Те ноћи кад си заспала – Душан Гербер

Те ноћи кад си заспала

Те ноћи кад си заспала,
заспао је део мене,
и још сећам се тог дана,
на мом срцу остала је вечна рана.

Била си живот мој,
била си део мене,
на тебе ми остале успомене.

Ни књига судбине не би написала овакав крај,
да је правде било ти би живела још један дан,
а сада си далеко, остварујеш свој сан.

Више ниси путник на овом лету,
сада летиш као лист на ветру,
драга чекај ме на другом свету.

Те ноћи кад си заспала,
цела земља са мном је плакала,
и још памтим речи те,
буди срећан, волим те.

Те ноћи кад си очи склопила,
из ведрог неба киша је почела,
и твој глас још увек одјекује,
буди добар, чувај се.

Тамо где је пут до слободе

Тамо где је пут до слободе

Шта ми дан доноси,
шта судбина односи,
то не могу знати.

Кад речи заболе,
а дела насмеју,
ти окрени се и настави.

Кад небо пусти своје сузе,
и они велики у рупи се сакрију,
да побегну.

Лекција вез схватања,
љубав без плакања,
то није живот.

Моје очи су кишни облак,
моје тело је као земља тешко,
моја душа је напуштени брод.

Дуг је пут до среће,
неком цвета цвеће,
неког хоће, неког неће.

На том путу многи су скренули,
милсили су да су свет променили,

добрим људима леђа окренули.

Нек их ветар среће носи,
тамо где су мирне воде,
тамо где је пут до слободе.

Негде Далеко

 

Далеко негде ту у близини,

живео је један мртав човек

Мратв, а рођен тек,

млад ,а сед, здрав, а блед.

 

Ја не желим бити овде,

где свако краде.

Ја одлазим одавде.

 

Ово није мој сан,

ја не желим овакав свет.

У коме отац сина сахрањује.

 

Није важно бити леп,

ако си крај оба око слеп.

Гинеш, ако уђеш у погрешан лет.

 

Више ништа није тако страшно,

затвориш очи, као да ти је све јасно.

Отвориш очи, али буде касно.

 

Грабим ка циљу, али ништа,

ја желим земљу  у којој се машта.

У којој се воли и прашта.

 

Шта ме чека са оне стране?

и да ли тамо постоји неко?

Шта ме чека када одем негде далеко?

 

Да ли ме чека, ливада процветалих цвећа,

да ли ме чека парк насмејаних деца?

Да ли ме чека град добрих људи,

да ли ме чека човек, који се смеје и када губи?