Ivana Zajić

Ivana Zajić

Pages: 1 2 3 4 5 Next

Najkomentarisanije objave

  1. Време — 1 comment
  2. Крв Исусова – Ивана Зајић — 1 comment

Author's posts

Hilandar – Ivana Zajić

45 пута прочитано

Silna blaga neko ima,
Dijamanta i safira,
Bogatstvo je svim Srbima
Porta svetog manastira.
Hilandar je blago naše,
Tekovina od davnina,
U amanet ostaviše
Da pamtimo oca, sina.
Silne vatre plamen gori,
Dušmani ga zapališe,
Glas razuma svud se ori,
Vredne ruke obnoviše.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60437

Молитва – Ивана Зајић

47 пута прочитано

Тебе, Боже, данас славим
И теби се сада надам,
Не дај да у очај падам
Н’о учини да оздравим.

Кад црквена ја пољубим врата,
Пред олтаром кад запалим свећу,
Пожели ми, Боже, тада срећу,
Сачувај ме к’о рођеног брата.

А на гробљу кад свеће упалим
За све драге које љубих некад,
Вечни пламен нек их греје свакад,
Јер их и сад у свом срцу памтим.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59668

Амајлија – Ивана Зајић

42 пута прочитано

Ставила сам око врата
Мали ланац сав од злата
И на њему посред крста
Тело мртвог Бога Христа.

На руци ми бројаница
Са тридесет три куглица,
Амајлија моја стара,
Да ме штити од утвара.

Под јастук сам нож ставила,
На њег’ главу наслонила,
Да ме од свих зала чува,
Кад снег веје, ветар дува.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59576

Srpska molitva – Ivana Zajić

42 пута прочитано

Srbija je zemlja mala,
Malo šuma, malo reka
I planina i potoka,
Al’ je volet’ uvek znala.

Ljubav cveta na livadi,
Gde je cveće raznobojno,
Gde je stado raznorodno,
Gde su pčele i obadi.

Teškom mukom ratar vredni
Svoju njivu preorava
I radeći pesmu peva,
Pa odmori kad ožedni.

Za to vreme seljančica
Svome dragom rano hita,
Da za zdravlje ga upita,
Za pasom joj čuturica,

Nosi vode, crnog vina,
A i jela svakojaka,
Da nahrani svog junaka
Uvek bude joj milina.

A kad jutro sedmog dana
U nedelji tiho svane,
Svi u crkvu tad porane,
Molitva im bogom dana.

Sveće pale na oltaru,
Pred ikonom Boga mole
Dok god žive, da se vole,
Da Bog čuva zemlju staru.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59534

ЦРНА КАФА – Ивана Зајић

47 пута прочитано

У зору да устанем немам воље,
Никако да одагнам мамурлук,
Са свих ме страна стискају невоље,
Не помажу ми мед ни бели лук.

Говоре ми лек да попијем,
Ал’ моје срце никог не слуша,
Већ раним јутром, чим се умијем,
Кафу ми иште моја душа.

Желела бих да живим здраво,
Ал’ ко зна шта ме на друму чека.
Црна кафо, реци ми право,
Има ли мојој души лека.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58940

Београд – Ивана Зајић

55 пута прочитано

Бледо небо сунцем окупано
Ево сада сјајне зраке пружа.
Ово моје око наспавано
Граду своме у загрљај хрли,
Рукама га својим нежно грли.
Ако неко срушити те проба,
Душом, телом, бранићу до гроба.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58129

Видовдан – Ивана Зајић

48 пута прочитано

Видело је много мука
И гледало много зала
До данашњих наших дана
Ово Српство напаћено.
Видале су женске руке
Делијама љуте ране
А сад срце песме пева,
Ноћу, дању… док не стане.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58114

Књига – Ивана Зајић

60 пута прочитано

Колико се у мени скупило туге,
Сваки ми дан препун брига
Ја ноћас немам утехе друге,
Мени је друг једино књига.

Ал’ уморне су очи моје,
У њима станују само сузе,
Коме да причам јаде своје? –
Све оно лепо живот ми узе.

А када не будем могла да дишем
И кад од бола задрхтим цела,
Нико ми не сме забранити да пишем,
Јер знам да све трпи хартија бела.

Хоћу да стресем са себе муку,
Хоћу да пишем шта ми је мило,
Нека ме вређају, газе и туку,
Ал’ можда тад би ми лакше било.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58015

НЕ ВОЛИМ КИШУ – Ивана Зајић

44 пута прочитано

Не волим кад киша пада
Јер свака кап тугом одише.
Не волим кад у јесен лишће опада,
И ваздух тад ми на сету мирише.

Јесењих киша мирис презирем,
Јесен на растанак личи,
Волим да цветни мирис удишем,
Јер цвеће шаренилом се дичи.

Не волим кишобране
Иако под њима по двоје ходају.
Зашто њихову љубав бране?
Зашто да своју љубав скривају?

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57860

Tajna starog hrasta – Ivana Zajić

57 пута прочитано

Drvored pored oronulih kuća
Svakoga dana sve ređi biva,
Gomila posečenog pruća
Starinske kuće ogreva.
Al’ pored puta večito stoji
Jedan hrast stari od davnina,
Vekove mnoge odavno broji,
Predanje prenosi s oca na sina.
Kosovsku bitku čak beleži,
Bitaka mnogih svedok je danas,
Tajna ogromna pod njim leži,
Koju dedovi preneše na nas.
Ko se iole maši rukom
Ovaj hrast stari da nam dira,
Večno neka živi sa mukom,
U životu nikad ne imao mira.
Zato dok selom vetar duva
I zvono crkveno jutrom odzvanja,
Prastari hrast tajnu čuva,
Namernik svaki njemu se klanja.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57629

Pages: 1 2 3 4 5 Next

Load more