© Mile Tešanović

22.01.2011.

GRAD NA KRAJU PUTA-Sanja Petrović

Društvo mi prave

kraj tatinog spomenika

tragovi i svrake.

Snežni prekrivač

škripi pod nogama-

razbija tišinu.

Tužna lica u

povorci.Narušena

zimska idila.

21.01.2011.

INCIDENT-Miljojko Milojević

Sa terase komšija gleda
i  pita se:
~Ko je blesav. Blagi lahor, ili deda?!~
Pogodite, lako je-zna se…

© Miljojko Milojević
15.01.2001. godine

20.01.2011.

PRSTI-Ljubodrag Obradović

Oni su tudji.
Da, to su tudji prsti.
Iz njih izrasta,
tvoj novi dečko,
i smeši se srećno.

© Ljubodrag Obradović

PESMA NEDELJE:

NEĆU DA PUŠIM-Eleonora Luthander

Neću da pušim Šekspiru
neću da pušim Nobelovcu
ni i njegovom sinovcu
Neću

Uvek je bilo zabranjeno
u školi

Neću u usta
tompuz
ona me hrane
iz grla mi izleću pisma

Neću da pušim
mora da ima neki
zdraviji način
da se udje u antologiju
i da se javno kaže:
Hvala, ne pušim!

Ja bih sa glavom na jastuku
da doživim inkarnaciju
u suprugu
ne u kafanskom veceu

Neću da pušim Šekspiru
neću da pušim Nobelovcu
ni i njegovom sinovcu
U Švedskoj
šta ljubav nije i milovanje
jeste silovanje
ja sam švedski sto

Neću da pušim
predsedniku
i podpredsedniku
naročito ne podpredsedniku
i kerberima
naročito ne onom
koji laje sve do Skadarlije
i Skandinavije
bez mikrofona

Neću tople obroke
makar nemala
ni za burek
makar ne ušla u literaturu
kao Vesna Parun
i ja imam nevine ruke

Neću da pušim

© Eleonora Luthander

19.01.2011.

PRVI KORAK-Marina Adamović

dotičem kamen pod staklenim plišem

sa lišćem i rosom krvi po sebi

.

nedosanjana lepota utihle laste

zove i hoda stopama do Sunca

.

Bodlerov let ka svetom gralu

18.01.2010.

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ
ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 13

Половина сам човека
друга половина си ти

пола ме поједе дан
пола те изгризе ноћ

остатак је човек у нама
остатак смо ми у њему

заједно смо Венера и Сунце
раздвојени смо само половине

ја – вага у стрелцу
ти – риба у риби.

17.01.2011.

APOLON PODINARSKI-Ljubiva Vukov Davčik

Zasvetliš ko
Apolon
Na svetom
Pepelu Dinare
U Feniksa
Se pretvaraš Očiju

Zapaljenog ugljena
Izgaraš
U ritmu rominjanja kiše
Besediš
Reči nih zahuktalu
Drinu
K o  niska bistrookih
Izvora rasute točiš
Puštaš  k o bisera pene
Što pesme tvoje
U nisku čine i plove
Crni panter u noći
Spreman da skočiš
Život svoj živiš

© Ljubica Vukov-Davčik „

16.01.2011.

STARAC I MORE-Nikola Šimić Tonin

More obalu žvače,
kao starac koru kruha…
PESMA NEDELJE:

I SVE TO DOK SPAVA GRAD-Ana Kljaić

još me prate rani svatovi

šupljih i praznih darova

i svega na izvolte

još što šta milo

i toliko drago

za poneti

prišiti

piti

još

ja bežim

od đavola

kao on od krsta

sa sve slamčicom

u ruci porcelanske lutke

lutke iz izloga, iz salona, iz lože

našminkane purpurnim tragovima

još su mi utvare pod balkonom

uz pomračenje sunca igraju

keze se zubima pogrdnim

još mi one sve govore

što i ne bih sada

znala hteti

uz noć

i dan

još

još uvek

lavirintom lutam

graditelja da obnažim

panj da na sred njega upalim

godove sa tvoje glave posečem

još bih nešto uradila al mi nije poznato

kako se ljubiš u januarskoj noći dok grad spava

16.01.2011.

O MORE-Nikola Šimić Tonin

O more,
kol’ko sile u tvom valu,
čemu naleti u naplavu,
runiš sebe i obalu…

Dok ljeto se lini…

14.01.2011.

VREME JE DA SE U PRIČU UVEDE ŽABA-Spasoje Ž. Milovanović

zaljubi se u mene
navrat-nanos
jer ćemo okasniti
na sve one balove
jutarnje kafe
i sreću do kraja života

tek tada ću znati
da ti je duša oduvek bila
celo i belo
svileno polje
moje akropolje

zaljubi se u mene
navrat-nanos
sada kad vidiš
mene
i tebe kraj mene ovakvog
je l’ znaš

© Spasoje Ž. Milovanović

13.01.2011.

PJESMA I PJESNIK-Jovan Mihailo

Odisej se vraća Itaki
Odaje joj minutu šutnje.
za njeno srce i kliče
Amorovoj streli.

Pesnik je opolenio cvet
i prošao je medom
ispod duge
U blagoj tišini
pesnik i pesma
smiruju ljubav
do zalaska sunca

U prozoru neba
sagradili su
čarobni dvorac
U njihovom gnezdu
i vrapci glasnije
pevaju od lasta.

Izvire pesnikova
pesma iz školjki
kamenih tišina
Pjesnik i pjesma
do bola zaljubljeni

(C) Jovan Mihajilo

11.01.2011.

BUĐENJE-Nataša Miladinović

Bled mesec i sunce belo.
Hrastovo telo
sekirom tuku.
Rasuti ptići po travi mile.
Vile ih rogate za krila vuku.

Spakovah pero
u pregaču od zvezda
i krenuh,
neosvrćući se.

© 2008 Nataša Miladinović

10.01.2011.

METOHIJSKO JUTRO-Božo Popadić Aktus

U odsjaju oka smrznuto jutro
što još sanja sunce skriveno,
od nepravde krvavo.

Boli pustoš bez plača dječijeg,
skoro zaboravljenog,
u kućama dugo pustim, ruiniranim.

Nasilni domaćini umjesto pravih,
mrsko gledaju sveštenstvo pravoslavno,
koje se hrabro odupire najezdi
prokletih samoživa,
umjesto domaćina nestalih.

Mati,
glas predaka u molitvana
sestrinskog hora
kraj Bistrice prozirno čiste
kao suza dječija, čujes li?

To praoci uznemireni zovu
da ih se ne zaboravi.

© Božo Popadić Aktus

09.01.2011.

JAKA RIJEČ – Rajko Glibo

Zaularena šutnjom
U taktu aritmičnog srca
Jedna nemirna iskra
Opet se koprca
U nagonu opstanka
Fali joj Riječ Jaka

© Rajko Glibo

08.01.2011.

Stih dana i PESMA NEDELJE:

PLATONOV FEDAR-Marina Adamović

Dimitrije, zagrlila sam te

I krilima pluća poletela oko tvoga —

Srca — okačenog o list mlade breze

Devojčica sam bila

—Prvi put zaljubljena

.

Sećaš li se —

— Starče

Čudne istine iz naših očiju

Vidiš li onu povijenu brezu

.

Nacrtaću—

Da ne zaboravimo

Ono što se krišom rasejava po Hadu

.

Zanesena pesmama po filozofiji Platona

U san sam brezu zasadila

A ovoj se nikada nisam vratila

Priznajem

Zgrešila sam

Bila sam voljena i volela sam

Sad mi preostaje kovčeg ništavila

I slika breze pod kojom me nalaze

I preskaču mrtvu

.

A ti sedokosi

Koju granu čuvaš za odstrel?

07.01.2011.

ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 2-Пеко ЛАЛИЧИЋ

Иза мене капије
и заборављене ципелице

испред мене капија
и неми вис
који се крије

између
ја
и моја сена
водимо рат
на путу
који ме пије

05.01.2011.

DA SE NIKADA VIŠE-Ljiljana Ivanović

Забрањени прсти
Ходају по рукама
И плету молитву
За крај

Цеди наранџу
Да се не распукне
По туђим
Небраним недрима

Сокове љуте
На живе ране полаже
Да се никада више
У свом наручју
Не пробуди.

© Љиљана Ивановић

04.01.2011.

BOŽIĆNA MOLITVA-Neven Milaković Likota

Данас се молим за све оне за које нема ко да се помоли,
за мале, безначајне људе који никоме не требају,
за заборављене… одбачене, намучене…
за оне које нико не воли,
молим се плачући за неприлагођене…
и ја сам један од њих на крају.

© Невен Милаковић Ликота

03.01.2011.

LJUBIČICA-Miljojko Milojević

Jedna plava splet lijana
uvrežila u bokore jorgovana.
Ne znam lepše šta miriše,
ni šta mi se sviđa više:
Junonine oči plave,
il cvet belog jorgovana.

02.01.2011.

PONOR-Ljubodrag Obradović

Pogled tvoj,
u mojim očima,
lik tvoj,
u mom sećanju,
usne tvoje,
na mojima…
Ti i ja,
sjajna prošlost
u bednom izdanju.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/19664

Stih dana za NOVEMBAR bira Bogdanka Rakic

41 пута прочитано

PESME NEDELJE – NOVEMBAR 2010

TI KOJA ĆEŠ SVE IMATI – Ljubica Vukov Davčik
SMEJ SE PAJACO – Mikica Rakić
ODLAZAK – Branka Zeng
TAMO NEGDE – Aleksandra Pejić
SVI TI APSURDI -Vida Nenadić

30.11.2010.

Stih dana i PESMA NEDELJE

SVI TI APSURDI -Vida Nenadić


Podarih vam cveće u ruke
A vi meni saksiju u glavu.
Poželeh da se sakrijem
Ali čemu to
I ova civilizacija
će sigurno istrunuti.
Zapravo je gledam kako trune…

Dok gledam kroz vas
Kao da ste od stakla,
Vidim kako se trudite
Da zatvaranjem šaltera
Sve zbunite
Kao danas više ne radite
Za promenu
Kakvog li apsurda
Nemate više vremena
A vreme je novac…
Ne bojte se
Niko vas neće
Ni tražiti ni molitiI bez vas se može…
A opet,
Kakvog li apsurda
Prepoznati sebe u njima
U vama
I u ovoj pesmi…

(C) Vida Nenadić

29.11.2010.
ЖЕНА ЈЕ ВЛАДАР ПЛАНЕТЕ- Живомир Миленковић

Жена је брижна мати
Ко звезда на небу злати
Велика доброта схвати

Ко богиња и краљица
Веру и наду носи
Љубављу се поноси

Jача но камен и стене
Жена је владар планете
И њено најлепше дете

Живомир Миленковић

PESMA NEDELJE

TAMO NEGDE-Aleksandra Pejić

u prahu ostrva
tražiti
gnev bogova
naivno je

drugi se
besovi
lepe
za
ekran

najbolje ih
skida
pljuvačka

28.11.2010.

ON IMA SMO JEDNU MANU-Sanja Petrović

Ne zamerite mu na sebičnosti.
Gladne su mu oči lepote,
duša slave,
ego priznanja.

Ne zamerite mu na surovost.
Bol koji zadaje drugima
duševna mu je hrana.

Ne zamerite mu na dvoličnosti.
Teško je opredeliti se
za pravu masku.

Sve u svemu,
on ima samo jednu manu
–    nije dobar čovek.

27.11.2010.

MUZIKA-Glušević Milan

Mnogi su prošli kapije ove
Ali zastali bi teška srca
Nesrećan život tera ih ovde
Da zatraže dašak sunca

A vi što tražite neku slavu
Sebičnošću svojih ruku
Možda i uhvatite moju nepažnju,
Ali gresi će da vas dotuku…

Izađi!Tvoju patnju čujem
Lutalice zabranjenog grada
Izadji na videlo sada!

26.11.2010.

TIHI SVEDOK-Marina Adamović

uvojak krošnje

stresao je naznake

da je tu nekada bilo života

zemlja je ćutala

gledala zaljubljeno nebo

i vraćala sećanje šumi

.

možda i nama

možda

25.11.2010.

MOJOJ DECI-Goran Todić

I volite, deco moja, svoje bližnje.
Lozu svoga roda i poroda.
I ne stidite se vere svoje
i svojih korena.
Samo su pošteni vredni pomena.
Oni se zaborava ne boje.
Večna neka je vera u Gospoda
i Nebo Svevišnje.

(C) Goran Todić

24.11.2010.

SLUTNJa-Zorica Brkić
Košava lomi
tragove vremena,
za večnost
i sva vremena
ostavlja ožiljke sećanja
u krilu
nedorečene strofe stoje,
i spokoji
i nespokoji
u kolu raštkani,
iluzija o prolaznosti
bez duše i milosti
lagano ispija
još jedno veče,
muče me misli
pune slutnje
da neka druga
srce ti dotiče.

(C) Zorica Brkić

PESMA NEDELJE:

ODLAZAK-Branka Zeng

Skinem šešir i bacim
spretno ga obgrli košava
ponese niz godina u sokaku
poskakuje kaldrmom sećanja
poneta pogledom skrivena
taraba čuva crna starosna
slova urezana živi u njoj
misao u uspomeni imena.

Prošetam tako gologlava
kose mi košava mrsi
vodi me putem ne povratka
škripa kapidžika javlja
glas poziva fijuk kroz grane
pratim prašnjavi trag na staklu
ostala suza u odlasku prosuta
iz bokala za put sreću…

Uzimam naramak ne proživljenih
iz uspomene čuvam uvojak
onako pogledom pomilujem
ušorene odžake mazno mačije
raširenih ruku dočekam miris
hleba odnekud vlažne trave
sustignem šešir ponesem
osmehom uspomene i odem.

23.11.2010.

Pesma Nedelje – Izabrao Ljuba

СМЕЈ СЕ ПАЈАЦО-Микица Ракић
Смеј се пајацо
Смеј кад ти кажем
Поломићу ти руке
Поломићу ти ноге
Смеј се пајацо
Забави светину грубу
Која те баца из руке у руку
Која ти чупа косу, кида удове
Буши очи, разара тело.

Смеј се пајајцо,
Смеј кад ти кажем
Забави светину грубу.
А кад те пусте из руку
И баце у мрачну таму
Тад ридај пајацо,
Тад вришти,
Сакупљај сломљене удове,
Парчиће тела и душе
Исплачи их и сузама слети
Да би сутра могао
Да се опет смејеш пајацо.
Смеј се пајацо,
Смеј кад ти кажем.

Микица Ракић

22.11.2010.

BLAGODARIM-Milica Perunović

Ponovo u oku iskri sunce
Osmijeh lice krasi
Stišali se tuge talasi

Uspjeli smo pobijedili
Božijom milošću
Zagrlila nas je sreća

Nijesu više snovi

Brod ljubavi plovi
Svih nas je to sreća

Niko se više

Zloga ne sjeća

Blagodarim Ti Gospode

Što ga ukrijepi

Snagu mu dade

Ponovo čovjek postade

Letim na krilima molitve

Blagosloven Gospode

Što vjeru mi dade

Moj pali anđeo ustade

21.11.2010.

NA ZGARIŠTU USPOMENA-Mirjana Lukić Ćalić

Igrao si se vatre na mom pragu

da mi za uvek izbrišeš trag,

u pepeo pretvorio moje detinjstvo

i moj kućni prag.

20.11.2010.

BUĐENJE-Svetlana Biorac Matić

Tvoj krst jeste samoća,
osuda – večito traganje,
budućnost s ukusom kajanja.

Zalud bi da vaskrsavaš
u ljubavnom žaru.
Kupidon pamti tvoje uvrede…

Ispi svoju šoljicu čaja
i idi…
Nema te koja bi smela
sudbinu da ti prokaže.
Mrtvim dušama
velike reči
se ne govore.

19.11.2010.

VITEZ OD JASTREPCA-Živomir Milenković

Знам за Дон Кихота и ветрењаче,
Ал ипак ми песме брује све јаче,
Молим се Богу да народ не плаче,
И да Србија моја у срећи одскаче.

Наоштрићу брзо своје тупо перо,
За Божанскуправду борићу се смело.
Истином пуном служићу свом роду,
Искрено и трајно за пуну слободу.

18.11.2010.

POLJUBAC-Miljojko Milojević

Prišla mi je čilo, uzdrhtala, vrela,
A ja smeten mišljah da me nije htela.

Njene sanjalačke oči pune i čežnje i žara,
Gledale su žudno ka vrhu Hisara.
Sumnjam da baš želi, možda samo vara…
I šapnuh joj:”Bolja nam je gimnazija stara!”

Krenuli smo…  Uz korake brze, lude,
Odlučismo:neka bude -šta mora da bude!

U dvorištu školskom, punom mesečine,
Pod kestenom mirisnim u cvetu,
Nenadano osetih i shvatih od vatrene Ine:
,,Poljubac je susret najlepši na svetu!”

PESMA NEDELJE: (pobedio u oktobru 2010)

OПОМЕНА -Никола Стојановић

Испред куће седи на троношцу деда,
склизнила му лета ко низ руку свила,
натруло и гњило небески свод гледа,
сећа се времена што давно су била.

Седам крај његовог давно празног крила,
да му људском пажњом мало блажим муку,
и кад му се суза из ока пролила,
његову сам нежно целивао руку.

Причао је деда, са болом у души,
како су му птићи напустили гнезда,
оставили корен лозе да се суши
и отишли некуд путем својих звезда.

Притисле године, здравље га не служи,
тешко носе тело ноге му нејаке,
а никога свога помоћ да му пружи,
место син и ћерка, помажу му штаке.

Сливала се мудрост у знојној капљици,
што низ наборано текла му је лице,
а из уста речи, ко жути златници,
у скуте су моје слетеле ко птице.

Узео сам прегршт његове доброте,
пољубио благо његово сам чело
и с тужним уздахом, који ми се оте,
кренуо свом оцу староме на село.

Никола Стојановић

(ПРВА награда на конкурсу МЛАДИ ЗА СТАРЕ У Чајетини)

17.11.2010.

MOŽDA-Arsenije Lalatović

Možda…

Odavno me nema…

Živ sam…

Dok prsti tragove

Ostavljaju na okno

Ćutim a bečim

U olovnu noć

Dok kurjak zauvija

U sniježne smetove

Možda je on

U inat… moj brat

A možda? Ko zna

16.11.2010.

VOLIM TE-Omer Kličić

15.11.2010.

MIHOLJSKO LETO-Zorica Brkić

Miholjsko leto
razliveno kao slatko vino
u lepršavoj svetlosti
igra igre
jutarnjih smelosti
a prohladni vetar
na praznom bulevaru
odnosi sve što je izumrlo.

Poklanjam ti trajanje,
u dvoranama zaborava
medju nasmejanim slikama
zakasnelog leta
na nasmejanom
novembarskom nebu
ti si odjek
što su ga popile daljine
na praznom bulevaru
samo praznina treperi
miholjsko leto
obuzima me celu.

14.11.2010.

OPOMENA-Nikola Stojanović

Сливала се мудрост у знојној капљици,
што низ наборано текла му је лице,
а из уста речи, ко жути златници,
у скуте су моје слетеле ко птице.

Узео сам прегршт његове доброте,
пољубио благо његово сам чело
и с тужним уздахом, који ми се оте,
кренуо свом оцу староме на село.

13.11.2010.

LJUBAVLJU BIH ZAHVALILA-Ljubica Vukov Davčik

Kada bih
ruke pružila tebi
Nepoznatom
Pogledom bi me
Blago pomilovao
Prislonio duši svojoj
Toplina bi nas
Spojila utopila
Da
Kada bih
Još jednom zavolela
Ljubavlju bih se zahvalila

12.11.2010.

* * *-Peko Laličić

U oku vaseljene
belutak
iz njega suza
kanu
na šljivu u cvatu
pod kojom
njišem nebo
u tvojim očima

11.11.2010.

NIŠTA,-Ana Kljaić

…je ostalo od nebeske gomile.

Sada me preturaju slučajni glasnici.

Kažu da ja znam

a znaš i ti.

Kažu da se perom

briše svako ništa.

Kažu da se isto to ništa

stvara brazdama među nama.

Ko smo to ovde?

Čiji nas je plan dotakao?

Slučajni glasnici govore,

da li slučajno?

10.11.2010.

DA LI SAM TE…-Ljubodrag Obradović

O, sad ni sam,
ne znam,
ko nam ljubav
ukrade na slepo
i koja nas to vatra opeče.
Bio sam tad,
ko i ti, dušo mlad,
pa kako da nam bude lepo
kad pored nas,
život nove izazove nameće.

Da li sam te to ja,
video srećnu…

(C) Ljubodrag Obradović

09.11.2010.

SVIM OBIČNA NOĆ-Gordana Knežević

Vrluda svirepa vrućina
Na margini letargičnog sna

I otvaraju se dveri putenog mraka
Za moćne horde nečastive tišine

Plešu senke
Nevidljive aure
Šarenilo lica
Jalovom pesmom
Da me dokusure

Objasni ako možeš
Preteći lavež iz svoje utrobe
I zašto mi na usnama zimuje mleč
Ukusa nekog sličnog tebi

Iza zatvorenih vrata
Po mom telu niču koprive…

(C) Gordana Knežević

08.11.2010.

GLAS SVEVIŠNJEG-Nikola Gigić

Варнице секире прште по храсту

Храст разапет у облику крста

Светлост  благости бљесну кроз муњу

Свети лик сија на пању

Над Блацем Врбовац сјаји

Чудо,  глава    светитеља благосиља с пања

Црква  расте ,из чеоних јама

Арханђел свети,над стрелом нишана.

Чудо свето икона страшна цркву подиже

Подне озвања,свевишња стопа стиже.

Аутор:Никола Гигић

07.11.2010.

Stih dana i PESMA NEDELJE:

TI KOJA ĆEŠ SVE IMATI-Ljubica Vukov Davčik

Ti koja imaš ruke
nevinije od mojih
ostani kraj njegova uzglavlja
i budi blaga njegovom snu
Vesna Parun

Kada me više ne bude bilo
I sve ono što se nekad zbilo
Stane u jednu svesku uspomena
Razdvojimo se nas dvoje
Na raskršću damara
Molim da
Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
Ostaneš kraj njegovog uzglavlja

Ja da sam ga ranije srela
Podarila bih mu sinova par
Ali dockan priroda pobeže
Zato stani kraj njega
Molim te
Budi blaga njegovom snu

(C) Ljubica Vukov-Davčik

26.nov.2010.g. nema više Vesne princeze poezije“

06.11.2010.

ČAROLIJA VODE – Dušan Ševo

Песме, игре и предања стара,
Дела су, очувана до данашњих дана,
Магијом камена и воде саткана.

У том селу, надомак Лазаревог града,
Где круна обичаја одувек влада,
Цвеће надахнућа непрестано цвета,
И под зимским снегом и под сунцем лета.

Пусти снови нових нараштаја
Замутише воде овог краја,
Лозу традиције трњем обавише,
Пламом лажних нада заискрише.

А док беле воде опојно жуборе
И песници о њима састављају риме,
Шара у пешчару живот осликава,
у месташцу коме дароваше име.

04.11.2010.

MA ŠTA DA KAŽEM-Marina Adamović

ma šta da kažem

vraća se u zgarište srca

nema cveta koji ne pobledi

kada ga orosim krvlju kap po kap

čemu onda venčavanje s rečju

koja me pretvara

u iluziju eha  čovečanstva

03.11.2010.

MI SMO PTICE-Peko Laličić

natkriljujem te
natkriljuješ me
vrela i znamena
pitka od stopala do poslednjeg
pramena
i svićeš u plamenu
uz lomaču napojena
i budiš petlove da rosu gaze
prevrću otkose
brda preturaju
da poletiš van sebe
nadamnom
na mene
da bezglavo o nakovanj bijemo
damari da pucaju
vino da poteče
brzacima
šljivicima
proplancima
u visine
među ptice

02.11.2010.

LAHOR-Nevena Ugrenović

Ti i ja u ovoj sobi
za nepotrebne i nerazumne misli
lakomisleno hrlimo u poeziju
koja nema smisao nas.

Ti lakim vetrom obavijaš stihove
oko moga vrata
Ja nesvesna doba dana
dopuštam da udahnem pesmu
što priziva kraj vremena.

(C) Nevena Ugrenović- Iskrica

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/17861

Stih dana JUL 2010 – bira Bogdanka Rakić

73 пута прочитано
PESME NEDELJE ZA JUL 2010.

  • Andjeo proleća – Vesna Dimitrijević
  • Napomeni me – Rade Jolić
  • Prvi red – Neven Milaković
  • Zapis o tebi – Spasoje Ž. Milovanović
  • U vrtlogu vremena – Vida Nenadić

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/12670

Stih dana- Februar 2010 – Bogdanka Rakić

67 пута прочитано

28.02.2010.

Stih dana i PESMA NEDELJE

Ja, Solomon-Miljojko Milojević 

                
Kad mesec pozlati vrhove gora,
podigne nivoe reka, jezera i mora
u mojoj glavi čudno pitanje se mota:
pre ovog, koliko sam imao života…

Tad drevna slika se javi:
ja, Solomon,  s krunom na glavi,
star, sed i bled ko lattice, belog, svelog, krina,
umoran od svojih 700 žena i 300 konkubina…

Gavran mi slete i nemušto izusti:
“Stiže Makeda, kraljica od Sabe.
Možda su ti šanse slabe,
al pokušaj i ovakvu priliku ne pusti…
Prelepa je: crna, ljupka, nežna -ustreptala srna…

A pokloni prebogati: mnoge kamile i ati,
zlato, srebro, tamjan , začin, dijamanti…
Kraljevstvo joj predaleko-iza devet gora,
Arabije Južne i Crvenog mora.”

Veče pada, al još sunce Jerusalim zari,
trešte zurle, biju talambasi, stižu njene sluge, poklisari
s puno blaga u kovčezima od sandala i kedra
i za njima moja gošća mlada, lepršava, vedra…

Kraljica od Sabe -vatrena Makeda,
sva u zlatu, u tirkiznoj odeždi od svile,
 ima oči crne, nemirne i mile…
Dok me  krišom zagonetno gleda
i ništa ne pita, kao da mi dušu iz očiju čita.

Biserne joj reči mudre zagonetke nose,
bedra, nedra, usne, osmeh mojoj starosti prkose…
O, željo moja, čežnjo, nado, šta da radim sad!?
Posle gozbe, odmah je spopadoh, kao da sam mlad.

“Ne, ne, mudri Solomone, care stari,
ne dodiruj me!Zaboravi moje mladalačke čari!”
“U redu-rekoh, al i ti ne diraj moje lične stvari!”
I tako dogovor pade, ali ja ne ostah bez čežnje i nade.

Kao davljenik za slamku-uhvatih se za zamku:
“Za narednu gozbu-kuvara zamolih-
da sva jela dobro začini i jako posoli!”
I jeli smo, pili…Ispred mene i lepe Makede fine
igrale su,svirale,pevale,ludovale moje konkubine…

Kad smo, ko što pristaje, pošli u svoje odaje,
rekoh jasno i glasno, da me čuje, dok ne ode:
“U moju odaju tri pehara hladne, biserne, vode!”
Noć.Tišina, tama…Čekam da mi dođe sama…

Tek čas prođe i kraljica u moju odaju dođe…
Žedna, snena…Pehar zgrabi nežna ruka njena.
Uhvatih je: ”A dogovor!? Nek mi sude i dvor
i ceo svet -upadaj odmah u moj krevet!”

Dok Jerusalim pohod na Etiopiju sneva
i Davidova zvezda nebo Izrailja šara
vodili smo ljubav ko Adam i Eva
u vremena rajska predivna i stara.

Rodila je Menelika- našeg sina, svetlog lika.
Odrastao-car postao.
***
Oprosti, Sabice moja, oprosti
što ti, posle vekova mnogih, pretresam kosti.
Znam da te tvoje savršenstvo štiti- ko faraonku Nefertiti.
Znam da tvoje vatreno oko sitnim dušama prkosi
ko ponosno srce Žorž Sand i cvet joj u mašti i bujnoj kosi.

Starim, starim, a još bih da sanjarim,
bar dok ne stignem do kraja beskraja,
gde ljubav dvoje u jedno biće spaja.
Kad čežnja starim srcem hara -šta da se radi?
Teško je biti star, a mlad… I lud sto gradi.

27.02.2010.

ПЈЕСНИК И МОРЕ-Невен Милаковић Ликота

Бесмртној сјени Шарла Бодлера

Склопљених сам очију у олујној ноћи
Удисао пјену побјешњелог мора,
Скривен испод старог искривљеног бора
Снио будан зору која неће доћи.

Хтио сам да додирнем тмину и пучину,
Да избавим свијет с три сломљена прста,
Да завапим као Спаситељ са Крста:
Подај Оче кончину свом једином сину.

А онда ме хладна запљуснула вода
Горчином коралног стијења и јода,
И чудна ме грозница што пјеснике тресе

Крилима џиновског галеба узнесе,
Да се мраку смијем са облачног свода
Гдје таштина пузи, а врлина хода.

26.02.2010.

ROĐENDAN-Mirjana Lukić Čalić

Po uranku,

tragove neprespavane noći

ispisane tvojim imenom,

umivala sam dugo.

Obukla haljinu

samo za tebe,

kao da si tu

ovu,

koja otkriva,više nego skriva,

raspustila kosu.

Obojila sam usne

bojom sočne trešnje,

stavila po neku kap parfema,

na mesta koja voliš,

skuhala kafu.

Umesto šećera

suzama je solim,

mešam sećanjem.

Milujem crvenu ružu

poklonjenu samoj sebi

jutros,

za rođendan.

Crveno,

podseća na ljubav.

25.02.2010.

ПОСТАНИ ПЕСНИК-Александра Пејић

Напиши слово,
ослови реч!
Па за њом ново,
знаћеш га, већ!

У венчић речи
уплети стих
и малу строфу
сложи од њих!
У гнезду рима
свиће се дело
јаче од жеља,
храбро и смело!
И ти се склупчај
у свежањ рима!
У сваком слову
нека те има!
И твојих снова
и живе маште
и малих тајни
бакине баште!
Змаја на ветру!
Замка од песка!
Рибица златна
нека се љеска!

Са песмом лети,
расти и живи!
Постани песник!
Песми се диви!

24.02.2010.

GENETSKI ALGORITAM-Ratka Bogdan

Tako kodeks genoma
preslikava bogojavljenje
u zenicama
i priziva potomke
na trokratno kupanje
u deltama od pamtiveka
a beli golub
poruku nosi izabranima
o produženju vrsta
i spasenja.
Mudrost putuje
od usta na usta
kao poljubac sa neba
do preobraženja.

22.02.2010.

Stih dana i PESMA NEDELJE:

Прошло је лето-Слободан Ганић

Прошло је лето са укусом соли,
прозорска окна јесен кишом влажи,
лудо срце куне ме и моли :
тражи је , тражи је , тражи…

Из сна ме буди , на пут ме спрема
шта ти је лудо , шта те мучи кажи
кад од ње више ни помена нема
а оно тихо да га једва чујем:
тражи је ,тражи је ,тражи…

Враћам се тамо где смо ноћас били,
тражим њене стопе у песку на плажи,
лудо срце као пашче цвили:
тражи је ,тражи је ,тражи…

Прошло је много ужарених лета ,
са срцем својим ја сам још у свађи.
Стојимо сами ту на крају света ,
а оно вапи нађи је ,нађи је ,нађи…

21.02.2010.

IMA DANA-Gordana Knežević

ima dana kada bih se rado
dala mladim vukovima

…u ponoć između dva vriska u meni…

ima dana kada mirišem na kroasane
noć i vrelo kestenje

…a ljubav gladuje…

i slutim prelidijume tvojih reči
zarđalih na kiši

i ćutanje tvoje ponekad slutim

i tvoje ledene prste
što cvile oko mojih zglobova

pa te mahnito grlim
mirisom zumbula u bokalu

…a oči me izdaju…

20.02.2010.

Шта сам ти ја?-Милисав Ђурић
 

Да ли сам само бљесак олује
ил` прва кап што на длан ти паде,
умилан дашак што косу ти дира,
голица срце препуно наде?

Или сам можда љубави сјај
пожуда у оку твом,
на уснама име, страст,
безобразан поглед
што прави ти лом? 

Малени кристал јутарње росе
на грудима твојим,
опојан мирис парфема
већ предодређен
ту да постојим…

18.02.2010.

NAJDRAŽOJ ZVEZDI NA NEBU(Stanković-Anđelković Slavici)-Lepa Simić

Razapeta u bol
osećam te
na smrznutim usnama!

A volela si… kad se smejem
i želela si za mene
jedno mesto iz snova.
Tvoja velikodušnost
bila je bezgranična…

Kako je istina surova i gorka…
Nakon svih godna…
Ah, ta sudbina!

Umorne mi oči
u nebo zabodene…
I nije više ono tako daleko
kad znam da si tamo.

Tvoj prerani odlazak govori;
da je život
kao trenutni bljesak na suncu!

Srešćemo se opet…
Jedino vreme nema
početak i kraj!

Često mi dodješ u san, nasmejana
…da se duša izbavi od tuge!

A kad se probudim
udiišem vazduh duboko
da bih te preko mene oživela.

Moja pitanja u grudvu sabijena
kao crne noći vrte se u krug…
Zašto baš ti, zašto baš ti?

Dok tvoj večni san cveta
u nekom oblaku iznad nas,
ja u svom bolu, preslušavam
one naše melodije stare…

Ne vidim te,
ali znam da si tu…
Andeli ne idu daleko-
uvek su nad nama
paze i čuvaju nas…

U mom srcu živećeš zauvek!

 

PESMA NEDELJE:

ZEMLJA ČUDA-Spasoje Ž. Milovanović
 

ljubav je pobegla
u zemlju čuda
u poređane karte po stolu
i molitvu 

sva si
kao
neko
kao neko ko lebdi 

u snegu ovom
sa ledenog vrha
spuštaš se na
zaleđeno jezero 

pleše ta grupa
po sjajnoj ledenoj površini
zadihana
bez ikakve namere 

ovde si tek
upućena si na sopstvenu neuspeh
na smrt na život
presude se donose
tvojim treptajem 

hteo bih da je sve ovo
kao život spomenut
da zaista ne znamo
tačno na čemu smo 

trebalo je da radiš
ono što nisi htela
ali ti si tu ulogu
uredno vratila 

i ja te stvaram uvek iznova
upravo sada
ne
u tome provodim
svoj život spomenut

17.02.2010.

ЈОШ ЈЕДНО ПРОЛЕЋЕ-Латинка Ђорђевић

Савијам живот
брже од ветра,
чувајући љубоморно
сећања дубоко  
у грудима сакривена.

Корачам гордо
кроз прах светлости,
мраморном душом
од заборава
бежећи.

Дајте ми само
још једно пролеће,
да олистам у врт
зумбула и љубичице.
Ватром мојих зеница
да испијам росу
са твог лица,
лица  нарциса.

Да пројездим
модрим небом,
са пчелама
где још липа цвета,
и очима
где се љуби река.

Дајте ми
још само једно пролеће
на ћилиму праскозорја
да растргнем гнев
у жар свитања.

16.02.2010.

ДИВЉЕ СРЦЕ-Стојанка СЕКА Закић
Срце лупа
Срце удара
Срце дивља

Дајем ти
Своје дивље срце
Прими га
Због тебе је подивљало

15.02.2010.

NOVI ŽIVOT-Aleksandra Pavlović-Teda

Više ne trčim
po zreloj zemlji.
Trave talasaju,
a moj se korak
bezrezervno razbrajava
izmedju sočiva i sečiva.

Više me ne obuzima
ledena uzaludnost.
Hlebna toplina
otopila je zenice.
Mrve mi otisci
malog prsta mislioca.

Više mi ni budjenje
ne biva isto.
Ono što postaje
moja kap i kip
kamen je drag,
osmeh na srcu,
tren novoga života.

14.02.2010.

LES NEIGES DE FUJI-SAN: Снегови цвећа-Peer Sever-Sena

Hiromi Aso
је некад била
једина моја љубав
и најлепша љубав
свих времена света
трагом њених очију
зачараног месеца.

А кад ме понекад позове у сну
глас њен је најлепши
од најлепше планинске руже
велике светлости
од једног краја
до другог краја дуге
нежни пролазак ветра.

Hiromi Aso
је једина моја љубав.
Прелепа латицa ноћнa
наранџастa кајсијa нежнa
у сновима путује звезда
у љубави сва најлепша.

А сан је дуг          
од срца њеног
њеном имену руже
изговарајући једине

речи љубави:
Hiromi Aso
име  мојe нежнe тугe.

13.02.2010.

PIŠI PROPALO-Vida Nenadić
 
Hmmmm….
Znam šta ću!
Isričaću ti
jednu priču.
Živeli su jednom
ljubav i prijateljsvo
zajedno.
Onda se prijateljsvo
malo pomaklo,
i u tom pomaku
zavist je dotaklo.

Tad je i ljubav,
Iznenada
onako vrela,
ljubomoru srela.
Sad se,
već neko vreme,
prijateljsvo i zavist
i ljubav i ljubomora
redovno druže.
I prepliću se
godinama.
Samo,
i pored toga
što se
međusobno druže
ljubav i prijateljstvo
nikako ne znaju
kako da se
ponovo zbliže.
Pišem ti:
Piši propalo.
Mnogo je to
komplikovano.
A ti,
čitaj
kao što je napisano.

12.02,2010.

ZEMLJA ČUDA-Spasoje Ž. Milovanović
 

ljubav je pobegla
u zemlju čuda
u poređane karte po stolu
i molitvu 

sva si
kao
neko
kao neko ko lebdi 

u snegu ovom
sa ledenog vrha
spuštaš se na
zaleđeno jezero 

pleše ta grupa
po sjajnoj ledenoj površini
zadihana
bez ikakve namere 

ovde si tek
upućena si na sopstvenu neuspeh
na smrt na život
presude se donose
tvojim treptajem 

hteo bih da je sve ovo
kao život spomenut
da zaista ne znamo
tačno na čemu smo 

trebalo je da radiš
ono što nisi htela
ali ti si tu ulogu
uredno vratila 

i ja te stvaram uvek iznova
upravo sada
ne
u tome provodim
svoj život spomenut

10.02.2010.

VALJDA LJUBAV-Slobodan Ivanović
 

Ne želim

Da budeš moja

I neću

Da budem tvoj

Hteo bih

Da si svoja

I hteo bih

Da sam svoj

Pa da sebe svoju

I svoga sebe

Jedno drugome

Darujemo

Poklanja

I uzimamo

I tražimo

Bez predaha

Do zadnjeg daha

I da

Jedno u drugom

Nalazimo

Ja tebe

Ti mene

Pa da jedno u drugom

Sretnemo sebe

Valjda bi to

Bila ljubav.

09.02.2010.

ZA MOJ RODJENDAN-Eleonora Luthander

Za  moj rodjendan
 volela bih da čitam pesme
na fudbalskom stadionu

Da pljunem
u crnu rupu univerzuma

PESMA NEDELJE

ŽIVOT-Jovan Mihajilo

Depresija smrti.
Otuđeno srce.
Uzimam aortu
i plešem sa
suzom.

Magazin misli
u telo trpam
tokovi reka
u mom krvotoku

Otrovi zmija
planduju u
toru.
Pogani krikovi
nažuljaše mozak
a glava trula  
i sve se prosu.

Čekićem okivam
misli. Zamrsi kosu
medom.
Ruka mi trne prsti je
dave

Od kosti dedova
svojih zidaću kulu
novu.
Krv će mi biti voda
za beton sakatog
groba

08.02.2010.

IMPRESIJA-Miljojko Milojević

Kad noć, duga, nestane
i prohladno, zimsko, jutro svane,
moja, uska i kratka, ulica oživi.

Na suženom horizontu grada,
dok lebde vlažni oblaci sivi,
i krovovi, visoki, nebo rezbare,

dve vrane, svadljive, stare
grakću na jato golubova
pod strehom susednog krova.

Jedan golub i golubica žuta,
poput starog zlata,
šćućureni na ćošku, van jata,

ljube se… ljube… i maze…
Dok tiho na pešačke staze,
i svuda, sleću retke pahuljice,

i jato se ježi i zbija ispod krova
njihova čežnja ne zna za granice
vremena, prostora i snova…

Pet- šest đaka- prvaka i trećaka,
sa rancima prepunim knjiga i svezaka,
sanjivi, bledi i nežni, prema obližnjoj školi žure…

Ulica cela već postaje bela. Ispred nekih zgrada,
sa borova i jela treperi, blista i oko mami čista,
tamno-zelena boja kao na slikama impresionista…
                      

07.02.2010

ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 2-Пеко Лаличић

Иза мене капије
и заборављене ципелице

испред мене капија
и неми вис
који се крије

између
ја
и моја сена
водимо рат
на путу
који ме пије.

06.02.2010.

Маслачак и Бела Рада-Зорица Прокопић

Бела Рада, стидљивица
испод густих трепавица
сакривала наде трачак
да је спази жут Маслачак.

А то момче жутоглаво
не сме да погледа право
већ искоса, крадомице,
пут ливадске лепотице.

Прође читав месец један,
Наниза се дана ђердан,
и још који минут више-
они се не осмелише.

Маслачак је сад  делија,
Бела Рада заноснија,
кришом гаје жељу сетну,
да се пред крај песме сретну.

Ветар нежни развигорац,
као какав  чудотворац,
случајно и нехотице
споји  две оклевалице.

Заћарлија близу, ближе
Маслачак се  увис диже
долете до Беле Раде –
у наручје њено паде.

05.02.2010.

SAMA-Marina Adamović

Zadivljena pratim boje

Duge,

Vode

I oblaka,

Znajući da više nema

Mučnog puta kroz bespuće,

mutnog svetla,

sivog zraka

i preteškog osećanja

da mi nema ni koraka…

04.02.2010.

И  ОВЕ  НОЋИ -Стојанка СЕКА Закић

И ове ноћи срце пати
И ове ноћи душа замире
И ове ноћи ја љубав желим

И ове ноћи остадох сама

И ове ноћи ја тражих нешто
И ове ноћи имадох жељу
И ове ноћи пожељех срећу

Ујутру се смијах својим сновима

03.02.2010.

NE TUGUJ-Sanja  Petrović

Ja vidim mora i planine.
Osećam mirise vetrom nošene.
Čujem razdragane osmehe
i plač dece tek rođene.

Ne tuguj, strašnije je
da u zdravom telu duša umire.

02.02.2010.

RAPSODIJA RASIJANJA-Danja Đokić

Iz korijena ću vaditi korjenje
tvoje riječi oblagati svojim viđenjima
i neću se čuditi ako u ogledalu
prepoznam tebe iz davnih dana
jer hodam tvojim tragovima
udišući zaborave danih obećanja
spajamo se sporama rasprsnutih
kometa dodirnutog Svemira dok
ugrušak straha kola krvotocima

(tipična simbioza gubitnika
između sjetve i žetve)

01.02.2010.

PUTNICE -Branka Zeng

Putuju mislima
u daljini
neka se jutra bude
kao da cvet latice
otvara i čeka rosu

život da rodi
u danu koji nastaje
otvara se i bledi
sena od koje
su pobegle zvezde
misleći da put jesu
daljine ali nisu
misli one koje
se skrivaju
i nestaju one
moje putnice
priča-lice
tužbalice
veselice
radosnice
tek tako
namernice
ne-skrivalice
moje
putuju mislima
mojim.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/6868

Danas nam je divan dan,divan dan…

57 пута прочитано

SREĆAN ROĐENDAN BILE!

Boba

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/6611

Pages: 1 2 Next

Load more