Ivana Zajić

Ivana Zajić

Pages: 1 2 3 Next

Najkomentarisanije objave

  1. Време — 1 comment
  2. Крв Исусова – Ивана Зајић — 1 comment

Author's posts

Hilandar – Ivana Zajić

Silna blaga neko ima,
Dijamanta i safira,
Bogatstvo je svim Srbima
Porta svetog manastira.
Hilandar je blago naše,
Tekovina od davnina,
U amanet ostaviše
Da pamtimo oca, sina.
Silne vatre plamen gori,
Dušmani ga zapališe,
Glas razuma svud se ori,
Vredne ruke obnoviše.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60437

Молитва – Ивана Зајић

Тебе, Боже, данас славим
И теби се сада надам,
Не дај да у очај падам
Н’о учини да оздравим.

Кад црквена ја пољубим врата,
Пред олтаром кад запалим свећу,
Пожели ми, Боже, тада срећу,
Сачувај ме к’о рођеног брата.

А на гробљу кад свеће упалим
За све драге које љубих некад,
Вечни пламен нек их греје свакад,
Јер их и сад у свом срцу памтим.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59668

Амајлија – Ивана Зајић

Ставила сам око врата
Мали ланац сав од злата
И на њему посред крста
Тело мртвог Бога Христа.

На руци ми бројаница
Са тридесет три куглица,
Амајлија моја стара,
Да ме штити од утвара.

Под јастук сам нож ставила,
На њег’ главу наслонила,
Да ме од свих зала чува,
Кад снег веје, ветар дува.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59576

Srpska molitva – Ivana Zajić

Srbija je zemlja mala,
Malo šuma, malo reka
I planina i potoka,
Al’ je volet’ uvek znala.

Ljubav cveta na livadi,
Gde je cveće raznobojno,
Gde je stado raznorodno,
Gde su pčele i obadi.

Teškom mukom ratar vredni
Svoju njivu preorava
I radeći pesmu peva,
Pa odmori kad ožedni.

Za to vreme seljančica
Svome dragom rano hita,
Da za zdravlje ga upita,
Za pasom joj čuturica,

Nosi vode, crnog vina,
A i jela svakojaka,
Da nahrani svog junaka
Uvek bude joj milina.

A kad jutro sedmog dana
U nedelji tiho svane,
Svi u crkvu tad porane,
Molitva im bogom dana.

Sveće pale na oltaru,
Pred ikonom Boga mole
Dok god žive, da se vole,
Da Bog čuva zemlju staru.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59534

ЦРНА КАФА – Ивана Зајић

У зору да устанем немам воље,
Никако да одагнам мамурлук,
Са свих ме страна стискају невоље,
Не помажу ми мед ни бели лук.

Говоре ми лек да попијем,
Ал’ моје срце никог не слуша,
Већ раним јутром, чим се умијем,
Кафу ми иште моја душа.

Желела бих да живим здраво,
Ал’ ко зна шта ме на друму чека.
Црна кафо, реци ми право,
Има ли мојој души лека.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58940

Београд – Ивана Зајић

Бледо небо сунцем окупано
Ево сада сјајне зраке пружа.
Ово моје око наспавано
Граду своме у загрљај хрли,
Рукама га својим нежно грли.
Ако неко срушити те проба,
Душом, телом, бранићу до гроба.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58129

Видовдан – Ивана Зајић

Видело је много мука
И гледало много зала
До данашњих наших дана
Ово Српство напаћено.
Видале су женске руке
Делијама љуте ране
А сад срце песме пева,
Ноћу, дању… док не стане.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58114

Књига – Ивана Зајић

Колико се у мени скупило туге,
Сваки ми дан препун брига
Ја ноћас немам утехе друге,
Мени је друг једино књига.

Ал’ уморне су очи моје,
У њима станују само сузе,
Коме да причам јаде своје? –
Све оно лепо живот ми узе.

А када не будем могла да дишем
И кад од бола задрхтим цела,
Нико ми не сме забранити да пишем,
Јер знам да све трпи хартија бела.

Хоћу да стресем са себе муку,
Хоћу да пишем шта ми је мило,
Нека ме вређају, газе и туку,
Ал’ можда тад би ми лакше било.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58015

НЕ ВОЛИМ КИШУ – Ивана Зајић

Не волим кад киша пада
Јер свака кап тугом одише.
Не волим кад у јесен лишће опада,
И ваздух тад ми на сету мирише.

Јесењих киша мирис презирем,
Јесен на растанак личи,
Волим да цветни мирис удишем,
Јер цвеће шаренилом се дичи.

Не волим кишобране
Иако под њима по двоје ходају.
Зашто њихову љубав бране?
Зашто да своју љубав скривају?

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57860

Tajna starog hrasta – Ivana Zajić

Drvored pored oronulih kuća
Svakoga dana sve ređi biva,
Gomila posečenog pruća
Starinske kuće ogreva.
Al’ pored puta večito stoji
Jedan hrast stari od davnina,
Vekove mnoge odavno broji,
Predanje prenosi s oca na sina.
Kosovsku bitku čak beleži,
Bitaka mnogih svedok je danas,
Tajna ogromna pod njim leži,
Koju dedovi preneše na nas.
Ko se iole maši rukom
Ovaj hrast stari da nam dira,
Večno neka živi sa mukom,
U životu nikad ne imao mira.
Zato dok selom vetar duva
I zvono crkveno jutrom odzvanja,
Prastari hrast tajnu čuva,
Namernik svaki njemu se klanja.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57629

Часни крст – Ивана Зајић

Можда је био судбине прст
Што док сам звезду на небу чекала,
У ноћи Исусов лик видела:
Пронађи, рече ми, часни крст.

Уснила сам да усред зиме
Кроз хладну воду храбро пливам,
Христово име док дозивам,
У себи певушим познате риме.

Будих се, кретох ка вратима,
Ал’ угледах у зору
Чудесну светлост на прозору
И Христов крст на грудима.

Напољу осетих да ветар дува
И видех кишу како пада,
Сетих се Христовог лика тада,
Његов ме крст дан-данас чува.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56808

Богородица – Ивана Зајић

Мајко божја, небеска царице,
Гледам сада твоје мило лице,
Беспомоћном руком теби хрлим,
Твога храброг сина јутрос грлим.
Све док њега у наручју држиш,
И свој народ рукама ти штитиш,
Зато волећемо тебе ми до гроба –
Чувај вечно младог сина свога.
Иако га на крсту распеше,
Издајником љутим прогласише,
Данас му се свим срцем клањамо,
Да нам среће, здравља дâ, молимо.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56759

Живот – Ивана Зајић

Сваког јутра себе питам,
Кад се златно сунце роди,
Докле ли ћу ја да скитам,
Куд ме овај живот води.

Што не могу само једном
Да се винем у висине,
У животу овом бедном
Да осетим чар даљине…

…па да тихо једног дана
На тло паднем, да се скрасим,
Да зарасте стара рана
Пре н’о што се ја угасим?!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56712

ДА САМ ПТИЦА – Ивана Зајић

Да сам птица, да могу да летим,
Да се винем у плаве висине,
На кровове кућа бих да слетим.
Да истражим незнане даљине.

Да сам птица и да имам крила,
Летела бих небу под облаке,
Са звездама тад бих се дружила,
Загрлила месечеве зраке.

Да сам птица, могла бих да лебдим,
Да ме летњи ветар носи лако,
Али сам човек и земљом ходим –
Добро је док је и овако.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56695

НИСАМ ЗА ПОРАЗ РОЂЕНА – Ивана Зајић

Било је дана када сам патила,
Када сам плакала и сузе лила,
Ноћи када сам несрећна била,
У самоћи нечујно, тихо плакала.
Али кроз прозор угледах лепоту,
Којој се очи стадоше дивити,
Схватих да лепо је живети
И радовати се животу.
Помислих, зашто да тугујем,
Па потом, ведрим мислима вођена,
Схватих да нисам за пораз рођена,
Већ да се овом животу радујем.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56579

Pages: 1 2 3 Next

Load more