Dejan Ivanović

Dejan Ivanović

Pages: 1 2 3 4 5 Next

Najkomentarisanije objave

  1. NAJKRAĆA PESMA – Dejan Ivanović — 4 comments
  2. TIŠINA – Dejan Ivanović — 2 comments
  3. COOKIE — 1 comment

Author's posts

HAIKU – Dejan Ivanović

Zvuk flamenka
se prostire dvoranom –
– zlatni prsti

***
Vrabac oprezno
sleteo na bedro
golom kamenu

***
Hrpa lišća pred
trošnom školskom kapijom
umesto đaka

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60727

HAIKU – Dejan Ivanović

I tiha voda
neoprezno završi
kao bučan slap.
***
Sunčano jutro
žedno pokraj izvora
lišće žubori
***
Sakrio se šum
mora u nežnom srcu
ogromnog kita

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60650

HAIKU – Dejan Ivanović

Planinska staza
plašljivo uzmiče zec
gladnom čoporu

***
Nemirna reka
sa beskrajem mora
nežno se srodi

***
Noć oprezno
kuca na teška vrata
otvrdlog srca

***
Zmija u vodi
uporno gleda žabu
hipnotišući

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60603

GOSPODARI RATA – Dejan Ivanović

Neko će želeti rat
a to neću biti ja, to nećeš biti ti …
Žarišta i krize na ovoj planeti,
ostavljaju samo pustoš i polja smrti.

Ko su malobrojni gospodari,
što nameću poredak stvari?
Spremaju nam mač i oganj, kuju gvožđe vrelo,
razmisli, zapitaj se, stavi prst na čelo;

Dok ne čuješ sa druge strane
za golgotu, ruševine, talase izbeglica,
progone, kako plaču majke, ozebla, gladna deca;
za potresne prizore, bolest, ljute rane …

Pogledaj bar, osvrni se kad naiđeš,
na znamenja poprišta, užase stratišta,
etnička čišćenja, groblja i zgarišta;
sprženu zemlju, ugasla ognjišta …

Porazna naličja, sumorne hronike
ispraznih reči, surove politike;
Možda su mogli i oni jednom, voleti kradom,
putovati s nadom..?

U miru nekud poći isto kao i ti?
Zato smerno zastani, obiđi i vidi;
tiho se pokloni pa nastavi svojim putem.
Idi, samo idi …

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60542

ZBOG ČEGA RAT ? – Dejan Ivanović

Sinoć su pucali na lidera opozicije
u nekoj dalekoj, siromašnoj zemlji;
U vazduhu se još osećao miris
umirućih ostataka civilizacije,
pomešan sa smrtonosnim dozama
svakojakih aerozagađenja.
Mirisalo je i na sukobe oštrih razmera,
samo razrešenja svakovrsnih razmirica
nisu bila ni na vidiku;
Ko je i zašto lovio u mutnom, opljačkao
izneverio, varao, krao, izneo … lagali su,
uglavnom svi ali niko nije hteo da sasluša
šta onaj drugi hoće da kaže, već svi kazivahu
svoju verziju, svoju priču, svoju istinu, u glas …
Pobogu, zar je toliko teško čuti,
suočiti se sa njom, ma kakva bila?
Zašto istina najviše plaši i boli,
iako možda ima mnoga lica?
Dok sam gledao uznemirujuće vesti
u polumračnoj sobi, sa bezbedne udaljenosti
u nekoj zemlji, daleko, čak na drugom
kontinentu, miris krvi i tla je privlačio
petu, šestu i sedmu silu; čekale su
spremne, zadivljene za njih opojnim,
oštrim mirisom profitirajućeg užasa …

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60521

EPIGRAMI (satirični “reklamni slogani”) – Dejan Ivanović

SLAVA
Dan
kad dolazi Bogdan.

VEČERA
Lignje
ili jagnje?

A
testenine?
Ne.

U ŠETNJU
kancelarija
ubija

POVREĐEN
oporavljen
al’ zaboravljen …

MAČKE
k’o
igračke

NE’Š SE NIKAD UDATI
baba
se zgražava.

GDE?
Tamo;
vidimo se nasamo.

POZDRAV
iz Kenije
od Ksenije

KSENIJA
čemu je slon
sklon?

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60477

HAIKU – Dejan Ivanović

Dosadna kiša
na sivoj crkvi pere
visoke prozore

***
Balkonom jecaj
prastare harmonike
snažno maštanje

***
Sa drevne kule
gledamo u daljini
našu budućnost

***
Kiša prekrila
tek olistalu šumu
tužnim sećanjem

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60445

HAIKU – Dejan Ivanović

Zub vremena
čerupa staru kuću
ciglu po ciglu

Idem naviše
planina privlači
neizvesnošću

***
Tužna obala
nad uspavanu reku
nagle se vrbe

Na našoj reci
zabraniše pecanje
plastične kese

Nadošla reka
opkolila srušen most
tamnom bujicom

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60314

Dejan Ivanović – tri HAIKU pesme

***

Danima gledam
gust oblak nad Pančevom 
otrovni crni dim

(mart 1999. – mart 2019.)

***
Zvuci sirena
zamotavahu ljudi
duvan u papir

(april 1999.)

***
Moju baku su
na sopstvenoj sahrani
plašile bombe

(1907 – jun 1999.)

D.Ivanović, 25.03.2019

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60253

NEDOSTAJE MI – Dejan Ivanović

Gde je ona
o kojoj zapravo maštam,
uporno mi nedostaje?
Voleo bih da znam, kud’ je odlutala?
Ako se ponovo vrati i nastani,
ovde kraj mene
da zauvek ostane;
nek’ sve što je bilo,
prekrije magla zaborava …

Jer, nedostaje mi ona,
kao premalo sna
u noćima na izdisaju …
Kada će stići, bliži li se dan?
Blistavi trenutak,
dugo očekivane sreće;
Ipak neće ?
Sustiglo nas vreme,
mimoišle godine.

Pamtim još koliko
i živim, iako ne živim;
Između praznih reči,
preostala daljina guši.
Kroz prodornu prizmu tame,
zaiskri nemir u duši,
željnoj svetlosti;
navikloj da postojiš
još samo u jednoj pesmi …

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60224

ČIME JE ZASLUŽILA – Dejan Ivanović

Čemu, uopšte poezija?
Služi li, potiranju apsolutnih vrednosti?
Ko su nafurani likovi,
uzurpatori duhovnog prostora ?
Ko poseduje sav taj prostor i svo ovo vreme?
Autentičnim eksplicitnim izlivanjem?
Veštačkom oplodnjom objekta, gubi li se
boja namerno izazvanih pobačaja?
Danas, prefinjena kristalizacija uma
ne izviruje iz previrućih kratera
prečišćenog kafanskog dima;
Možda implicitno i služi?
Nihilizmu. Ništavilu. Anihilaciji. Poništavanju.
Jesenjina. Desanke. Haikua. Veličina.
Čime li je samo zaslužila ?

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60201

NOĆ NE ZNA ŠTA JE JUTRO – Dejan Ivanović

Plašila me noć koje se ne sećam
ili se ne poznajemo dovoljno.
Njena tragična nadmoć i posebnost,

taman se dogodi; da mračne faze
prikrivam sanjarenjem, dubokim
disanjem i motivišućim rečima .

Kako ću smoći snage da prestanem
sa ovim pisanjem
na kolenima?

Kažeš jutro, ali
ja ne znam šta je jutro.
Poželiš mi laku noć a ja pišem još,

malo, ma samo još malo;
dobro, ako već ideš, idi
ali prerano odlaziš u tu noć, duboko

da joj se bestidno predaješ …

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60169

SRNA – Dejan Ivanović

Dolaziš s prolećem,
da kitiš prirodu u sjajna ruha
i nove šarene odore, Persefono …
Izgubljeno stado čuje se u planini,
duboko, bije zvono, iznemoglo i dokono;

Sunce preleti preko livada i polja, žestoko,
tek da probudi uplašenu srnu,
zrakom što zapali joj oko.
Od pogleda u tamne oči srne,
reč u grlu zastane, srce zanemi i otrne …

Trčala je ucveljena mala srna,
kroz planinu uplašena, kao pomahnitala;
Dok je nije mesečina zagrlila,
pod snežnim vrhovima, međ stoletnim kedrovima;
Skrivena za oblacima, zaspalu u visinama.

Pesma objavljena u zborniku kulturnog udruženja

Zlatna reč – Srpska kruna iz Beča, za 2018. godinu 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60022

TRI KRATKE PESME – Dejan Ivanović

KAŽI NEŠTO

bar dve, tri prijatelju, brate, rode;
Ništa. Samo mahnu i ode.

ENGLESKI

ubrzani metod duboke zafrkanovski,
ekser – sajz;
čapter – van, rul van – eej!
Kloz ajs, najcokej.

U MOJOJ BAŠČI

ti si bila cvet
sve dok nisi počela da mi kradeš net
zato te više ne zovem cvet
nego kaktus
jerbo sam shvatio da si pravi baksuz

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59905

SATIRIČNI REKLAMNI SLOGANI No. 6 – Dejan Ivanović

NAŠI
geni
pravilno raspoređeni

NAŠA
himna
legitimna

NAŠE
pohvataše?
Ma ne. Pohvališe!

DA LI SU 
pretili,
ili ?

LJUBAV 
oboje
se boje;

MUZIČKA ŠKOLA
dva časa
kontrabasa.

KULTURA
u operi,
vozači i autostoperi …

IMENA
slatka
Milanka
(i Milena)

BUBAMARA
krupne
tufne;

KONTROLA BESA
psihijatri
u vatri.

KORUPCIJA
Snežana,
nije umešana!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59855

Pages: 1 2 3 4 5 Next

Load more