Goran Matić

Author's posts

Draga moja gospodjo-Goran Matić, Beograd

217 пута прочитано

Ja sam pesnik

draga moja gospođo

i ne mogu dozvoliti

da zbog vašeg zadovoljstva,

oživljavam jednu davnu dekoraciju,

uvlačeći se, oslobođen stvarnosti

u konvenciju strogih, tamnih odela,

cicanih mašni i lakiranih cipela,

koje bi se, prema Vašem mišljenju

trebale tako divno slagati

sa mojom uredno začešljanom kosom.

 

Ah, draga moja gospođo

sa dugim, belim, aristokratskim vratom,

koji ne odaje vaše prosto poreklo.

Vaše vreme gospođe je prošlo

i nadasve zaboravljeno,

kao odavno pročitana vest

o morbidnom ubistvu prevarenog muža

u nekim večernjim novinama.

 

Vi živite u jednom novom vremenu,

u kojem Vam niko normalan

neće reći da imate ruke gospođe,

dostojne da ne urade ništa teže

od odsvirane romanse

nekog zaluđenog nemačkog romantičara na klaviru.

 

I upravo zato,

okanite se Vaše glupe, hipohondrične ideje

o blještavilu pozorišnih foajea,

prijema i popodnevnih čajanki,

s kojih jadni Šiler

uzalud mahnito pokušava pobeći

u pari vruće šolje.

iz vaših navodnih

dvoiposobnih i trosobnih dvoraca.

 

Druga su vremena,

draga moja gospođo.

To više nije mračni, srednji vek,

vek čijom su rukom ispisane istorije ratova

začetih u kuloarima i budoarima

dvorskih prilježnica,

vek zlatnih burmutica i konkubina

ili neko drugo, slično vreme.

Vreme je do sada,

draga moja gospođo,

hiljadu puta bilo na porođaju

i svako je kopile

iz tog čopora vekova,

sa sobom donosilo druge zakone.

Vi niste hteli ove sitne žrtve

draga moja gospođo,

a ja, eto,

nisam mogao žrtvovati pesnika.

 

Idite,

draga moja gospođo,

možda će vam na kraju

neko galantno ponuditi

francuski ležaj

sa gordim imenom nekoga Luja,

nasuprot mom tvrdom, škripavom krevetu

sa ispalim federima.

 

Idite,

draga moja gospođo,

Idite, pre nego što noć napne

svoje modre strune!

Noću je sve teže,

pa i tužna rastajanja.

 

Idite,

draga moja gospođo,

neću se predomisliti.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/35853