Dejan Ivanović

Dejan Ivanović

Pages: 1 2 3 4 5 Next

Najkomentarisanije objave

  1. NAJKRAĆA PESMA – Dejan Ivanović — 4 comments
  2. TIŠINA – Dejan Ivanović — 2 comments
  3. COOKIE — 1 comment

Author's posts

NEDOSTAJE MI – Dejan Ivanović

Gde je ona
o kojoj zapravo maštam,
uporno mi nedostaje?
Voleo bih da znam, kud’ je odlutala?
Ako se ponovo vrati i nastani,
ovde kraj mene
da zauvek ostane;
nek’ sve što je bilo,
prekrije magla zaborava …

Jer, nedostaje mi ona,
kao premalo sna
u noćima na izdisaju …
Kada će stići, bliži li se dan?
Blistavi trenutak,
dugo očekivane sreće;
Ipak neće ?
Sustiglo nas vreme,
mimoišle godine.

Pamtim još koliko
i živim, iako ne živim;
Između praznih reči,
preostala daljina guši.
Kroz prodornu prizmu tame,
zaiskri nemir u duši,
željnoj svetlosti;
navikloj da postojiš
još samo u jednoj pesmi …

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60224

ČIME JE ZASLUŽILA – Dejan Ivanović

Čemu uopšte poezija?
Služi li, potiranju apsolutnih vrednosti?
Ko su nafurani likovi,
uzurpatori duhovnog prostora ?
Ko poseduje sav taj prostor i svo ovo vreme?
Autentičnim eksplicitnim izlivanjem?
Veštačkom oplodnjom objekta, gubi li se
boja namerno izazvanih pobačaja?
Danas, prefinjena kristalizacija uma
ne izviruje iz previrućih kratera
prečišćenog kafanskog dima;
Možda implicitno i služi?
Nihilizmu. Ništavilu. Anihilaciji. Poništavanju.
Jesenjina. Desanke. Haikua. Veličina.
Čime li je samo zaslužila ?

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60201

NOĆ NE ZNA ŠTA JE JUTRO – Dejan Ivanović

Plašila me noć koje se ne sećam
ili se ne poznajemo dovoljno.
Njena tragična nadmoć i posebnost,

taman se dogodi; da mračne faze
prikrivam sanjarenjem, dubokim
disanjem i motivišućim rečima .

Kako ću smoći snage da prestanem
sa ovim pisanjem
na kolenima?

Kažeš jutro, ali
ja ne znam šta je jutro.
Poželiš mi laku noć a ja pišem još,

malo, ma samo još malo;
dobro, ako već ideš, idi
ali prerano odlaziš u tu noć, duboko

da joj se bestidno predaješ …

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60169

SRNA – Dejan Ivanović

Dolaziš s prolećem,
da kitiš prirodu u sjajna ruha
i nove šarene odore, Persefono …
Izgubljeno stado čuje se u planini,
duboko, bije zvono, iznemoglo i dokono;

Sunce preleti preko livada i polja, žestoko,
tek da probudi uplašenu srnu,
zrakom što zapali joj oko.
Od pogleda u tamne oči srne,
reč u grlu zastane, srce zanemi i otrne …

Trčala je ucveljena mala srna,
kroz planinu uplašena, kao pomahnitala;
Dok je nije mesečina zagrlila,
pod snežnim vrhovima, međ stoletnim kedrovima;
Skrivena za oblacima, zaspalu u visinama.

Pesma objavljena u zborniku kulturnog udruženja

Zlatna reč – Srpska kruna iz Beča, za 2018. godinu 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60022

TRI KRATKE PESME – Dejan Ivanović

KAŽI NEŠTO

bar dve, tri prijatelju, brate, rode;
Ništa. Samo mahnu i ode.

ENGLESKI

ubrzani metod duboke zafrkanovski,
ekser – sajz;
čapter – van, rul van – eej!
Kloz ajs, najcokej.

U MOJOJ BAŠČI

ti si bila cvet
sve dok nisi počela da mi kradeš net
zato te više ne zovem cvet
nego kaktus
jerbo sam shvatio da si pravi baksuz

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59905

SATIRIČNI REKLAMNI SLOGANI No. 6 – Dejan Ivanović

NAŠI
geni
pravilno raspoređeni

NAŠA
himna
legitimna

NAŠE
pohvataše?
Ma ne. Pohvališe!

DA LI SU 
pretili,
ili ?

LJUBAV 
oboje
se boje;

MUZIČKA ŠKOLA
dva časa
kontrabasa.

KULTURA
u operi,
vozači i autostoperi …

IMENA
slatka
Milanka
(i Milena)

BUBAMARA
krupne
tufne;

KONTROLA BESA
psihijatri
u vatri.

KORUPCIJA
Snežana,
nije umešana!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59855

TRENUCI POSTOJANJA – Dejan Ivanović

Golub pismonoša daje časove letenja
ustreptalim krilima
otkinutim, od Sunca, užarenim
valom emotivne protuberancije;
Nadobudnim putnicima letećih ćilima,
gonjenih energijama potencijalnih barijera,
svežim putem tihe kontemplacije.

Par stotina koraka puta vode odavde do vrha …
Nečega što plaši;
Zatamnjen je pogled sa visina na još veći vrh
u fokus svesti , nepoznatog smisla
rasprostiranja čestica eruptivne antimaterije;
Koji se može sagledati jedino još iz udaljenih pravaca,
rastućih samoobmana beskonačnog niza.

Devojka se usteremila za psom; pas se otrgao,
uspaničen beše trenutkom postojanja
zvezde na tom nebu, plodnošću udaljenog bora …
Odozgo, usamljeni vojnik
na straži prozebao, plovi mesec, svetionik;
ispod kojeg umorni, zagrljeni sedoše,
opsednuti nemom iluzijom veličine.

Da zajedno posmatraju mirno, vedro veče
puno mesečine
i sjaja u simbolici novog misaonog eksperimenta;
Dok su mekim kosinama rubnih planinskih strana
u gorućoj formi stvaralačkog procesa,
razigrani talasi mesečevog okeana,
oblikovali impresije mudrosti u ritmu života …

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59828

MI I KOSOVO – Dejan Ivanović

s paktom
za vratom;
Ali ko nam pakt
natovari na vrat?
Mi smo, kažu
obična kolateralna šteta!
Jer tad je bio došao vakt,
da se uništi drugi pakt,
rušenjem zidova
i željeznih zavesa.

Da dođe
do preraspodele moći,
preuređenja sveta;
putem neumitnih
istorijskih procesa.
Ili voljom tuđih interesa,
zakulisnih političkih igara,
globalnih katastrofa, erupcija,
strategijskih pomeranja,
promena i potresa?

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59712

BES – Dejan Ivanović

Jabuke,
herojski osvajaju;
u veštom pokušaju
rado ulepšavaju
poseban dan.
Objašnjavajući smelo
da  krijem nešto,
veselo.
Dok me ne savlada san.

Jabuke
one žute, zlatne;
kiselkastoslatke
krupne, pune mrkih lišaja.
Ko je doneo nije važno,
(nadam se da su oprane).
Svejedno uzeh
iz duboke korpe,
bez suvišnih pitanja.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59613

GOVORIM A TI NE RAZUMEŠ – Dejan Ivanović

Govorim a ti ne razumeš.
Moj način razmišljanja I stav
moju plahu ćud, 
tešku narav;
kažeš onako, tek usput,
smisao za humor ti je uvrnut …

Pogledi na svet,
shvatanja i senzibilitet
nam se mimoilaze.
U velikom su raskoraku;
dok ti gaziš sjajne, guste staze
ja tumaram po mrklom mraku …

Noć me stiže,
puzajući, podmuklo, iznenada
kroz prostrane orbite,
pojasa lutajućih asteroida;
umorna, sklopi ruke,
iznad krovova usnulog grada.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59444

NAJTEŽE JE BITI ČOVEK – Dejan Ivanović

Davno smo se u mojoj i tvojoj kući,
zajedno igrali, jedući
‘leba i masti, proje – šta nam ko da
ređe mleka, sira kad se nađe.

Najčešće gladni; jeli bi voća
onako natašte, još zelenih šljiva,
mušmula, kajsija, krušaka.
Neki dan smo se sreli; prođe, da me i ne pogleda.

Ćuteći. Ako. Neka.
Jednom smo bili deca, ja željan tvojih
nedostižnih, skupih igračaka,
lopte, bicikla, ti proje, sira, trešanja, krušaka.

Veruj, beše mi svejedno.
Toliko svejedno da ne mogu iskazati;
jedino malo sramota, tvojega srama –
– to li je takozvani transfer blama?

Sramota zbog tebe, takvog;
od koga život ne načini ČOVEKA!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59017

DVE KRATKE PESME – Dejan Ivanović

 

1.MOŽE LI KRAĆA?
(direktor)

Pozvao me na razgovor,
generalni direktor.
Strepeo sam od sastanka.
Kad ugledah napuderisanog zalizanka,
kojeg je postavila politička stranka !

2. KONTRA … ( ŠTA )

… i Kesić ? Salijeri I Mocart;
Poznata marka i škart,
brend I loša kopija, 
original i kineska parodija. 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58960

NA PERONU – Dejan Ivanović

Balada, na izdvojenom peronu u predvečerje;
ravnoteža žutog svetla i sivila, stanica prolaznosti,
proputovanja, zamišljeni putnik čeka na istom peronu.
Usamljen, bez prtljaga, premalo nade, upozorenja,
ideja zaraslih u zapuštenoj periferiji na lošem glasu.
Silazeći, sunce tvori bestelesne odraze,
vreme stoji po strani, senke padaju;
Sve nekako počinje u sumrak, smiraj dana,
taj tromi zvuk što dolazi niotkud, iznad polja
i vreme dok trajno uzmiče pred nepoznatim,
ukopan strah na licu, nervozna škripa,
nesređena gomila, lom i vrisak, užurbanost.
Prastare klupe, dok dugo sede, sećaju putnike
na noći pod vedrim nebom, bol u predelu epigastrijuma
hirurških rezova, posttraumatskih poremećaja,
nepoloženih ispita u oktobru, povratka u nedođije.
Sećanja obmanjuju neizvesnosti ustajalih mirisa
odvratnih čekaonica, učionica, poligona,
radionica i šarenih karnevala …

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58860

POKLANJAM TI OVO VREME – Dejan Ivanović

Poklanjam ti vreme koje drugačije počinje da teče.
Prividno izjednačenu sadašnjost sa prošlošću,
zaumnih rituala u anomalijama ustalasale vode.

Kad strujanje proključalih fontana u ekstazi
magijske igre duha, otvorenog prema svemu što postoji
zapljusne, pod zadremalom obrednom paučinom …

Izgubljenu radost, zagonetne ideale mladosti.
Iskreni šapat, mobilnost čulnih reči
u simbiozi straha i uznemirujuće ozbiljnosti.

Sve što kod sebe smatram vrednim.
Plodnost oaza, izazove obala udaljenih reka
i duboku anksioznost obazrivog iščekivanja …

Možda naposletku, pod stresom ruševina
strogih uzglavlja, pokislih fenomena poslednjih želja ,
nečije srce iznenada zakuca prazninom, odmeklo ..?

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58733

NAJKRAĆA PESMA – Dejan Ivanović

Stvarnost
nažalost
nije samo šareno cveće
ni bistri potoci
bajkovite iskre
romantika

već posvuda
čemer i tuga
viđena očima
živih pesnika
u dušama
skrušenih nesrećnika

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58645

Pages: 1 2 3 4 5 Next

Load more