Dejan Ivanović

Dejan Ivanović

Pages: 1 2 3 4 Next

Najkomentarisanije objave

  1. NAJKRAĆA PESMA – Dejan Ivanović — 4 comments
  2. TIŠINA – Dejan Ivanović — 2 comments
  3. COOKIE — 1 comment

Author's posts

MI I KOSOVO – Dejan Ivanović

s paktom
za vratom;
Ali ko nam pakt
natovari na vrat?
Mi smo, kažu
obična kolateralna šteta!
Jer tad je bio došao vakt,
da se uništi drugi pakt,
rušenjem zidova
i željeznih zavesa.

Da dođe
do preraspodele moći,
preuređenja sveta;
putem neumitnih
istorijskih procesa.
Ili voljom tuđih interesa,
zakulisnih političkih igara,
globalnih katastrofa, erupcija,
strategijskih pomeranja,
promena i potresa?

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59712

BES – Dejan Ivanović

Jabuke,
herojski osvajaju;
u veštom pokušaju
rado ulepšavaju
poseban dan.
Objašnjavajući smelo
da  krijem nešto,
veselo.
Dok me ne savlada san.

Jabuke
one žute, zlatne;
kiselkastoslatke
krupne, pune mrkih lišaja.
Ko je doneo nije važno,
(nadam se da su oprane).
Svejedno uzeh
iz duboke korpe,
bez suvišnih pitanja.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59613

GOVORIM A TI NE RAZUMEŠ – Dejan Ivanović

Govorim a ti ne razumeš.
Moj način razmišljanja I stav
moju plahu ćud, 
tešku narav;
kažeš onako, tek usput,
smisao za humor ti je uvrnut …

Pogledi na svet,
shvatanja i senzibilitet
nam se mimoilaze.
U velikom su raskoraku;
dok ti gaziš sjajne, guste staze
ja tumaram po mrklom mraku …

Noć me stiže,
puzajući, podmuklo, iznenada
kroz prostrane orbite,
pojasa lutajućih asteroida;
umorna, sklopi ruke,
iznad krovova usnulog grada.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59444

NAJTEŽE JE BITI ČOVEK – Dejan Ivanović

Davno smo se u mojoj i tvojoj kući,
zajedno igrali, jedući
‘leba i masti, proje – šta nam ko da
ređe mleka, sira kad se nađe.

Najčešće gladni; jeli bi voća
onako natašte, još zelenih šljiva,
mušmula, kajsija, krušaka.
Neki dan smo se sreli; prođe, da me i ne pogleda.

Ćuteći. Ako. Neka.
Jednom smo bili deca, ja željan tvojih
nedostižnih, skupih igračaka,
lopte, bicikla, ti proje, sira, trešanja, krušaka.

Veruj, beše mi svejedno.
Toliko svejedno da ne mogu iskazati;
jedino malo sramota, tvojega srama –
– to li je takozvani transfer blama?

Sramota zbog tebe, takvog;
od koga život ne načini ČOVEKA!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59017

DVE KRATKE PESME – Dejan Ivanović

 

1.MOŽE LI KRAĆA?
(direktor)

Pozvao me na razgovor,
generalni direktor.
Strepeo sam od sastanka.
Kad ugledah napuderisanog zalizanka,
kojeg je postavila politička stranka !

2. KONTRA … ( ŠTA )

… i Kesić ? Salijeri I Mocart;
Poznata marka i škart,
brend I loša kopija, 
original i kineska parodija. 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58960

NA PERONU – Dejan Ivanović

Balada, na izdvojenom peronu u predvečerje;
ravnoteža žutog svetla i sivila, stanica prolaznosti,
proputovanja, zamišljeni putnik čeka na istom peronu.
Usamljen, bez prtljaga, premalo nade, upozorenja,
ideja zaraslih u zapuštenoj periferiji na lošem glasu.
Silazeći, sunce tvori bestelesne odraze,
vreme stoji po strani, senke padaju;
Sve nekako počinje u sumrak, smiraj dana,
taj tromi zvuk što dolazi niotkud, iznad polja
i vreme dok trajno uzmiče pred nepoznatim,
ukopan strah na licu, nervozna škripa,
nesređena gomila, lom i vrisak, užurbanost.
Prastare klupe, dok dugo sede, sećaju putnike
na noći pod vedrim nebom, bol u predelu epigastrijuma
hirurških rezova, posttraumatskih poremećaja,
nepoloženih ispita u oktobru, povratka u nedođije.
Sećanja obmanjuju neizvesnosti ustajalih mirisa
odvratnih čekaonica, učionica, poligona,
radionica i šarenih karnevala …

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58860

POKLANJAM TI OVO VREME – Dejan Ivanović

Poklanjam ti vreme koje drugačije počinje da teče.
Prividno izjednačenu sadašnjost sa prošlošću,
zaumnih rituala u anomalijama ustalasale vode.

Kad strujanje proključalih fontana u ekstazi
magijske igre duha, otvorenog prema svemu što postoji
zapljusne, pod zadremalom obrednom paučinom …

Izgubljenu radost, zagonetne ideale mladosti.
Iskreni šapat, mobilnost čulnih reči
u simbiozi straha i uznemirujuće ozbiljnosti.

Sve što kod sebe smatram vrednim.
Plodnost oaza, izazove obala udaljenih reka
i duboku anksioznost obazrivog iščekivanja …

Možda naposletku, pod stresom ruševina
strogih uzglavlja, pokislih fenomena poslednjih želja ,
nečije srce iznenada zakuca prazninom, odmeklo ..?

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58733

NAJKRAĆA PESMA – Dejan Ivanović

Stvarnost
nažalost
nije samo šareno cveće
ni bistri potoci
bajkovite iskre
romantika

već posvuda
čemer i tuga
viđena očima
živih pesnika
u dušama
skrušenih nesrećnika

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58645

VRLO KRATKA PESMA – Dejan Ivanović

Ponudila mu je netaknuti život
pod ispucalom zemljom,
presahlog rečnog korita;

Darovao joj je bronzani osmeh.
U tužnom hladu starih vrba,
željnih vode slanog jezera,

probudio se iz sna očaran.
Definisanom, blistavom aurom
sjaja sveća i gorkog plamena mača;

Zbunjen jasnom prolaznošću.
Raspoznavanjem estetike užasa.
Jedinstvenog oblika čistog ipostasa …

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58643

NENADMAŠNA ISKRA – Dejan Ivanović

Neistražena bajko
istančane suštine
pod okamenjenim stubovima
slojevitih arhitektura
temeljnih arhetipova
kao sova ova
dosadna si
dok se oglašava tu ispod krovova
usred belih noći

voleo bih da brzo odeš
ali najpre da saznam ko si
tako oprezno skrivena
poput vitkih figura fatalnih žena
zanesenih svečanim ritmom
u baršunastim naborima
večernjih haljina

da li posvemašna iskra
provincijalnog duha
slobodno luta
mutnim krugovima
beskrajnih dubina,
večnog mamurluka

ili
zgrožena i iznurena
ispraznost demencije
ugrožava stabilnost simetrije
i postojanost blizine
biti postanka
u nenadmašnoj sreći
omiljenog kutka

za svaki slučaj
usput se pitam
hoćeš li ponovo doći
kad nas obuzme prošlost
grehovi, kajanja, očaj
kroz beznadežni vrisak
otelovljen i blizak
pokisle sove huk
što besciljno prolama mrak
i hladni muk,
zimske noći …

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58571

BEČIĆI – Dejan Ivanović

slovo S simbolizuje sopstvenu slabost
istaknuto u začaranom krugu
obeležja vizuelnog identiteta
na zastakljenoj terasi
obližnjeg hotela

stabilnost kosina
gipsanih kolonada
spolja izgleda superiorno
zarobljena zamkama šljaštećih vrhova
sve suptilnije i suptilnije, strasno

ko će nastaviti slavnu
tradiciju objavljivanja
pohabanih termina
glasnika degutantnih sadržaja
uspeha, sjajnih doba i prohibicija

neki stilovi su
poput tabloida
smišljeni da se dopadnu
kulturno i socijalno
depriviranim slojevima

Slomljenom snagom
svog iskonskog senzibiliteta
ispaštam nad tužnim konačištima
smelih utopija
bez trunke stida

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58544

POSLEDNJA BURA NAŠEG LETA – Dejan Ivanović

 

(rekla si da ćeš nekuda da putuješ)

pisala si mi da ćeš
nekuda da putuješ
danas pre podne, oko …
deset
do jednog vašeg udaljenog otoka
na izlet,
(možda Brača)
već je veče
a ne videh da se vraćaš
kud se dede?
nema te zadugo
ovde je zahladnelo jako
temperatura se naglo spustila
kiša je najpre rominjala
a sada je sve jača
ni ja ne pođoh u uobičajenu
šetnju
večeras
glava me zabolela nešto
i pomislih načas
možda te uhvatila u povratku
zadocnela bura neka
iz zasede
poslednja ovog leta
na izmaku
pretpostavljam da je i kod tebe
već sveže
jer hladni talas
uvek dolazi otuda, od vas,
nama
sa te je strane sveta …
javi se brzo, javi
napiši poruku,
odmah, bilo šta prozbori
rasteraj ovu sumnju dok gori
i tišinu, koja muči ;
… i smeta

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58498

U smiraj – Dejan Ivanović

U ranoj i kasnoj fazi izobličenja, sasvim poderanu
voleo sam te kao planina mladi čopor vukova;
Dok se podizaše ekspandirajućim svemirom,
dijagonalom neba, beskrajnim mirom
do svojih hiljaduosamstoosamdeset metara.
Da bi oslobođena, na svakom koraku pomogla,

narednom inspirijumu, među stabilnim razmerama
minijaturnih korpuskula vlažnog arboretuma;
Rađa se opseg boja, u smiraj,
polazna osnova cveta, mirisa potpunih preobražaja.
Zvuci, sirovih reči praznog odjeka, otkrivaju
nasrtljivost dodvoravanja, nametljivost ogovaranja…

Zaboravio sam čemu uopšte pesma, gde živim
i gde da tražim sjajne rime, zgodne metafore?
Teškog li vazduha, sive zemlje, zlatnog peska,
žurbe nadolazećih kapi magle glasnih vodopada!
Potrošenom senzibilnošću dramatičnih zagrljaja,
tešim zarazno ludilo jutra kraj jezera razuđenih oblina…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58485

NA PLAŽI – Dejan Ivanović

Ne bih da se opravdavam …
Ali ovde je nerazumno pusto
i skupo boravište 
primitivnih lešinara,
što glođu respiratorno tkivo
našeg bića.

Naišla je zgodna, nežna, mlada
i vitka žena, pored mora
gazila vlažnim peščanim nanosima,
zabacujući noge, lelujavim hodom …
Trag je nestajao brzo za njom
u pesku, ispran talasima.

Praćena radoznalim pogledima
napucanih stereotipima,
spucanih kompleksima,
skrivenim ispod ružnih tetovaža;
Usred važnosti u nepredvidivoj gužvi;
Svom ludilu haosa.

Videh, iznenadne
promene raspoloženja,
krizu na polju morala, krađu identiteta
nekontrolisanu histeriju,
napade nepovezanog
smeha i plača,

nerazgovetnog brzog pričanja,
prenaglašene emocije,
burnog toka!
Onda je i kiša
naprasno počela da pada,
bez povoda …

Bečići, 02.09.2018.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58440

ONA – Dejan Ivanović

 

Ona, kao takva …
Inspiracija bez limita
prepoznatljiva, na platnu Gustava Klimta
uhvaćena u konce kontasta, kolorita
koncepte impresija i zapisa
nedokučivih dometa
proaktivnog razaranja
uočljivih metamorfoza jastva .
Samoinicijativnom, smelom
ravnotežom značenja
snažne proliferacije skrupula;
pokušava da mi kaže
nešto što dugo nisam čuo
a odavno već znam?
Koliko smo, samo MI
(žrtve dosadnih monologa)
u pauzama cirkadijalnih ritmova
isprekidanog disanja –
– promiskuitetne reproduktivne zveri,
na sredokraći promišljanja
od istorijskog pamćenja
do zalutalih snova o beskrajnoj sreći!

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58414

Pages: 1 2 3 4 Next

Load more